Књиге, саборци у Великом отаџбинском рату

26. март 2015. Марина Образкова

За време Великог отаџбинског рата у совјетској Русији издавачка делатност није прекинута. Напротив, само у Московској Области отворено је преко 200 нових библиотека! Библиотекари су на фронту књиге наглас читали борцима. У то тешко време на полицама књижара и библиотека појавила су се нова издања Пушкина, Шекспира, Дантеа, Плутарха, композиције Рахмањинова и монографија посвећена сликару Карлу Брјулову.

Балканска географија „Турског тока“

26. март 2015. Петар Искендеров

Власти у Анкари покушавају да претворе земљу у кључно чвориште енергетских токова који иду ка Европи и да од Турске направе главног играча у плановима свих будућих пројеката транспорта гаса у Европу. Енергетска безбедност Балкана диктира добре односе са Русијом. Танкери са америчким течним гасом из Катара или Алжира не могу доћи у Београд, Софију и Скопље. А све постојеће и планиране маршруте гасовода стижу у регион са истока, а не са запада.

Портабл РЛС „Аистјонок“ хлади „усијане главе“

25. март 2015. Денис Кунгуров

Јужни војни округ Русије добио је ове недеље нове радио-локационе системе за извиђање и контролу ватре за артиљеријска извиђања - РЛС „Аистјонок“. Оружане снаге РФ имају много моћније системе, али је „Аистјонок“ најмобилнији. Систем се одликује ефикасношћу примене у локалним ратовима, мобилним групама са оперативним премештањем. Намењен је за формације на нивоу „чета-батаљон“ и може уочавати ватру и технику како на земљи, тако и у ваздуху.

22. јун 1941: шта је заиста знао Стаљин?

25. март 2015. Олег Мозохин

Да ли је Стаљин знао датум напада Хитлерове Немачке на СССР? Какве извештаје је тим поводом добијао од органа државне безбедности? Одговори на ова питања деценијама занимају научнике. Недавно је скинут печат државне тајне са нових материјала везаних за тај проблем.

Најјачe рускe девојчицe

Најјачe рускe девојчицe

24. март 2015. Тимур Ганејев

„Руска реч“ из прве руке сазнаје детаље сусрета 15-годишње дизачице тегова Маријане Наумове са Арнолдом Шварценегером током кога му је уручила писма деце из Донбаса, и истражује опасности које са собом носи физичко оптерећење у младим годинама.

Сто година клавирског чаробњака Свјатослава Рихтера

Сто година клавирског чаробњака Свјатослава Рихтера

24. март 2015. Борис Шибанов

20. марта навршило се 100 година од рођења руског пијанисте Свјатослава Рихтера, једног од највећих и најславнијих мајстора клавира у историји. Овај префињен, снажан и изузетно необичан човек пунио је највеће светске сале, али је више волео да путује Транссибирском железницом и држи концерте у малим успутним местима.

Превремена револуција?

23. март 2015. Андреј Грачов

Москва је током перестројке одустала од претензија на алтернативну цивилизацију и на подређивање читавог света својој идеолошкој доктрини и покренула је иницијативу за обустављање Хладног рата, који умало није прерастао у Трећи светски рат. Резултат тог периода је поновно уједињење светске историје, која се после Руске револуције 1917. поделила на два одвојена тока. Међутим, може се рећи да ни постсовјетска Русија ни остали свет нису положили тест који им је понудила „превентивна револуција“ перестројке.

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
Путинова реакција на „циничне лажи“ о Другом светском рату

Путинова реакција на „циничне лажи“ о Другом светском рату

19. март 2015. Јекатерина Синељшчикова

Председник РФ Владимир Путин је у свом обраћању на седници организационог комитета за прославу 70-годишњице победе у Другом светском рату говорио о покушајима „прекрајања догађаја“ ширењем „циничних лажи“. Неки од експерата са којима је разговарала новинарка „Руске речи“ сматрају да је оштра реакција руског председника изазвана изјавама неких светских лидера да ће бојкотовати прославу Дана Победе 9. маја у Москви.

„Бацао сам глађу измучене костуре у заједничке гробнице“

17. март 2015. Софија Савина

Павел Маркович Рубинчик о себи каже да је преживео случајно. Ветеран Великог отаџбинског рата, бивши затвореник нацистичких концентрационих логора и гетоа и оснивач Музеја Холокауста у Санкт Петербургу поделио је са „Руском речи“ своја сећања и испричао колико пута се чудом спасао од смрти.

Излазак РФ из CFE - сигнал Западу

13. март 2015. Алексеј Тимофејчев

Русија је изашла из Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи (CFE), назвавши га „бесмисленим“. Експерти сматрају да Москва на тај начин изражава Западу да је незадовољна његовим деловањем у контексту континуиране украјинске кризе.

