Русија подржала резолуцију СБ УН о трагедији Боинга 777

Русија подржала резолуцију СБ УН о трагедији Боинга 777

Савет безбедности УН једногласном одлуком је усвојио резолуцију о трагедији Боинга компаније „Malaysia Airlines“ на истоку Украјине. Документ „на најодлучнији начин“ осуђује дејства која су изазвала рушење авиона и захтева спровођење свеобухватне и независне истраге трагедије „у складу са руководећим начелима међународне цивилне авијације“.

Верзије пада Боинга 777 на југоистоку Украјине

Верзије пада Боинга 777 на југоистоку Украјине

Авион Боинг 777, који је летео из Амстердама у Куала Лумпур, у четвртак увече се срушио на југоистоку Украјине, на територији самопроглашене Доњецке Народне Републике. Према информацијама медија, веза са посадом изгубљена је када се авион налазио 50 km од руско-украјинске границе. У овом тренутку постоји неколико верзија трагедије.

Шлиселбург, град-кључ

24. јул 2014. Вероника Прохорова

Потребно је мање од сат времена вожње од Санкт Петербурга како бисте стигли до малог, али веома занимљивог и историјски значајног града Шлиселбурга. Посета тврђави и некадашњем злогласном затвору на острву, романтична вожња преко воде и старинска једноставност градске архитектуре - као и споменик Сави Рагузинском, руском државнику српског порекла - сигурно вас неће оставити равнодушним.

Зашто САД кажњавају руске оружаре

23. јул 2014. Дмитриј Литовкин

Министарство финансија САД укључује у списак санкција највећа руска предузећа за производњу оружја. Ипак, по речима руских експерата, прекид сарадње може озбиљно да удари по америчким клијентима: своје производе у САД испоручује чак и концерн „Калашњиков“.

„Руске железнице“ граде пруге широм света

22. јул 2014. Алексеј Лосан

После недавног самита БРИКС-а у Бразилу постало је познато да ће руски железнички гигант – предузеће „Руске железнице“ (РЖД) – учествовати у изградњи инфраструктуре у овој великој земљи. То није први пројекат РЖД у иностранству. Ова компанија, наиме, већ купује луке у Грчкој и гради пруге у Србији и Северној Кореји, а у плану су и многи други пројекти.

Руска РМ добила еквивалент америчком Р-8 Poseidon

22. јул 2014. vz.ru

Модернизовани противбродски авион Ил-38 знатно ће повећати борбени потенцијал ратне флоте. Апарат намењен за праћење и уништавање непријатељских подморница опремљен је новом нишанском опремом. То је још један пример како нови живот после модернизације добијају платформе које су армија и флота одавно тестирале.

Одговор Москве на санкције САД: продаја С-300 Ирану?

Одговор Москве на санкције САД: продаја С-300 Ирану?

21. јул 2014. Олга Божјева, „Московски комсомолац“

Одговор на санкције САД према предузећима руског војноиндустријског сектора може бити обнављање руско-иранског уговора о испоруци Техерану система ПВО С-300. У сваком случају, Иран се томе нада. Како је изјавио Мехди Санаи, амбасадор Ирана у Русији, то питање се сада разматра.

Куповином хрватске компаније INA „Гаспром“ помаже „Јужном току“

Куповином хрватске компаније INA „Гаспром“ помаже „Јужном току“

21. јул 2014. Алексеј Лосан

„Гаспром њефт“, фирма-ћерка руског гиганта „Гаспрома“, постигла је договор о куповини деоница мађарске компаније MOL у хрватској нафтној компанији INA, јављају хрватски медији. По мишљењу руских експерата, ова трансакција ће помоћи пројекту гасовода „Јужни ток“, а уједно ће омогућити Хрватској да повећа експлоатацију и прераду нафте.

Резиме руских активности на Блиском Истоку

21. јул 2014. Геворг Мирзајан

Последњих недеља Русија је, барем на први поглед, заузела нешто пасивнији став према догађајима на Блиском Истоку. Пасивност Москве изазива питања неких аналитичара – посебно ако се узме у обзир чињеница да блискоисточне нације након догађања у Сирији од Москве очекују повратак у регион. Експерт за Блиски исток за „Руску реч“ резимира актуелне потезе Русије према Египту, Либији, Сирији, Палестини и Израелу.

