„Ратник-2“ добија тешку муницију и нови аутомат

31. октобар 2014. Вадим Матвејев

Руски оружари су објавили да израђују борбени комплет друге генерације „Ратник-2“, за који ће направити нова зрна већег калибра у односу на већ постојећа у наоружању. Ово треба да повећа борбену способност људства. Израда нове муниције повлачи за собом и нову аутоматску пушку. Стручњаци су проценили перспективу „оружја будућности“.

Игра са и без правила

31. октобар 2014. Фјодор Лукјанов

Говор који је Владимир Путин одржао крајем прошле недеље у оквиру заседања међународног дискусионог клуба „Валдај“ већина коментатора је описала као веома оштар. Ако занемаримо неколико звучних метафора, као што је спомињање „господара тајге“ (медведа - што се односи на Русију) и геополитичких „скоројевића“ који не знају шта да чине са баснословним богатством које им је пало у део (што се односи на Америку), обраћање је по свом садржају носило више аналитички карактер. Зашто је онда изазвало такву реакцију?

Армија којој се губи сваки траг

30. октобар 2014. Александар Корољков

Пре 20 година без једног јединог пуцња престала је да постоји моћна западна тампон-зона СССР-а. Групација совјетских трупа у Источној Немачкој припремана је за преживљавање и офанзиву у свим условима, чак и усред експлозија нуклеарних бојевих глава. Међутим, није могла да се спасе од политике сопственог руководства. Елитне јединице совјетске армије претрпеле су сва понижења која су уследила после пораза земље у Хладном рату и невероватних самодеструктивних потеза тадашње Москве.

Кухиња у СССР-у: Моћни ручак за хероје

29. октобар 2014. Ана Харзејева

Прошлог пута писала сам о запеканки са јабукама, шаргарепом, смоквама, швапским сиром и спанаћем коју сам припремала за чувени руски оброк – „други доручак“. Данас вам представљам моћни совјетски ручак, који је из неког чудног разлога требало да се сервира сат-два после повратка с посла, мењао се у зависности од годишњег доба и садржавао четири јела.

Комунизам у заједничком стану

Комунизам у заједничком стану

28. октобар 2014. Георгиј Манајев

Живот у заједничким становима („комуналкама“), у којима су као породица живели људи који немају много тога заједничког, формирао је многе генерације совјетских, а затим и руских грађана. Навика да се живи пред очима других, тежња да се људи изједначе по правима и обавезама, потказивање сопствених непријатеља властима, али и несебична помоћ ближњима – све то су могли да науче и доживе станари заједничких станова.

Још један покушај изградње државности у Украјини

Још један покушај изградње државности у Украјини

28. октобар 2014. Фјодор Лукјанов, Комерсант

Ако оставимо по страни геополитички аспект, Украјина путем управо одржаних избора предузима још један покушај изградње државности, јер је она 1991-2014. била прелазна творевина. Жесток отпор Русији је најједноставнији и, вероватно, неизбежан начин на који Украјина може да покуша да пронађе саму себе.

Русија тражи изградњу новог светског поретка

28. октобар 2014. Николај Литовкин, Николај Сурков

Председник Русије Владимир Путин позвао је међународну заједницу да изгради нови светски поредак како би се спречило избијање конфликата. Он је уједно изјавио да највећу одговорност за садашње проблеме сносе САД, чија је политика довела до распада система глобалне безбедности, као и до низа државних преврата у земљама Блиског Истока и у Украјини. По речима руских експерата, Путин је потврдио да се став Русије не мења и позвао Запад на дијалог ради решавања нагомиланих питања.

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
Опасно интересовање „Исламске државе“ за Туркменистан

Опасно интересовање „Исламске државе“ за Туркменистан

27. октобар 2014. Јевгениј Сатановски, ВПК

Проблематичном границом Авганистана и бивше совјетске републике Туркменистан нико се није бавио од времена распада СССР-а. Она сада постаје предмет интересовања разних актера у прљавој централноазијској игри. Већ је постало очигледно да се припреме за „централноазијско пролеће“ одвијају пуном паром, а офанзива исламиста из Авганистана према северу могла би да поремети „гасну рачуницу“ како Запада, тако и Истока.

Црвена армија: ослободилац или окупатор?

26. октобар 2014. Александар Широков

Свима нам је добро познато да би поједине државе (Украјина, Летонија, Литванија, Естонија и Хрватска) радо преиспитале (а неке то већ активно чине) резултат Другог светског рата. Србија не спада међу фалсификаторе, али с времена на време и у њој многи подигну глас о „злочинима“ јединица Црвене армије на српској територији.

