Како и зашто Москва подржава сиријске Курде?

Илустрација: Алексеј Иорш

Илустрација: Алексеј Иорш

Чиме се дефинише политика Москве према сиријским Курдима, који су недавно најавили формирање федералног региона на северу земље? Како Русија уклапа пружање подршке Курдима са пружањем помоћи актуелној власти председника Башара Асада, с обзиром да се Курди залажу за федерализацију Сирије? Да ли је Москви потребан сиријски Курдистан?

Москва пружа подршку сиријским Курдима у конфликту који у Сирији траје већ пет година. Та подршка је само тактички инструмент и везана је за тренутни однос политичких снага. Русија је, наиме, више пажње посветила Курдима после заоштравања односа са Турском у новембру прошле године. Москва схвата да Турци увек бурно реагују на свако питање које је везано за Курде. На пример, руска иницијатива за отварање (првог у свету – прим. ред.) представништва сиријских Курда у Москви средином фебруара ове године пре свега одговара тежњи Русије да некако „загорча живот” Анкари.

Слабост сиријских Курда

Међутим, сиријски Курди су фактор који само иритира Турску, и ништа више од тога. Они су тек периферна структура општег курдског покрета. Чак и у контексту унутрашње политике у Сирији они не играју улогу коју имају у Ираку или Турској. Поред тога, сиријски Курди веома зависе од својих ирачких сународника и њихових организација, пре свега од Демократске партије Курдистана и клана председника Ирачког Курдистана Масуда Барзанија.

С обзиром на све то, сиријски Курди неће моћи да представљају интересе Русије у региону. Због тога се тешко може говорити о томе да Москва има неку дугорочну стратегију у погледу курдског народа у Сирији.

Борба против „Исламске државе”

Са друге стране, Русија свакако придаје значај борби Курда против екстремиста из организације „Исламска држава”. Међу политичким снагама Сирије Курди представљају важну карику у борби против исламских екстремиста.

Очигледно је да се њихов став у том погледу неће мењати, јер многи од њих нису муслимани, него језиди, тј. представници групе која исповеда религију засновану на зороастризму. Исламски екстремисти њих третирају као јеретике које треба уништити или превести у ислам.

Између две ватре

Поред тога, сиријски Курди стварају и одређене проблеме Русији, јер уносе несклад у прилично хармоничне односе које сада Москва одржава са Башаром Асадом и актуелном сиријском влашћу. Они су, наиме, прогласили оснивање курдског федералног региона на северу земље, што је у суштини кретање у правцу поделе Сирије.

Москва је у тешкој ситуацији када је реч о федерализацији Сирије, јер су и Курди и Асадова власт савезници Русије. Самим тим се Москва нашла „између две ватре”, и зато ће се трудити да користи што апстрактније формулације, јер је Русији у суштини свеједно да ли ће Сирија бити федерализована.

Помоћ Курдима

Русија има значајан арсенал средстава за пружање подршке сиријским Курдима, од дипломатске подршке до снабдевања оружјем. На пример, Москва помаже Курдима по линији ваздушно-космичк их снага, тј. оног њиховог дела који је остао у Сирији. Са друге стране, Курде подржава и Америка, што им даје више простора за маневар и могућност да у мањој мери зависе од руске стране. Према томе, Москва мора добро да маневрише у тој сложеној ситуацији, утолико пре што Русија нема искуства у односима са овом етничком групом, а није га имао ни СССР. Москва је одржавала тесне везе само са Курдима из Ирака.

Ситуацију додатно компликују прилично сложени односи између Курда и сиријских власти. Курди ће вероватно подсетити Дамаск на попис становништва из 1962. године, у коме није урачунат велики број њихових сународника, као и операције из 1963. и 1986. године, које су спроведене са циљем да се уништи курдски народ.

Сиријски Курди сада покушавају да учврсте постојећи статус кво. Заузели су одређене положаје на терену, али нису позвани да учествују у женевским преговорима. Због тога они теже да постану учесници у решавању сиријске кризе, и то је разлог њихове тежње за федерализацијом. Русија у том контексту наступа као некакав гарант, као један од спонзора женевског мировног процеса и посредник, што значи да по том питању неће правити никакве нагле покрете.

Сергеј Демиденко, оријенталиста, доцент факултета Liberal Arts College Института за друштвене науке Руске академије за народну привреду и државну администрацију

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“