Ко брани Донбас?

Зашто страни добровољци долазе у Украјину? Своје мотиве за ступање у...

Багдад добија војну помоћ „по хитном поступку“

17. септембар 2014. Анастасија Јудина, Николај Литовкин

Представници светских сила у понедељак су се сусрели у Паризу како би договорили начин заједничке борбе против представника „Исламске државе Ирака и Леванта“ (ИДИЛ). После вишечасовних разговора иза затворених врата земље су преузеле обавезу да „војну помоћ Ираку обезбеде по хитном поступку“. Међутим, у финалној изјави учесници сусрета нису прецизирали у чему ће се ова помоћ конкретно састојати.

Америчка звезда ММА Џеф Монсон хоће да постане држављанин Русије

17. септембар 2014. Игор Розин

Џеф Монсон, један од најпознатијих америчких мајстора мешовитих борилачких вештина (Mixed Martial Arts, MMA), намерава да узме руско држављанство. У интервјуу који цитира „Девети канал“, светски првак у џију-џицуу и један од најјачих такмичара ММА на свету рекао је да се осећа као Рус и да би хтео званично да постане грађанин Русије.

Где би могла да буде нова престоница Русије?

16. септембар 2014. Марина Образкова

Владимир Путин је споменуо да би део државних органа могао да буде пренесен у Сибир. Ову идеју су подржали и руководиоци неколико сибирских регионалних центара. Стручњаци истичу да оваква реторика показује жељу руководства земље да се преоријентише ка Истоку, као и жељу регионалних власти да добију више новца за развој региона.

Русија ствара свој систем „муњевитог глобалног удара“

16. септембар 2014. Дмитриј Литовкин

Русија може да направи свој еквивалент за систем „глобалног муњевитог  удара“ у случају реалне претње од стране САД. Програм „глобалног муњевитог удара“ предвиђа постојање хиперзвучних ударних средстава која су у стању да за минимално време униште циљ у било којој тачки на планети.

Цена повезивања Русије и Кине

Цена повезивања Русије и Кине

16. септембар 2014. Василиј Кашин, slon.ru

Најновији догађаји у Европи само су убрзали зближавање Русије са Кином. Као највећи потрошач енергије на свету Кина је крајње привлачна за извознике енергената. Међутим, у дугорочнијој перспективи окретање Кини може да кошта Русију њене улоге самосталног играча у светској политици.

Арктик у камуфлажним бојама

Арктик у камуфлажним бојама

15. септембар 2014. Виктор Литовкин

Оснивање руске војне базе на Арктику и обнављање поларне инфраструктуре напуштене почетком 1990-их представља реакцију земље на угрожавање њене националне безбедности, као и израз њене намере да заштити своје економске интересе у региону.

Економско зближавање Русије и Ирана

14. септембар 2014. Иван Коњухов

Москва и Техеран планирају нагло повећање обима економске сарадње. Реч је о преласку на рубље у узајамним трансакцијама, о изградњи електрана, испоруци различитих производа, између осталог и намирница, а такође о покретању заједничке производње и дозволи руским компанијама да експлоатишу иранску нафту и гас.

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
Антируски самит НАТО-а у Велсу и Србија

Антируски самит НАТО-а у Велсу и Србија

12. септембар 2014. Петар Искендеров

Учешће Србије на антируском форуму НАТО-а у Велсу представља снажан антируски гест, и он је јачи од опрезног маневрисања око државних субвенција за српске пољопривреднике. Ово утолико пре што сама Русија није позвана у Њупорт. Чини се да је недвосмислени контекст њупортског самита захтевао од српске стране да коригује унапред планирани формат свог учешћа.