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
Русија и Латинска Америка потребне једна другој

Русија и Латинска Америка потребне једна другој

18. јул 2014. Јуриј Панијев

Завршавајући у среду шестодневну турнеју по земљама Латинске Америке, председник Владимир Путин је изјавио да Русија треба „да обнови присуство у овом изузетно занимљивом и веома перспективном региону света“. У том смислу посета руског лидера сведочи да је Русија постала свесна све већег значаја латиноамеричког дела Новог света у светској економији и политици.

Шта се десило у московском метроу?

17. јул 2014. Николај Литовкин

Правосудни органи руске престонице привели су две особе за које се сумња да сносе одговорност за искакање воза из шина у московском метроу. Према најновијим информацијама, број жртава трагедије већ се попео на 23. Како јавља руска информациона агенција „Интерфакс“, у среду ујутру се у болницама Москве налазило 150 особа повређених у овој несрећи, с тим што је 56 људи у тешком и крајње тешком стању.

Руско-аргентинска симфонија

15. јул 2014. Јуриј Панијев

Владимир Путин је први пут посетио Буенос Ајрес и са председницом Аргентине, Кристином Фернандез де Киршнер, потписао низ стратешки значајних споразума, који обухватају сарадњу у војној сфери, нуклеарној енергетици и култури. Аргентина спада у ретке земље које су подржале руски став о Криму, и са Русијом дели визију мултиполарног света и критичан однос према међународном финансијском систему.

Нова димензија рата у Украјини

15. јул 2014. Николај Литовкин

У недељу је током сукоба између кијевских војника и добровољачких снага на погранични руски град Доњецк пало седам артиљеријских пројектила. У експлозији је погинуло једно лице и још двоје је задобило озбиљне повреде. Експерти различито коментаришу могућност да ова трагедија промени стратегију председника Русије према сукобу у Украјини.

ПОГЛЕДИ

Маркале, Рачак и малезијски Боинг

18. јул 2014.

Случајеве „Маркале“, „Рачак“ и „малезијски Боинг“ повезује неколико упадљивих сличности, које наводе на дубоко размишљање. Сви су имали индикативан „тајминг“ и у свим тим случајевима су, без икакве истраге, моментално пронађени кривци.

Шта се крије иза придруживања Украјине ЕУ?

2. јул 2014.

Председник Украјине Петар Порошенко крајем јуна је потписао Споразум о придруживању са ЕУ. Пошто Украјина сада у земље Царинске уније извози високотехнолошку робу, а у ЕУ само сировине, одлука да се појача лошија страна спољне сарадње изгледа веома чудно. Па ипак, за њу постоји објашњење и оно се види ако се боље загледамо у клупко интереса САД, ЕУ, Русије и саме Украјине.

ЕКОНОМИЈА
Шта је постигла Русија на Самиту БРИКС-а у Бразилу

Шта је постигла Русија на Самиту БРИКС-а у Бразилу

17. јул 2014. Алексеј Лосан

На Самиту БРИКС-а одржаном у Бразилу донето је неколико важних одлука, међу којима и одлука о оснивању нове Развојне банке и заједничког монетарног фонда који ће бити пандан ММФ-у. Како је на Самиту изјавио руски председник Владимир Путин, ови пројекти обезбедиће независност земаља БРИКС-а од финансијске политике западних држава.

Зашто су смањени захтеви за Visa и MasterCard

16. јул 2014. Алексеј Лосан

Руска Влада је одлучила да значајно смањи захтеве за међународне платне системе. Између осталог, они неће морати да користе чипове руске производње нити да купују руску опрему. По мишљењу стручњака, то ће омогућити да Visa и MasterCard остану у Русији. Олакшани услови за међународне платне системе се, између осталог, објашњавају тиме што држава није заинтересована да они оду са руског тржишта, посебно док Русија не развије сопствени платни систем.

БРИКС добија енергетску асоцијацију?