Нови подаци о удесу авиона на аеродрому „Внуково“

24. октобар 2014. Николај Литовкин

Руска полиција је привела четворо диспечера који су осумњичени за умешаност у трагедију на аеродрому „Внуково“, у којој су погинули директор једне од највећих светских нафтно-гасних компанија „Total“ Кристоф де Маржери - познат као заступник Русије у пословном свету - и три члана посаде.

Русија и Србија: још увек много стереотипа, и позитивних и негативних

22. октобар 2014. Росијска газета

Вјачеслав Чарски, заменик главног уредника Дирекције за међународне пројекте „Russia Beyond The Headlines“ (RBTH) издавачке куће „Росијска газета“, чији је део „Руска реч“, говори о српској перцепцији Русије и о уређивачкој политици сајта ruskarec.ru.

ПОГЛЕДИ

У сусрет епохи фактичке многополарности

25. октобар 2014.

Ове године човечанство обележава сто година од почетка Првог светског рата. Пре сто година оно што се догодило због сукоба у оквиру једне цивилизације на крају је проузроковало милионе жртава широм света. А притом се чинило да је човечанство већ тада било на врло високом степену узајамног разумевања и прогреса. Данашњи покушај да се свет подели на „наше“ и „њихове“ само ствара нове конфликте.

Александар Коц, Комсомолска правда

Масовна гробница савести

24. октобар 2014.

Новинар и ратни репортер Александар Коц прича о томе како се масовне гробнице користе у политичкој игри: ако Кијев предочи своју „Сребреницу“, тешко да ће хашка Јустиција на други крај теразија ставити доњецку „Крајину“.

ЕКОНОМИЈА
Зашто „Јужни ток“ поскупљује?

Зашто „Јужни ток“ поскупљује?

23. октобар 2014. Алексеј Лосан

Цена црноморске деонице гасовода „Јужни ток“ порашће са 10 на 14 милијарди евра, док ће изградња копнене деонице преко европске територије поскупети са 6,6 на 9,5 милијарди евра, наводи се у званичном саопштењу „Гаспрома“. Притом ова компанија не планира да одустане од пројекта и, мада званична сагласност од Европе није добијена, у Србији су већ почеле припреме за почетак радова.

Два и по месеца под санкцијама

16. октобар 2014. Антон Свешњиков

Од тренутка када су највећим руским банкама и компанијама уведене санкције прошло је већ преко два месеца. За све то време оне нису имале приступ страним финансијама. „Руска реч“ је покушала да сазна како су се финансијске санкције одразиле на пословање руских банака са „црне листе“ и одакле ће оне убудуће набављати новац.

Русија и Кина потписале 38 споразума

15. октобар 2014. Ана Кучма, Николај Литовкин

Реализација сарадње између Русије и Кине достиже виши ниво. Руске банке су од Кине добиле нове кредите, а такође се појавила могућност ширења сарадње у области енергетике. Према процени агенције „Блумберг“, Русија намерава да из Кине привуче инвестиције неопходне за спречавање рецесије. Такође централне банке РФ и Кине договориле су се да у наредне три године мењају националне валуте по фиксном курсу у укупном износу од 150 милијарди јуана.

„Русија се не изолује од спољног света и не прекида пословне везе“

13. октобар 2014. Виктор Кузмин

О томе у којим гранама привреде Русија очекује стране инвеститоре и шта је спремна да им понуди власт земље, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ говори министар економског развоја Русије Алексеј Уљукајев, један од твораца либералних реформи у Русији почетком 1990-их.

НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
„Перфторан“, крв за извоз

„Перфторан“, крв за извоз

24. октобар 2014. Арам Тер-Газарјан

„Перфторан“ је изузетно ефикасна замена за крв која се производи у Русији. Он се данас извози у земље Европске уније, Кину, Индију и Латинску Америку. Он одговара свакој крвној групи и не преноси болести. Препарат се појавио на тржишту пре само неколико година, мада су га совјетски научници изумели још крајем 1970-их.

Тајанствени лавиринти руског Севера

21. октобар 2014. Јелена Божкова

На крајњем северозападу Русије, на Колском полуострву, путници могу да наиђу на велике камене лавиринте, старе најмање 4000 година. Најприхваћеније научно објашњење гласи да су шаре кружног облика служиле као путокази у царство мртвих. Али има и оних који желе да докажу другачије хипотезе, например да су лавиринти били својеврсни довитљиво конструисани светионици. Истраживачи необичних појава претпостављају да су тајанствени камени лавиринти на Северу Русије древним морепловцима служили као нека врста путоказа или „светионика“.

Сунце које пржи непријатеља

15. октобар 2014. Алексеј Рам

Током презентације линије производа, одржане крајем септембра 2014, научно-производно предузеће „Сплав“, које улази у државну корпорацију „Ростех“ и холдинг „Технологије у машиноградњи“, представило је нове ракете за тешки ракетни бацач ТОС-1А „Солнцепек“ („припека“). Смртоносно оружје разорне снаге сада може да уништава циљеве на удаљености до 6 km.