Културна размена на бајонетима

9. септембар 2014. Јуриј Осокин

Пре 160 година, почетком септембра 1854, на обали Крима искрцале су се савезничке трупе Француза, Енглеза и Турака, и убрзо затим опколиле тврђаву и луку Севастопољ. Опсада Севастопоља није била само сукоб руске армије са енглеско-француском коалицијом, него и сусрет различитих култура. На бојном пољу су Руси и војници коалиције били непријатељи, али у тренуцима затишја, када су били улогорени, активно су комуницирали. Капа „балаклава“ („фантомка“), капут „раглан“ и џемпер „кардиган“, цигаре и војно новинарство – све се то појавило управо за време опсаде Севастопоља.

Премијер Србије: Београд не намерава да уводи санкције Москви

9. септембар 2014. ИТАР-ТАСС

Србија није уводила и неће уводити санкције Русији. То је премијер Србије Александар Вучић изјавио у ексклузивном интервјуу са првим замеником генералног директора агенције ИТАР-ТАСС Михаилом Гусманом.

Да ли је Придњестровље део руског света?

8. септембар 2014. Геворг Мирзајан, „Експерт“

Непризната Придњестровска Молдавска Република (ПМР) је 2. септембра обележила 24-годишњицу своје државности. „Руска реч“ објављује интервју са замеником министра спољних послова Придњестровља Игором Шорниковом, који објашњава са каквим тешкоћама се данас сусреће ПМР и какву помоћ очекује од Русије.

ПОГЛЕДИ

„Живот у Кијеву је био морално неиздржив“

12. септембар 2014.

Наша ћерка Маша има већ седам година и 1. септембра је кренула у школу у граду Љуберци у Московској Области. Све у свему, ми нисмо избеглице, већ пре политички емигранти. Последњих неколико месеци живот у Кијеву је био морално неиздржив. Нисам желео да наша ћерка одраста слушајући о Бандери, Шухевичу, клању „москаља“ и Украјини као колевци светске цивилизације.

А зашто се злочеста Русија меша у конфликт?

10. септембар 2014.

Када је Запад сматрао да офанзива српске армије угрожава живот мирних косовских Албанаца, у том тренутку га ни најмање није било брига за међународне дозволе и све остале моралне губитке и материјалне трошкове – једноставно је почео да бомбардује Београд. По истој логици би, строго говорећи, НАТО морао сада да бомбардује Кијев: мостове, телевизијске центре, инфраструктуру... Чак и кинеску амбасаду, за сваки случај, као у Београду.

ЕКОНОМИЈА
„Гаспром“ приморао Пољску да обустави испоруку гаса Украјини

„Гаспром“ приморао Пољску да обустави испоруку гаса Украјини

13. септембар 2014. Алексеј Лосан

Компанија „Гаспром“ је одбила да због јесењег захлађења повећа испоруку гаса пољским потрошачима. Због тога је Пољска била принуђена да обустави реверзибилни извоз руског гаса у Украјину. По мишљењу „Гаспрома“, такав извоз гаса је незаконит и у супротности је са главним тачкама уговора.

Девалвација рубље и санкције довеле до привредног раста

11. септембар 2014. Алексеј Лосан

Упркос стагнацији бруто домаћег производа, у Русији се опажа необичан пораст индустријске активности. По мишљењу стручњака, ово је углавном последица „меке“ девалвације рубље у 2014. и подршке коју држава пружа прерађивачкој индустрији у оквиру програма замене увоза домаћом производњом, чију реализацију су санкције Европске уније и САД само убрзале.

ЕУ признала дуг Украјине према „Гаспрому“

4. септембар 2014. Алексеј Лосан

На трилатералним преговорима између украјинског „Нафтогаса“, руског „Гаспрома“ и ЕУ европски комесар за енергетику Гинтер Етингер је рекао да су дугови Украјине за гас према Русији „неоспорни“. Раније је Европска комисија изјављивала да ово питање треба да буде решено на суду. По мишљењу стручњака, решење конфликта се убрзава због приближавања јесени и скорог почетка грејне сезоне.

Хоће ли се Србија одржати на више столица?