13. јул 2014. Виктор Кузмин

Постоји могућност да Русија чланицама БРИКС-а на предстојећем самиту организације у Бразилу предложи међусобно усаглашавање енергетске политике кроз оснивање заједничке асоцијације. Руски стручњаци сматрају да би највише спорова могла изазвати идеја оснивања заједничке банке горива.

Вотка губи у рату са вискијем?

11. јул 2014. Алексеј Лосан

До 2018. виски ће надмашити вотку по потрошњи на светском нивоу, сведоче подаци компаније за истраживање тржишта „Euromonitor“. Међутим, како истичу руски стручњаци, испоставља се да је управо вотка у стању да на светском тржишту буде конкуренција вискију, док у Русији потрошња овог пића парадоксално опада.

НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Зашто руски космонаути лете у свемир наоружани?

Зашто руски космонаути лете у свемир наоружани?

19. јул 2014. Александар Корољков

Када човек сазна да руски космонаути у свемир обавезно лете са оружјем, прва реакција може лако бити - смех. С каквим оружјем и против кога? Ласерски пиштољ? Светлећи мач? Провив агресивних ванземаљаца? Шалу на страну, ствар је озбиљна, и руски космонаути и данас следе добру стару совјетску праксу. „Руска реч“ преноси детаље ове мало познате приче о освајању космоса.

Најперспективнији технички пројекти Русије у Јекатеринбургу

15. јул 2014. Дарја Кезина

На највећу међународну изложбу нових технологија у Русији иноватори из целог света донели су своје најновије пројекте, међу којима су иновациони метро, индустријски роботи и нова руска беспилотна летелица каква не постоји нигде у свету. Изложба Инопром-2014, или „руски Хановер“, како је још зову, одржана је од 9. до 12. јула у Јекатеринбургу. „Руска реч“ је обратила пажњу на најперспективније руске пројекте, приказане на изложби.

„Ангарa“ поклања Русији космичку независност

13. јул 2014. Јекатерина Туришева

„Ангара“, први ракетни носач пројектован у Русији просле распада СССР-а, успешно је лансиран са северног космодрома „Плесецк“. Успешан лет је показао да Русија у овој области више не зависи од других држава, ни у погледу технологије и производње, ни што се тиче самог космодрома. Какве могућности пред руским космичким сектором отвара нови еколошки чист носач?

Футуристичка трансформација градског превоза

11. јул 2014. Дарја Кезина

У Јекатеринбургу је јавности демонстриран трамвај „Russia One“, који се слободно може назвати револуцијом у градском превозу. Ово футуристичко возило, готово у потпуности направљено од руских материјала, осим што подсећа на „десептиконе“ из „Трансформерса“ има моторе на сваком точку, моћне акумулаторе и само себе дезинфикује.

КУЛТУРА
Двосмислено воће и поврће

Двосмислено воће и поврће

Лето је доба када се убира летина, право време за разговор о томе какав двоструки смисао могу носити називи дарова природе. „Руска реч“ ће вам објаснити шта су електрична крушка, еротска јагода, буржујски ананас и цар Грашак, и пожелети вам у животу што више малина, као и да вам се сви послови завршавају вишњом!

Без секса, молим: обнаженост и еротика у совјетским филмовима

Без секса, молим: обнаженост и еротика у совјетским филмовима

Приказивање сцена сексуалног чина на филму било је званично забрањено у СССР-у. Али, „без секса“ није значило и „без обнажености“, па су филмови са нагим глумцима били изузетно популарни без обзира на тематику. „Руска реч“ у слици и речи објашњава како је обнаженост у совјетско време налазила пут до биоскопског платна.

Свекољник и морс, азбука летњег освежења

Свекољник и морс, азбука летњег освежења

Клима у Русији је таква да врућине нису чест проблем – али када наступе, имамо одличне летње посластице за борбу против њих. Ако и ви тешко подносите јулске температуре, освежите се онако како то Руси раде – уз свекољник и морс: хладну и здраву чорбу и освежавајући напитак од бруснице и меда. „Руска реч“ вас учи како да их направите.

СПОРТ
Да ли ће шахисти поново бити идоли младих Руса?