Нова радио-локациона станица ускоро на Криму

14. октобар 2014. Јуриј Гаврилов

После модернизације и обезбеђивања допунске опреме, на Криму ће 2016. поново почети да ради радио-локациона станица (РЛС) коју Кијев практично није користио. Командант Јединица ваздушно-космичке одбране Александар Головко рекао је како ће се користити „орбитални“ системи одбрамбеног значаја, лоцирани на Криму.

КУЛТУРА
О Левијатану, духовности и владавини закона

О Левијатану, духовности и владавини закона

Андреј Звјагинцев, режисер филма који је Русија предложила као свог овогодишњег кандидата за награду „Оскар“, за „Руску реч“ говори о стању у друштву, филмској уметности и свом најновијем филму „Левијатан“.

Кухиња у СССР-у: Носталгија „другог доручка“

Кухиња у СССР-у: Носталгија „другог доручка“

Већ смо упознали читаоце са совјетском куварском библијом и са њеним виђењем правилног доручка. Књига је, међутим, предлагала и оброк звани „други доручак“. Запеканка је била омиљено јело у доба СССР-а и сви који су га јели сећају га се са много емоција. Правила се од различитих састојака који су домаћицама били при руци.

Велики руски Грк Теофан

Велики руски Грк Теофан

Историја староруског сликарства (из периода пре 17. века) сачувала је само два велика имена. Једно од њих је Теофан Грк. Овај славни иконописац је сликао строге ликове светитеља, бавио се медитацијом и илустровао Јеванђеље. Његов поступак – брз, страствен и готово схематичан – био је у оштрој супротности са меким фигурама препуним детаља, какве срећемо на иконама руске школе, и на посматрача је остављао снажан емотиван утисак.

СПОРТ
„Формула 1“ коначно стигла у Русију

„Формула 1“ коначно стигла у Русију

14. октобар 2014. Иља Зубко

Црноморско одмаралиште Сочи прошлог викенда је било домаћин етапе Гран-прија „Формуле 1“, прве у историји Русије. Био је то успешан деби. Ни чувени возачи, ни новинари, ни гледаоци нису штедели комплименте када је у питању организација такмичења.

Младе звезде руске ритмичке гимнастике

6. октобар 2014. Ана Козина

Руске гимнастичарке Јана Кудрјавцева и Маргарита Мамун освојиле су златне медаље у свим дисциплинама у појединачној конкуренцији на недавно завршеном Светском првенству у ритмичкој гимнастици одржаном у Измиру (Турска). „Руска реч“ упознаје своје читаоце са овим успешним девојкама чије пријатељство није угрозила ни међусобна конкуренција за место у најбољој репрезентацији на свету.

Спортски вундеркинди Русије

1. октобар 2014. Алексеј Денисов

„Руска реч“ вам представља руске спортисте који су успех у сениорској конкуренцији постигли као веома млади. Шарапова, Кириленко, Аљошин и Акинфејев говоре о тајни свог успеха.

ПУТОВАЊА
Трагом древних Карела

Трагом древних Карела

3. октобар 2014. Јекатерина Мухина

Руска северна република Карелија сродна је душа Скандинавије. Заједничка им је сурова лепота пејзажа, заједничко им је и древно рунско наслеђе.

Светла над пучином: 6 најживописнијих светионика Владивостока

19. септембар 2014. Василиј Авченко

У поморским градовима светионици имају истовремено неколико функција. То нису само навигациони знаци, већ и градске знаменитости, често обавијени велом историјских прича, романтике и усамљености. Светионици у главној тихоокеанској луци Русије, Владивостоку, не представљају изузетак.

Париз, Берлин, Лајпциг и друга руска села

10. септембар 2014. Дарја Кезина

У степском делу Јужног Урала налази се јединствени „делић Европе“, који чини низ села са европским именима, необичним за руски језик и поднебље. „Уралска Европа“ има и своје симболе: Ајфелову кулу и Берлински зид. Географска збрка са именима постала је својеврсни симбол војничке славе Русије из доба рата са Наполеоном.

Место за уфологе и НЛО: мистериозне зоне Урала

7. август 2014. Дарја Кезина

„Место за уфологе“ и „магнет за посетиоце из свемира“ – тако Урал, најстарији планински ланац на свету, називају љубитељи мистериозних појава из целог света. „Руска реч“ вас води у Русију у којој вековима царују НЛО, разне утваре, нејасне атмосферске, визуелне и звучне појаве и још много чудних ствари...

x
Повежите се са
„Руском речи“
НА ВРХ