2. септембар 2014. Петар Искендеров

Израз „седети на више столица“ у последње време се пречесто користи. Међутим, садашња ситуација са Србијом и ембаргом који је Русија увела на европске прехрамбене производе представља онај случај када је овај израз сасвим на месту. Да ли ће Србија успети да се успешно извуче из ситуације у којој не жели да се одрекне ни „европског пута“ ни примамљиве могућности да увећа свој извоз у Русију - упркос опомени коју је добила из Брисела?

НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Стиже опасна „хоботница“

Стиже опасна „хоботница“

11. септембар 2014. Алексеј Рам

Руске Оружане снаге ће користити модернизовани противтенковски самоходни артиљеријски уређај (САУ) 2С25 „Спрут-СД“. Овакви уређаји се могу десантирати падобраном и тако покривати специјалце десантних јединица. Не искључује се могућност да ће се за „Спрут“ појавити и инострани купци.

Русија, Белорусија и Перу ће предсказивати земљотресе из космоса

11. септембар 2014. Татјана Русакова

Русија, Белорусија и Перу ће направити нови наносателит који ће помоћи да се реши проблем краткорочног прогнозирања земљотреса. Апарат ће бити конструисан на бази руско-перуанског сателита Часки-1, који се сада већ налази у отвореном космосу.

„Град“ који доноси врелу кишу испаљених ракета

5. септембар 2014. Александар Королков

Ако треба именовати артиљеријско оружје које је изменило начин ратовања, онда је то готово сигурно реактивни систем плотунске ватре БМ-21 „Град“. И данас, у хаосу на Блиском Истоку и грађанском рату у Украјини, „Град“ и његова застрашујућа ватрена моћ свакодневно се појављују у вестима.

Нови преносни ракетни систем ПВО „Верба“ смењује легендарну „Иглу-С“

3. септембар 2014. Алексеј Рам

Преносни ракетни систем ПВО „Верба“ („Врба“), способан да од било ког ометања разликује и издваја циљ, ушао је у арсенал руске војске да би заменио „Иглу-С“, која још постоји у наоружању. По мишљењу стручњака, нови преносни ракетни систем ПВО по својим тактичко-техничким карактеристикама превазилази своје иностране еквиваленте.

КУЛТУРА
Шоу-програм „на ивици нервног слома“

Шоу-програм „на ивици нервног слома“

На Црвеном тргу у Москви је од 30. августа до 7. септембра одржан музички фестивал „Спаска кула“, назван по једној од кула Московског кремља. У програму су учествовали музичари из Италије, Кине, Србије, Мексика, Швајцарске, Ирске, Јерменије, Казахстана и Турске. Црвени трг се много пута тресао од овација и аплауза, а основни тон фестивалу дале су историјске реконструкције у војним униформама с почетка прошлог века.

Дани руског дечјег филма у Србији „Бајке нашег детињства“

Дани руског дечјег филма у Србији „Бајке нашег детињства“

У Крушевцу ће од 13. до 17. септембра 2014. бити одржани Дани руског дечјег филма „Бајке нашег детињства“. То је други фестивал руске дечје кинематографије у Србији, а главни организатор је, као и прошле године, компанија „Витсаида“ (Интернет портал „Витсаида“ - Социјални пројекти). Први Дани руског дечјег филма одржани су у априлу 2013. у Ваљеву.

Војна музика из целог света поново на Црвеном тргу

Војна музика из целог света поново на Црвеном тргу

На Црвеном тргу, у самом центру Москве, 30. августа је почео Међународни фестивал војне музике „Спаска кула“ (назив једне од кула Московског кремља). На манифестацији ће учествовати преко хиљаду и по музичара и уметника из различитих крајева света. Наступиће дувачки оркестри, плесне групе, акробате и мајстори борилачких вештина. Биће изведен и програм акробација на коњима (џигитовка), док су за децу организоване посебне радионице.

СПОРТ
Хоће ли Русија трпети последице због интеграције кримских фудбалских клубова?

Хоће ли Русија трпети последице због интеграције кримских фудбалских клубова?

