У затвор за повреду осећања верника
Након што су у августу прошле године учеснице групе Pussy Riot добиле по две године затвора за извођење „панк-молебна“ у храму Христа Спаситеља, предложено је усвајање закона о вређању религиозних осећања. Нови закон је сада изгласан и предвиђа и затворску казну за вређање ове врсте осећања. Међутим, многи сматрају да се осећања не могу правно интерпретирати и да он селективно штити само једну категорију грађана.
„У замке падају само они који журе“
Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров у занимљивом интервјуу говори о припремама за предстојећу конференцију о сиријском питању, могућим „замкама од стране САД“ и о проблемима војне безбедности на Арктику.
Како су руски новинари спасли петорицу Срба
Почетком недеље су се из либијског ратног заробљеништва вратила петорица српских радника, које су револуционари пре готово две године прогласили за „сараднике Гадафија“. Ипак, не знају сви да је ослобађање „пустињских заробљеника“ почело интервенцијом двојице дописника руског дневника „Комсомолска правда“.
Марш побеђених: „Ето вам, стигли сте до Москве!“
Јула 1944. по улицама Москве је спроведено 57.000 заробљених немачких војника, официра и генерала. То што се тог дана могло видети на улицама престонице био је прави одраз карактера руског, совјетског човека: није се десио ниједан инцидент. У Русији никад није постојало обрачунавање са пораженим непријатељима, без обзира колико су зла учинили.
Сибирски виртуелни учитељи
Као и све простране земље, и Русија има проблем са образовањем деце која живе у изузетно удаљеним насељима. У Сибиру има школа до којих се у пролеће или у јесен не може стићи без ризика по живот и здравље ученика. У таквим случајевима програм образовања преко Интернета свима олакшава живот, а искуство показује да даје одличне резултате.
Да ли је Србија некада напала Русију?
Историја руско-српских односа не састоји се само од изузетних историјских личности и примера сарадње и узајамне помоћи. Има у њој и спорних, али готово заборављених и веома мало истражених догађаја. Експерт „Руске речи“, историчар Михаил Вашченко, прича о Руском грађанском рату (1918-1922/3), учешћу српских војних јединица у интервенцији на територији Русије и војно-правном статусу ове акције.
Кумановски споразум: пропуштена шанса?
Војно-технички споразум потписан 9. јуна 1999. у Куманову по многима представља „опраштање Европе од система међународног права“. Па ипак, овај документ није био искључиво капитулација. Руска дипломатија је значајно ублажила прву верзију овог документа и издејствовала за Београд права и предности којих се он очигледно одрекао недавним „Бриселским споразумом“.
Сарајевске и београдске варнице на „Јужном току“
Министар спољних послова Босне и Херцеговине Златко Лагумџија предложио је потписивање меморандума везаног за споразум између Босне и Херцеговине, Албаније, Црне Горе и Хрватске о изградњи гасовода конкурента руском „Јужном току“. Истовремено, „Јужни ток“ има проблема и у Београду.
Ванрегионални посматрачи у Арктичком савету
Министри спољних послова земаља чланица Арктичког савета су 15. маја донели историјску одлуку о додељивању статуса посматрача за шест нових држава, укључујући Кину, Индију и Јапан. Истовремено су чланови овог савета усвојили и низ правила која знатно ограничавају могућности земаља које нису из арктичког региона да утичу на његову будућност. Како сазнајемо, иницијатор овог документа била је Русија.
Патријархова кинеска мисија
Патријарх Кирил, поглавар РПЦ, боравио је у посети Кини од 10. до 15. маја. Он је том приликом обишао три кинеска града. Ово је историјски догађај, јер је први пут неки патријарх званично посетио Кину. Високог госта је примио председник Си Ђинпинг (Xi Jinping). Кирилова посета је доказ изразитог зближавања Русије и Кине и може бити први корак у процедури додељивања православљу статуса званичне религије у Кини.
Демонизација Црвене армије
На Западу је тешко замислити да је СССР 1945. могао неког да „ослободи“. Приказивање ослободилачке Црвене армије као хорде дивљака и силоватеља, која је практично извршила „геноцид нам немачким народом“, постаје све интензивније у западним медијима и школама. При томе се користе дела Солжењицина, али се прећуткују сведочанства самих Немаца очевидаца.
Човек из БРИКС-а на челу СТО
Први пут је за шефа Светске трговинске организације изабран представник Латинске Америке. То је Роберто Азеведо из Бразила. Експерти сматрају да то пре свега иде на руку земљама БРИКС-а и да Москва у потпуности може да рачуна на извесне погодности.
Лондон обнавља сарадњу са обавештајним службама Русије
Експерти сматрају да је терористички напад у Бостону подстакао Велику Британију да одустане од политизовања сарадње са руским обавештајним службама. Сарадња на линији обавештајних служби била је прекинута на иницијативу британске стране после смрти бившег агента ФСБ Александра Литвињенка.
Рађање химне Руске Федерације
Необична судбина је дала стварање најважнијег знамења Руске Федерације три пута једном истом човеку и једној истој старој совјетској песми. Главни ликови ове необичне историјско-патриотске приче су Александар Александров, Сергеј Михалков, Јосиф Стаљин и Владимир Путин. Испоставља се да садашња химна РФ у малом садржи историју Русије 20. века и показује пут којим се упутила у 21. веку.
Љубав совјетског војника и младе Немице
Осамдесетогодишња Елизабет Валтхелм дошла је 2007. у амбасаду Русије у Немачкој и затражила визу за одлазак у Сибир, са намером да посети извесног Ивана Бившиха, ветерана Другог светског рата са којим се није видела 60 година и за кога је својевремено хтела да се уда. Био је то наставак изузетно дирљиве љубави младе Немице и совјетског војника.
„Памтим и поносим се!“
Дан Победе се у Русији по популарности може упоредити са Новом годином, али је по друштвеном значају далеко испред ње. Један од најраширенијих симбола Дана Победе је Георгијевска лента, црно-наранџаста трака којом су у ово време масовно окићени руски градови и пролазници свих узраста. Ипак, мало људи зна позадину овог симбола и историју његовог настанка.
У потрази за изгубљеним именима
И 68 година после завршетка Великог отаџбинског рата стотине хиљада војника лежи покопано на неидентификованим местима широм некадашњих линија фронта. Ентузијасти деценијама трагају за непознатим гробницама војника Црвене армије, праве базе података како би њихови потомци могли да их пронађу и сахрањују их уз војне почасти.
Како против фалсификованих дисертација?
Данас 100 пута мање научних дисертација бива одбијено на одбрани него у совјетско време. Истовремено, број оних који имају научни степен у друштвеним наукама се удвостручио за последњих 16 година, и многи политичари третирају научни степен као знак престижа. Резултат: епидемија фалсификација.
Племенити нацисти и „степски шљам“
Немачка је изгледа уморна од кајања због онога што је учинила у Другом светском рату и сада покушава да побољша свој имиџ „предводника ЕУ“ пребацујући кривицу на друге, а пре свега, наравно, на СССР. О овоме сведочи филм „Наше мајке, наши очеви“, који је недавно приказан на каналу ZDF.
Слатки укус руског Ускрса
Велика већина становника Русије данас ће веома свечано прославити Ускрс уз куличе, традиционалне руске ускршње колаче, и фарбана јаја. Ипак, за велики број Руса прослављање Ускрса није толико ствар вере колико један од чинилаца њиховог националног идентитета.