Како од руске дијаспоре направити инструмент утицаја

12. март 2015. Алексеј Тимофејчев

У Русији се размишља о новим облицима рада са дијаспором тако да се њен потенцијал искористи за транспоновање руске „меке силе“ у иностранство. Руске власти се надају да ће од дијаспоре направити инструмент утицаја на јавно мњење других земаља, и у томе се ослањају на искуство турске мањине у Немачкој и емигранте из Кине који нису прекинули везе са отаџбином.

ПОГЛЕДИ

„Украјински конфликт је резултат саботаже перестројке“

21. март 2015.

Да ли су распад СССР-а и проблеми 1990-их резултат перестројке или - сасвим супротно - њене саботаже? Каква је била улога договора у Беловешкој шуми? Зашто је распад СССР-а прошао уз овације у самом руском парламенту? На ова питања одговара један од главних актера тих бурних догађаја - лично Михаил Горбачов.

Како оценити перестројку

17. март 2015.

Пре тридесет година почела је перестројка. Кремљ је тада, изгледа, заиста веровао да се превентивном демонстрацијом добре воље може постићи договор о изградњи другачијег света, равноправног и правичног. Резултат је био сасвим другачији и умногоме је одредио данашњу политику Русије на светској сцени.

ЕКОНОМИЈА
Самит Европске уније није утицао на стабилност руске економије

Самит Европске уније није утицао на стабилност руске економије

23. март 2015. Алексеј Лосан

Лидери Европске уније на самиту су довели у везу могуће укидање санкција према Русији са испуњавањем минских споразума о регулисању конфликта на југоистоку Украјине. По мишљењу експерата, та одлука је повољна пре свега за Москву, што се већ одразило на стабилности основних показатеља руске економије, чак и поред пада светских цена нафте.

Колико је Русија потрошила на Крим?

18. март 2015. Јелена Малишева, Александар Бикбов, Дмитриј Коптјубенко, Степан Опаљев, РБК Daily

Пре тачно годину дана, 18. марта 2014, Русија је добила два нова федерална субјекта: Републику Крим и град од специјалног значаја Севастопољ. Интегрисање Крима у политичке, финансијске, правне и образовне токове РФ и даље у току. „Руска реч“ у данашњем тексту говори колико је интеграција нових субјеката до сада коштала Русију.

ЕУ против руских нуклеарних технологија у Мађарској

12. март 2015. Андреј Ретингер

Тензија око мађарске нуклеарне електране „Пакш“ је, према оцени експерата, неоснована. У фебруару се сазнало да Европска комисија намерава да провери уговор о доградњи нуклеарне електране коју треба да реализује руска државна корпорација „Росатом“. Наводно, споразум између двеју страна не одговара правилима ЕУ. Експерти, међутим, објашњавају да су електрану градили совјетски стручњаци, тако да она користи руско гориво и да је логично што је уговор потписан са „Росатомом“.

Шта кочи заокрет руске економије ка Азији

10. март 2015. Александар Габујев

Без обзира на прокламовани заокрет економије Русије ка новим динамичним тржиштима Азије, практични успеси су засада доста мали. Азијским инвеститорима сметају како макроекономски фактори (нпр. волатилност рубље), тако и упорна жеља Владе РФ да источно од Урала развија индустрију и иновационе технологије – док би се азијски предузетници најрадије бавили експлоатацијом руских природних богатстава.

НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
„Свевисински разоткривач“ покрива Москву

„Свевисински разоткривач“ покрива Москву

20. март 2015. Руска реч

Радио-техничке јединице противваздушних трупа Ваздушно-космичке одбране у Московској Области добиле су нове радарске системе под називом „Свевисински разоткривачи“. Пре свега, савремена техника ће покривати Москву од удара из ваздушно-космичког простора на свим правцима.

100 година руске ПВО

16. март 2015. Александар Корољков

Први ПВО систем у Русији створен је када је почео Први светски рат и покривао је тадашњу престоницу Петроград. Са стварањем јединственог ПВО система почело се 1932. у СССР-у. Данас Русија има неке од најбољих ПВО система на свету. „Руска реч“ подсећа на дуг пут развоја заштите руског неба, од скромних почетака до моћног С-400.

„Небо-М“ лови хиперзвучне циљеве

10. март 2015. Татјана Русакова

Јединице ваздушно-космичке одбране добиле су најновији радио-локациони систем „Небо-М“, саопштава Министарство одбране РФ. Систем је намењен за решавање борбених задатака противваздушне одбране и радио-локационог обезбеђења противавионских ракетних јединица.

Сибирски инжењери створили 3D оловку са хладним мастилом

7. март 2015. Дарја Кезина

Пуњење нове оловке „Creopop“ је потпуно ново фотополимерно мастило, које постаје чврсто под дејством ултраљубичастог зрачења. Уређај се напаја помоћу акумулатора, није токсичан и нема ограничења која су карактеристична за друге 3D оловке. За нови изум, који ће се на тржишту појавити у априлу, већ су заинтересовани купци из 35 земаља.