3. септембар 2014. Тимур Ганејев

У августу 2014. фудбалски клубови са Крима почели су да се такмиче у оквиру руског првенства, а одиграли су и прве утакмице у Купу Русије. По мишљењу украјинске стране, ова одлука је противзаконита и може бити оспорена од стране међународних организација. Међутим, како истичу руски стручњаци, мало је вероватно да ће доћи до увођења санкција. Русија је повукла оригиналан потез: кримски клубови су поново основани под руском јурисдикцијом.

Да ли ће шахисти поново бити идоли младих Руса?

20. јул 2014. Светлана Корњева

У целом свету се 20. јул обележава као Дан шаха. То је практично једини спорт у коме је Русија сачувала водеће позиције после распада СССР-а. Па ипак, код самих грађана Русије у последње време је знатно опало интересовање за тај спорт, али шахисти покушавају да утичу на ситуацију. Да ли је у Русији могуће повратити време у коме ће шахисти, као некада, бити звезде и идоли младих?

Чекајући Сочи: болиди „Формуле 1“ испред зидина Кремља

16. јул 2014. Максим Легујенко

Седми по реду традиционални аутомобилски шоу-програм „Moscow City Racing“ окупио је 12. јула руске љубитеље ауто-трка испред зидина Кремља. Поред живописних кругова које су правили болиди „Формуле 1“ и рели-аутомобили, гледаоци су могли да виде и макетуа нове стазе „Формуле 1“ у Сочију.

Омиљени спортови лидера СССР-а и Русије

7. јул 2014. Алексеј Денисов

Лењин је био страствени шахиста, Стаљин је више волео руску народну игру городки, Брежњев је био одличан пливач, а Путин већ игра хокејашке утакмице, иако је тек недавно стао на клизаљке. Омиљени спорт неког од совјетских или руских лидера брзо је постајао популаран у целој земљи, а Русија је у том спорту постизала међународне успехе.

ПУТОВАЊА
Париз, Берлин, Лајпциг и друга руска села

Париз, Берлин, Лајпциг и друга руска села

10. септембар 2014. Дарја Кезина

У степском делу Јужног Урала налази се јединствени „делић Европе“, који чини низ села са европским именима, необичним за руски језик и поднебље. „Уралска Европа“ има и своје симболе: Ајфелову кулу и Берлински зид. Географска збрка са именима постала је својеврсни симбол војничке славе Русије из доба рата са Наполеоном.

Место за уфологе и НЛО: мистериозне зоне Урала

7. август 2014. Дарја Кезина

„Место за уфологе“ и „магнет за посетиоце из свемира“ – тако Урал, најстарији планински ланац на свету, називају љубитељи мистериозних појава из целог света. „Руска реч“ вас води у Русију у којој вековима царују НЛО, разне утваре, нејасне атмосферске, визуелне и звучне појаве и још много чудних ствари...

Зашто Руси воле Београд, а у Београду воле Русе?

31. јул 2014. Динара Грачова, РБК Стиљ

Београд је за туристу из Русије као мачка у џаку – јасно је да унутра некога има, али не зна се ко је то. Када се спомене престоница Србије, Руси обично помисле на Слободана Милошевића и НАТО бомбардовање. „Руска реч“ вам преноси утиске новинарке Динаре Грачове, која је руској јавности представила Београд на страницама популарног часописа „РБК Стиљ“.

Шлиселбург, град-кључ

23. јул 2014. Вероника Прохорова

Потребно је мање од сат времена вожње од Санкт Петербурга како бисте стигли до малог, али веома занимљивог и историјски значајног града Шлиселбурга. Посета тврђави и некадашњем злогласном затвору на острву, романтична вожња преко воде и старинска једноставност градске архитектуре - као и споменик Сави Рагузинском, руском државнику српског порекла - сигурно вас неће оставити равнодушним.

x
Повежите се са
„Руском речи“
НА ВРХ