„Западне земље страхују од руске подршке Курдима“

Западне државе су у Савету безбедности ставиле вето на руски нацрт изјаве који садржи позив да се обезбеди максимално репрезентативан карактер предстојеће рунде међусиријских преговора чији почетак је планиран за 11. април. То је агенцији ТАСС саопштио стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин, изразивши том приликом недоумицу због чињенице да руска иницијатива није наишла на разумевање у Савету безбедности.

Руски дипломата је нагласио да у политичком процесу треба да учествују „сви сегменти сиријског друштва“ и додао да деловање западних земаља „противречи одредбама резолуција Савета безбедности УН о свеобухватности политичког процеса у Сирији“.

Курдска дилема

Чуркин је објаснио у чему се састоји неслагање између Русије и њених опонената. По његовим речима, Русија је забринута због тога што у Женевским преговорима још увек нису заступљени сиријски Курди као самостална делегација.

Пре тога је министар спољних послова Сергеј Лавров говорио да ће Русија „упорно инсистирати“ на учешћу Курда у политичком решавању кризе. Курдском учешћу у Женевском мировном процесу противи се Турска, чија власт третира курдске организације као терористе. Са друге стране, Курди су у марту већ прогласили федерализацију Сирије и стварање сопствене аутономије на северу земље. Ту аутономију, међутим, нису признали ни Башар Асад ни представници опозиције.

Грађанска свест

Владимир Ахмедов, старији научни сарадник Института за оријенталистику Руске академије наука, објаснио је за „Руску реч“ зашто је Русији толико важно да Курди буду заступљени у преговорима у Женеви: „Курди, за разлику од многих других заједница које дејствују у Сирији, граде свој идентитет на етничкој, а не на верској основи. Они имају огроман потенцијал грађанске свести којој је туђ верски фанатизам“.

По Ахмедовљевом мишљењу, Курди као грађанска сила која није заинтересована за конфесионалне поделе могу постати један од темеља препорода државности по завршетку грађанског рата, и то пре свега као део будућих сиријских оружаних снага. „Курди су веома добри борци. Њихове јединице су озбиљна снага“, сматра експерт.

Могуће решење

Са друге стране, Ахмедов истиче да западне земље страхују од пружања подршке курдским властима, јер оне желе да наступају одвојено од делегација актуелне сиријске власти и сиријске опозиције: „Ако на преговорима поред власти и опозиције учествују и Курди, онда то значи да су они трећа сила која може изнети своје захтеве, између осталог и захтев о аутономији. Засада се, ипак, не преговара о томе, него о успостављању мира у земљи“.

Ахмедов сматра да излаз из овакве ситуације може бити укључивање Курда у преговоре тако што ће један део курдских представника бити у делегацији актуелних власти, а други у делегацији опозиције. „На крају крајева, ни сами Курди нису јединствени. Међу њима има оних који подржавају актуелну власт, и оних који су против ње“, констатује експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.