Обична кућа на северу Москве, а у њој пространа, слабо осветљена соба. Тамнопути људи грубог изгледа нетремице и са напетошћу гледају телевизор. Водитељка на арапском прича о кретању трупа у Сирији. Они тихо коментаришу вест. Поред телевизора је огроман портрет Абдулаха Оџалана, оснивача Радничке партије Курдистана. У Турској, САД и ЕУ та партија је забрањена као терористичка, а Оџалан је од 1999. године на доживотној робији на турском острву Имрали. Међутим, за многе Курде је он и даље симбол борбе за слободу.
Поред Оџалановог портрета стоје велике заставе Курдистана и Руске Федерације. То је разумљиво, јер се налазимо у Москви, али у Курдској кући, где се окупља курдска дијаспора.
„Моји преци су живели у Северном Курдистану. Сада је то територија Турске”, прича за „Руску реч” Вазир Кашахи, главни уредник сајта „Новости Курдистана”. „Они су 1915. бежали од гоњења и доселили се у Русију, где су и остали. Ја сам овде рођен, овде сам се школовао и овде живим. Наравно, ја сам грађанин Русије, али сам по националности Курд”. Вазир је радио у банци, али се постепено све више бавио питањима дијаспоре и на крају је прешао на радно место у Курдском дому.
Према попису становништва из 2010. године, у Русији живи преко 60.000 Курда. Истина, сами Курди у дијаспори не верују да је тај податак тачан. По Кашахијевим речима, многи етнички Курди носе јерменска и грузијска презименима, и зато њихов број може бити далеко већи.
Курди су се у Русију селили из Турске, а после распада СССР-а и из Јерменије и Азербејџана, где је 1992-1994. беснео рат. Због тога они живе углавном на југу Русије. Према већ поменутом попису, највише Курда живи у Краснодарском крају (1.345 км јужно од Москве).
Курде не раздваја само простор, него и вера. Један део руских Курда су муслимани, а други су језиди (јединствена курдска религија). Језидима је забрањено да ступају у брак са припадницима друге вере, и зато се они нису асимиловали са Русима. Муслимани понекад заснивају мешовите породице, али такође нерадо. Како каже Вазир Кашахи, „Курди се углавном жене припадницама своје нације како би сачували своје национално огњиште”.
Руски Курди са болом у срцу прате све што се догађа на Блиском истоку. „Иако смо с преселили у Русију, ипак је већина наших рођака остала тамо”, каже Кашахи. „Све што се дешава са Курдима на Блиском истоку тиче се и нас”. Он је уверен да његов народ игра важну улогу у борби против тероризма: „Курди су барикада која штити свет, па и Русију, од инвазије исламиста”.
Дијаспора посвећује велику пажњу култури. „Трудимо се да што чешће одржавамо скупове и културне сусрете на које долазе музичари из свих региона”, рекао је за издање „Большой город” Фархат Патијев, председник савета национално-културне аутономије Курда. У Курдском дому се обележавају муслимански и језидски празники, и одржавају се конференције.
За курдску дијаспору у Русији посебно је важно питање очувања језика. „Курди једни са другима говоре курдски, где год да живе и које год да су вере”, наглашава Кашахи. Патијев говори како је неопходно развијати наставу на националном језику: „За образовање (курдске деце) потребне су књиге на курдском, али у Русији се засада све своди на букваре”.
И поред веза са Блиским истоком и његовим проблемима, курдска дијаспора је у потпуности интегрисана у руско друштво. „Овде има курдских бизнисмена, посланика и научника”, каже Вазир Кашахи. „Зато ми и јесмо народ, да свако у свему успе, да свако пронађе свој пут”.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
