Зашто се Русији приписује претња стабилности на Балкану?

„Чудим се што такве речи изговара руководилац земље са којом Русија жели да има пријатељске односе“, прокоментарисао је Лавров 13. децембра изјаве Колинде Грабар Китаровић. „Познајем председницу Хрватске још из времена када је била министарка спољних послова. Чак су наши односи били врло коректни. Ако хрватска председница има неке конкретне чињенице које потврђују њене речи, ми смо спремни да их размотримо“.

Грабар Китаровић је изјаву о руској опасности на Балкану дала 29. новембра за време посете Канади. У интервјуу за портал Defence News она је говорила о везама Москве са председником Републике Српске Милорадом Додиком и упозоравала на вероватноћу „хибридних ратова“ у региону.

Недавно су и представници НАТО-а говорили о томе како Русија покушава да врши утицај на догађаје на Балканском полуострву. „Ситуација на Балкану није нимало стабилна, ми смо тога свесни. Западни Балкан је још увек потенцијални извор избијања оружаних конфликата. Том региону прети исламски тероризам, а такође руски утицај“, рекао је председник војног комитета НАТО-а Петер Павел у септембру ове године.

Приче о „руској опасности“ коју помиње Грабар Китаровић треба посматрати у ширем контексту него што је затегнутост односа између Загреба и Москве, сматрају експерти са којима се консултовао портал „Газета.Ru“.

„Хрватска емитује идеје Брисела и Вашингтона“

„Овде се ради о томе да Хрватска емитује идеје Брисела и у одређеној мери Вашингтона. То се своди на борбу против руског присуства на Балкану, а Москва се у последње време приказује као фактор који представља опасност“, сматра др Георгиј Ендељгарт, експерт Института за славистику Руске академије наука.

Са његовог гледишта, иза изјаве Грабар Китаровић крије се тежња Европске уније и САД да минимализују руско присуство у региону. С обзиром да на овом подручју Русија није војно присутна, реч је о њеном економском и политичком присуству.

Енгељгарт је подсетио на Руско-српски хуманитарни центар који изазива узнемиреност прозападних политичара у региону.

„Русија активно тежи да обезбеди персоналу тог центра дипломатски статус, какав има и персонал НАТО-а на Балкану. Међутим, САД и Европска унија врше снажан притисак на Србију да не донесе такву одлуку, иако је руско присуство на Балкану готово симболично“, додао је саговорник поменутог руског портала. По његовом мишљењу, у ту сврху је и „ангажована“ председница Хрватске да изнесе општеевропски, а не чисто хрватски став. „Грабар Китаровић је у последње време била прилично опрезна према Русији, за разлику од актуелног премијера Андреја Пленковића, који је дозволио себи далеко упадљивије испаде“, каже руски експерт.

„Балкански троугао“

Односе Русије и Хрватске не треба сагледавати изван контекста сложеног клупка узајамних односа унутар балканског региона.

Током посете министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова Београду српски политичари су још једном потврдили да Србија и даље тежи ка зближавању са Европском унијом, али нема намеру да се у пуној мери придружује НАТО-у. У вези са тим одбијање Србије да иде у загрљај НАТО-у Хрватска може да доживи као могућност потенцијалног зближавања Београда и Москве у војностратешком смислу, сматра др Николај Топорњин, директор Центра за европске информације и доцент катедре за европско право Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). Према томе, Загреб можда да страхује од тога да Русија посредно, путем испоруке оружја српској армији, може допринети порасту напетости у региону. Другим речима, ради се у суштини о конфликту интереса између ових двеју држава.

Црна Гора може постати трећа страна у том конфликту интереса. Она је недавно ушла у последњу фазу процедуре која је уводи у НАТО, што је изазвало негативну реакцију Русије.

И замршена прича о тобожњем покушају „пуча“ у Црној Гори на дан избора, за коју су оптужени некакви „руски националисти“, тј. извесна господа Попов и Широков, у суштини је реакција на такав став Русије. И поред тога што је Кремљ, по мишљењу многих западних политичара и медија, извео успешне „хибридне операције“ на изборима у читавом низу европских земаља, па чак је 8. новембра „изабрао“ и шефа „најизузетније нације“ на планети, ипак су се стратези из Кремља „спотакли“ о маленог али гордог господина Ђукановића, ако је веровати црногорским властима. Оне су, наиме, тријумфално „раскринкале“ сумњиве националисте, изазвале су панику међу црногорским бирачима на дан гласања, и на тај начин су, по мишљењу црногорске опозиције, многих аналитичара и медија, обезбедиле још 2-3 мандата и преокренуле ситуацију у своју корист, те су на тај начин ипак успеле да формирају владу заједно са странкама националних мањина. А што је такође важно, показале су се пред старијим западним партнерима као жртве „руске хибридне агресије“, а данас је модерно бити таква „жртва“.

На Балкану су се, условно речено, нанизали сукоби интереса Русије и Запада (и Хрватске), и у том низу су, према Топорњину, Црна Гора, Србија (заједно са Косовом) и Република Српска: „Односи између Србије и Хрватске су затегнути, а Москва у многим случајевима подржава Београд, нарочито по питању Косова. Све то са гледишта хрватских власти може стварати потенцијал за војни конфликт у будућности“.

Експерт указује на могући скривени смисао изјава чији је циљ да убеде хрватски парламент да одобри издвајање два процента из буџета за заједничку одбрану НАТО-а, као и да привуку пажњу САД, Велике Британије, Француске и Немачке као важних актера Алијансе.

„Хрватска и Црна Гора, која улази у НАТО, нису у стању да потпуно покривају балкански правац уместо Запада. Ове речи су изговорене у контексту Трампових не баш много позитивних изјава о НАТО-у“, додаје експерт.

Речи председнице Хрватске „скрећу пажњу“ крупним чланицама Алијансе да је „НАТО веома потребан и сви треба да га подрже, па и Американци“. А приче о руској опасности треба да покажу како Алијанса има стварне непријатеље, сматра Топорњин.

Хоће ли се погоршати односи Загреба и Москве?

Експерти са којима се консултовао портал „Газета.Ru“ сматрају да недобронамерне изјаве хрватских политичара не могу угрозити односе између Русије и Хрватске, јер су ти односи ионако прилично хладни. „Економски односи су у целини доста страдали од узајамних санкција. Туризам је оштећен због кризе, али још увек се држи, и не мислим да ће бити уведена додатна ограничења. Инфраструктурни пројекти су пропали после колапса пројекта ’Јужног тока’. Тешко је сагледати нешто што би озбиљније могло угрозити те односе“, резимирао је Георгиј Енгељгарт.

Руску верзију текста прочитајте овде.  

Росијскаја газета. Сва права задржана.