ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
Сва одговорност на Кијеву

Сва одговорност на Кијеву

19. април 2014. Игор Розин

На преговорима у Женеви, на којима су се 17. априла окупиле дипломате из Русије, САД, Украјине и ЕУ, све стране су први пут после дужег времена „приближиле позиције“ у погледу ситуације у Украјини. Москва је, конкретно, променила терминологију у вези са федерализацијом Украјине, али и даље инсистира да Запад испоштује „ванблоковски статус“ те земље. Посматрачи доживљавају женевски документ као својеврсни ултиматум који Запад и Русија упућују новим украјинским властима.

Шта је одговорио председник

Шта је одговорио председник

18. април 2014. ИТАР-ТАСС

Председник Русије Владимир Путин је у директном телевизијском преносу одговарао на питања грађана и стручњака. Велики број питања се односио на односе са Украјином, док је бивши сарадник америчке Централне обавештајне агенције Едуард Сноуден руском лидеру поставио питање о праћењу и шпијунирању грађана РФ. Програм је трајао скоро четири сата, током којих је Путин одговорио на преко 70 питања. Преносимо најзанимљивије одговоре.

Драматичне епизоде из историје Крима

Драматичне епизоде из историје Крима

16. април 2014. Алексеј Јерјоменко

„Руска реч“ представља одабране епизоде по којима је Крим забележен на карти света много пре него што су његови житељи недавно гласали за улазак у састав Русије. Преко овог малог полуострва су се у старим вековима преломили права „игра престола“, најстарији биолошки рат, епидемије, први успешни медијски рат, а у новије доба је видео британску и немачку агресију.

Живот савремених руских секти

Живот савремених руских секти

12. април 2014. Анастасија Витјазева

Савремене руске секте поседују особине менталитета становништва: заснивају се на паганским веровањима и обећавају потпуно излечење организма, власт и вечни живот. У свакој секти постоји ауторитарни вођа који својом харизмом и идејама хвата следбенике у мрежу. Полиција обраћа пажњу на секте онда када њихови чланови продају своју имовину како би платили чланарину или када се дешавају трагичне смрти људи који имају везе са таквим организацијама.

Москва поново без гласа у Стразбуру

Москва поново без гласа у Стразбуру

11. април 2014. Игор Розин

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) у четвртак је делегацији РФ одузела право гласа до краја 2014. због присаједињења Крима Русији. Поред тога, руски парламентарци до краја године немају право да учествују у управним органима ПССЕ нити да буду посматрачи на изборима. Парламентарна скупштина, међутим, није у потпуности анулирала овлашћења руске делегације и задовољила се такозваном меком варијантом санкција.

Украјина жели да поврати статус нуклеарне силе?

Украјина жели да поврати статус нуклеарне силе?

10. април 2014. Сергеј Птичкин

Грађани који себе доживљавају као лидере данашње Украјине позивају да земља по хитном поступку обезбеди сопствену нуклеарну бомбу и интерконтиненталне ракете. Како објашњавају руски стручњаци, такви њихови апели су наивни - зато што нуклеарно оружје захтева огроман и уходани комплекс образовних, научних, техничких и производних капацитета, који се не може створити преко ноћи - али нису безазлени.

Руско-амерички односи сведени на минимум

Руско-амерички односи сведени на минимум

9. април 2014. Иван Сафронов, Павел Тарасенко, Јелена Черњенко, Комерсант

Председник САД Барак Обама потписао је закон о пружању подршке суверенитету Украјине. Експерти су уверени да власти САД немају намеру да у најскорије време уводе нове санкције, али се може рећи да је билатерална сарадња између Вашингтона и Москве фактички обустављена. Кремљ је већ најавио да Русија неће убеђивати Белу кућу да одустане од прекида сарадње.

Придњестровље се спрема за „одбрану од агресора“

Придњестровље се спрема за „одбрану од агресора“

8. април 2014. Владимир Соловјов, Комерсант

Ситуација око Придњестровља се заоштрава. Власти непризнате републике одбиле су да учествују у планираним преговорима, оптуживши Молдавију за санкције, а Украјину за блокаду. Придњестровље, подстакнуто примером Крима, жели да се припоји Русији, а Москва изражава спремност да против оних који угрожавају Придњестровље примени силу и „да сваког агресора примора да поштује мир и демократске норме“.

Пунктови за материјално-техничко опслуживање уместо војних база

Пунктови за материјално-техничко опслуживање уместо војних база

7. април 2014. Виктор Литовкин

Сада када су руски војни бродови после дуге паузе поново испловили у светски океан и дежурају на главним транспортним правцима, исто као и бродови САД и НАТО-а, нашој ратној морнарици поново су потребни пунктови за материјално-техничко опслуживање (ПМТО). Експерт „Руске речи“ објашњава разлику између ПМТО и војне базе.

Одлазак НАТО-а из Авганистана: последице по Русију и њене савезнике

Одлазак НАТО-а из Авганистана: последице по Русију и њене савезнике

6. април 2014. Виктор Литовкин, Иван Коновалов, ИТАР-ТАСС

НАТО одлази из Авганистана: главни контингент Међународних снага за подршку безбедности (ISAF) до краја 2014. треба да се врати у своје базе. Шта ће остати после њиховог одласка? Каква војна и идеолошка опасност од екстремистичких група прети руским савезницима у Централној Азији? О томе говори Николај Бордјужа, генералним секретаром Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ).