Да ли ће шахисти поново бити идоли младих Руса?

20. јул 2014. Светлана Корњева

У целом свету се 20. јул обележава као Дан шаха. То је практично једини спорт у коме је Русија сачувала водеће позиције после распада СССР-а. Па ипак, код самих грађана Русије у последње време је знатно опало интересовање за тај спорт, али шахисти покушавају да утичу на ситуацију. Да ли је у Русији могуће повратити време у коме ће шахисти, као некада, бити звезде и идоли младих?

Чекајући Сочи: болиди „Формуле 1“ испред зидина Кремља

16. јул 2014. Максим Легујенко

Седми по реду традиционални аутомобилски шоу-програм „Moscow City Racing“ окупио је 12. јула руске љубитеље ауто-трка испред зидина Кремља. Поред живописних кругова које су правили болиди „Формуле 1“ и рели-аутомобили, гледаоци су могли да виде и макетуа нове стазе „Формуле 1“ у Сочију.

Омиљени спортови лидера СССР-а и Русије

7. јул 2014. Алексеј Денисов

Лењин је био страствени шахиста, Стаљин је више волео руску народну игру городки, Брежњев је био одличан пливач, а Путин већ игра хокејашке утакмице, иако је тек недавно стао на клизаљке. Омиљени спорт неког од совјетских или руских лидера брзо је постајао популаран у целој земљи, а Русија је у том спорту постизала међународне успехе.

Капело иде пред парламент

4. јул 2014. Дмитриј Агњин

Селектор репрезентације Русије Фабио Капело нашао се на удару критике руских навијача и политичара. Од три утакмице групне фазе Светског првенства у фудбалу репрезентација Русије је под вођством италијанског стручњака једну изгубила, а две одиграла нерешено, услед чега се није пласирала у осмину финала. Капело је обећао да ће се до краја месеца јавности обратити на конференцији за новинаре, износећи све детаље о учешћу на шампионату. А у октобру му предстоји да поднесе и извештај руском парламенту.

ПУТОВАЊА
Водич по Лењинградској Области

Водич по Лењинградској Области

10. јул 2014. Вероника Прохорова

У Лењинградској Области, субјекту РФ који окружује Санкт Петербург, постоје бројне знаменитости које неизоставно треба посетити. Овај регион је пребогат историјом: на територији Области, у Старој Ладоги, поникла је руска држава. Представљамо вам најлепша места до којих из северне престонице можете стићи електричним возом, попут Сабљинских пећина, бајковитог града Андерсенграда или Радонских језера.

Транссибирски луксуз: кратак водич

9. јул 2014. Слава Широков

Путовање Транссибирском железницом по Евроазији спада у ред највећих туристичких авантура и нешто што сваки пасионирани путник мора да доживи бар једном у животу. У наше време постоји могућност и да вожњу од Москве до Владивостока проведете у великом луксузу. „Руска реч“ вам представља водич кроз ово не баш јефтино задовољство.

Од пупка Земље до Шамбале

3. јул 2014. Николај Гаврилов

Најсевернија пустиња, пупак Земље, домовина северних старообредника, најхладније насеље на свету, бања у вулкану, стварна Шамбала... „Руска реч“ је за вас изабрала седам најнеобичнијих руских села, која, ако успете да их посетите (што није лако), могу да вам потпуно промене поглед на свет.

6 маршрута по непознатом Уралу

26. јун 2014. Дарја Кезина

Урал је планинска земља коју можемо упоредити са „кутијом пуном изненађења“ од зеленог камена малахита, којим су ови крајеви богати - баш као у бајци најпознатијег уралског бајкописца, Петра Бажова. Овде ћете наћи чувене уметничке и декоративне предмете од ливеног гвожђа из града Калинска, необичне музеје под отвореним небом и легендарне планинске врхове који се пружају од Карског мора до казахстанских степа. „Руска реч“ је изабрала шест најзанимљивијих туристичких маршрута по непознатом Уралу, које бар једном у животу траба да обиђе сваки љубитељ путовања.

x
Повежите се са
„Руском речи“
НА ВРХ