КУЛТУРА
Ускоро шести онлајн-фестивал руског филма „Дубл дв@“

Ускоро шести онлајн-фестивал руског филма „Дубл дв@“

„Руска реч“ вас позива да учествујете и гласате на традиционалном онлајн филмском фестивалу „Дубл дв@“, који организује наша матична кућа, „Росијска газета“. Од 6. до 20. априла 2015. гледаоци ће по шести пут моћи да прате одличан избор савремених руских филмова.

„Мајстор и Маргарита“: од скандинавске митологије до мистике и масонерије

„Мајстор и Маргарита“: од скандинавске митологије до мистике и масонерије

„Мајстор и Маргарита“, ремек-дело Михаила Булгакова и једно од највећих дела руске књижевности, не престаје да окупира умове читалаца, стручњака за књижевност и режисера. Роман је изузетно компликован и крцат разним симболима. „Руска реч“ вас упознаје са тајнама кнеза таме Воланда, бала код Сатане, крваве Маргаритине свадбе и црног плашта са ватреноцрвеном поставом.

СПОРТ
Да ли ће Русија остати на врху зимског Олимпа

Да ли ће Русија остати на врху зимског Олимпа

6. март 2015. Алексеј Денисов

Успех на Зимској олимпијади у Сочију, када је Русија освојила највише медаља од свих земаља, изгледа да није био случајан. Руски такмичари у зимским дисциплинама су у сезони која је уследила после Сочија постигли неколико изузетних резултата. Шта стоји иза ових успеха: талентовани тренери или инвестиције у Олимпијаду?

Сочи, годину дана после Олимпијаде

9. фебруар 2015. Брајан Мекдоналд

Бројни западни медији предвиђали су да ће се Сочи по окончању зимске олимпијаде претворити у „град духова“. Данас, годину дана касније, показало се да су ова предсказања нетачна. Штавише, иако делује парадоксално, тренутна финансијска криза помогла је пословању објеката изграђених за олимпијска такмичења.

Како Кавкасци освајају свет мешовитих борилачких вештина

13. јануар 2015. Роман Мазуров

У свету мешовитих борилачких вештина (MMA - Mixed Martial Arts), које су познате и као Ultimate Fight, Vale tudo или слободна борба, водеће позиције заузимају такмичари пореклом са руског Северног Кавказа. „Руска реч“ је покушала да докучи тајну успеха бескомпромисних бораца са планина на југу Русије.

Руско-српско финале у Бризбејну

12. јануар 2015. Алексеј Моско

Марија Шарапова је освојила први трофеј у новој години. Руска тенисерка је у финалу турнира у аустралијском Бризбејну победила Српкињу Ану Ивановић. Експерти се слажу да је Марија овом победом показала да озбиљно конкурише за прво место на Australian Open 2015, првом такмичењу овогодишњег гренд-слем турнира.

ПУТОВАЊА
Шест древних и тајанствених места у околини Јекатеринбурга

Шест древних и тајанствених места у околини Јекатеринбурга

11. март 2015. Дарја Кезина

Најстарија планина на свету Урал крије многе тајне и трагове древних цивилизација. Представљамо вам 6 најзанимљивијих локација археолошког туризма из Јекатеринбурга (1660 km источно од Москве) и његове околине: стене Петрогром, Ђавоље градиште, долмене, петроглифе, Камене шатори и Змијско брдо.

Шта се ради у подземљу Москве

27. фебруар 2015. Андреј Раскин

Испод московског асфалта, неколико десетина метара под земљом, крије се прави подземни град сачињен од тунела, бункера, складишта и катакомби. Многе од ових подземних просторија се до данас чувају у строгој тајности. „Руска реч“ својим читаоцима представља неколико места у подземљу Москве која су отворена за посетиоце.

Шест јела која треба пробати у Русији

24. фебруар 2015. Јулија Шандуренко, Кира Јегорова

Када дођете у Русију, обавезно пробајте макар једно од ових изванредних јела. Руску кухињу не чине само вотка, боршч и кавијар. „Руска реч“ представља јела која потичу из различитих крајева највеће земље на свету, како би вам дочарала разноврсност њене „гастрономске географије“.

Пећина господара хладноће

10. фебруар 2015. Иван Дементијевски

Упознајте чудесни ледени свет Републике Саха (Јакутије): посетите музеј у коме су изложени остаци гигантског мамута и где се вечно смрзнута земља, пермафрост, пресијава у свим дугиним бојама. Можете да снимите и селфи поред ледене копије Милоске Венере или додирнете Буду исклесаног из комада леда.

x
Повежите се са
„Руском речи“
НА ВРХ