Москва тражи одговор од НАТО-а

Москва тражи одговор од НАТО-а

4. април 2014. Јуриј Панијев

Русија је упутила захтев НАТО-у да се изјасни поводом планова везаних за увећање контингента војних трупа Алијансе на територији источноевропских држава, додајући да ће Москва бити принуђена да „предузме одговарајуће мере безбедности“. Према речима Сергија Лаврова, Русија полази од тога да у односима са НАТО-ом важе правила по којима не би требало да буде додатног трајног војног присуства на територији источноевропских држава.

Зашто је Русија продала Аљаску?

Зашто је Русија продала Аљаску?

4. април 2014. Георгиј Манајев

Русија је 1867. продала САД територију Аљаске за симболичних 7,2 милиона долара. Само у току првих 50 година владавине над том земљом Американци су са ње зарадили бар сто пута више. Како су царски чиновници могли да ураде нешто тако бесмислено? „Руска реч“ истражује компликовану причу о продаји Аљаске, у којој има мало добрих управника и много похлепе и сумњивих процена.

„Придњестровље је под непрекидном блокадом“

„Придњестровље је под непрекидном блокадом“

3. април 2014. Антон Крилов, vz.ru

Председник Придњестровља Јевгениј Шевчук у интервјуу за угледни портал vz.ru говори о проблемима ове мале и засада непризнате државе насталих због кризе у Украјини и износи своје виђење даљег развоја ситуације у региону. Према његовим речима, грађани Придњестровља су због својих проруских убеђења стављени у својеврсни „резерват“ - пошто се земља фактички налази у блокади.

О дугорочној стратегији окретања Москве ка Истоку

О дугорочној стратегији окретања Москве ка Истоку

3. април 2014. Ађај Камалакаран

Одлука Русије да оснажи економске везе са Индијом, Вијетнамом, Јужном Корејом и Кином део је добро промишљене стратегије донете много пре украјинске кризе, и није напрасни одговор на „санкције“ Запада, како то желе да представе многи западни медији. Њу Делхи, који је и сам преживео покушај увођења санкција 1998, недавно је одбио да подржи санкције против Москве, а Индија је међу првима јавно објавила да су интереси Русије на Криму легитимни.

Придњестровље после Крима?

Придњестровље после Крима?

2. април 2014. Антон Крилов, vz.ru

После догађаја на Криму велику пажњу светске заједнице привлачи Придњестровље, регион Молдавије у коме становништво говори руски и који је своју независност прогласио још 1990, а дефакто је стекао после оружаног конфликта 1992. Како се ситуација у Придњестровљу оцењује у Москви и Кишињову после кијевског Мајдана и присаједињења Крима Русији?

Крим: „Време, напред!“

Крим: „Време, напред!“

31. март 2014. Ирина Решетова

30. марта Крим и Севастопољ, нови субјекти Руске Федерације, прешли су на московско време. Кримљани су овај догађај назвали „почетком новог живота“ и „полазном тачком нове историје Крима“. После присаједињења Русији на полуострву ври од разних послова: прелазак у другу државу није нимало једноставан.

БРИКС као градитељ равнотеже у свету

БРИКС као градитељ равнотеже у свету

31. март 2014. Дебидата Ауробинда Махапатра

Током украјинске кризе многе међународне организације показале су своју „хладноратовску идеју“ практично аутоматским заузимањем негативног, па и ратоборног става према Русији. За разлику од њих, БРИКС, група настала после Хладног рата, која по многима представља првог весника мултиполарног света, показала је много више такта, супротставила се многим намерама западних земаља и показала да је способна за велику политичку и економску улогу у свету.

Како је Катарина Велика „узела Крим под власт Нашу“

Како је Катарина Велика „узела Крим под власт Нашу“

28. март 2014. Руска реч

Кримско полуострво: како је најсевернији део старогрчког света постао најјужнији део руског? Катарина Велика је пре 231 годину припојила Крим Русији ратом, а 1954. Русија га је изгубила у миру. Да би га 2014, вољом самог кримског народа, повратила.

Од Хага до Крима: дух „косовског преседана“

Од Хага до Крима: дух „косовског преседана“

27. март 2014. Петар Искендеров

Међународни суд УН у Хагу је 22. јула 2010. донео по питању Косова пресуду о којој се ових дана много причало у Москви и на Криму, и систематски ћутало на Западу. Па ипак, одлука постоји, и потребно је објаснити зашто се Русија позива на њу.

Почиње нова ера руске спољне политике

Почиње нова ера руске спољне политике

26. март 2014. Геворг Мирзајан

Једночасовно излагање Владимира Путина на церемонији потписивања споразума са Кримом и Севастопољем није био само тријумфални говор, него и програмско обраћање које су западни медији већ назвали другим Минхенским говором. У њему је руски председник фактички означио принципе нове спољне политике Русије и подвукао црту испод 25-годишњег периода после Хладног рата. Путинов говор је у Европи и САД изазвао запањеност.

x
Повежите се са
„Руском речи“
НА ВРХ