О чему говори филм Оливера Стоуна „Украјина у огњу“?

На руској телевизији је приказан документарни филм Оливера Стоуна „Украјина у огњу“, где аутор говори о томе ко је крив за украјински „Евромајдан“.
Anti-government protesters
Илустрација: Reuters

Документарни филм „Украјина у огњу“, чији је продуцент амерички редитељ Оливер Стоун, постављен је 21. новембра на YouTube и истог дана је приказан на руској телевизији „Рен ТВ“.

Стоун већ одавно снима филмове политичке садржине. У свом новом остварењу он објашњава ко је по његовом мишљењу испровоцирао украјински „Евромајдан“. У филму он између осталих интервјуише бившег председника Украјине Виктора Јануковича, председника Русије Владимира Путина и бившег министра унутрашњих послова Украјине Виталија Захарченка.

Стоунов филм је још пре премијере толико уплашио украјинске политичаре и „револуционарну“ јавност, да је Украјинац Андреј Незвани два дана пре премијере објавио на интернету петицију у којој се тражи забрана приказивања овог филма у Украјини јер су у њему тобоже „чињенице испревртане“ и филм може „изазвати масовне нереде у Украјини“.

ЦИА покривала украјинске националисте

У филму се показује како је ЦИА, почев од 1946. године, интензивно сарађивала са украјинским националистичким организацијама против Совјетског Савеза, користећи их као контраобавештајну службу. О томе сведоче и документи ЦИА са којих је недавно скинут печат државне тајне.

Националисти су „само крајем 1941. године побили од 150 до 200 хиљада Јевреја на територији Украјине током немачке окупације“, али касније су им „јаке везе“ омогућиле да после Другог светског рата побегну у Европу, где им је ЦИА помогла да се сакрију. На пример, Микола Лебед, човек који је одговоран за масакре у Волињу, пребачен је у САД, где је умро 1998. године и никад му није суђено због почињених војних злочина – констатовано је у филму. И то није једини пример сарадње органа САД са националистима.

САД стоје иза обојене револуције 2004. године

Украјина је 2004. године постала бојно поље између Русије и Запада. Тада је на изборима победио Виктор Јанукович, који је третиран као проруски настројен кандидат. Међутим, председник је ипак постао Виктор Јушченко. Он је био отворено прозападно оријентисан. Његова жена је својевремено била службеница Стејт департмента, радила је у Регановој администрацији. Јушченко је постао председник захваљујући мирном протесту инспирисаном споља.

Јушченкова Влада је брзо дигла руке од реформи и пројекта „демократија“, и почела да „лови у мутном“.

Русија није хтела да финансира европску оријентацију Украјине

После Јушченка је Виктор Јанукович ипак постао председник Украјине. Он је водио преговоре са ЕУ, али није се све одвијало „по плану“.

„Ми смо се надали у Међународни монетарни фонд (ММФ)... Међутим, током целе године они су нам нудили варијанту која је за нас била неприхватљива... Остала нам је само Русија. А Русија нам је рекла: ’Ми смо спремни да радимо са вама као партнери ако ви будете водили рачуна о нашим интересима’“, каже Јанукович.

Русија је најавила да ће у случају „европске оријентације“ Украјине увести ограничења у трговину са овом земљом како би се избегла ситуација у којој би „Европска унија ушла са својом робом на територију Русије без икаквог договора“.

„Ми смо, наравно, рекли да Украјина има право да донесе такву одлуку и ми њену одлуку поштујемо, али не морамо ми то да платимо“, рекао је Путин.

Оцењујући ситуацију у Украјини, руски председник такође истиче: „Власти су се тамо смењивале, али ништа се није мењало у животу обичног грађанина. Једноставно речено, тамо је становништво систематски пљачкано. То је била пљачка грађана и украјинског народа. Наравно, људи су већ уморни од те самовоље, од те потпуно сулуде корупције“.

Америка финансирала и „Евромајдан“

Како је Стоуну испричао Захарченко, Министарству унутрашњих послова Украјине било је познато да се протести спремају за 2015. годину. Међутим, привремено обустављање интеграције са ЕУ убрзало је тај процес. Важну улогу у њему одиграле су грађанске организације које финансира амерички Национални фонд за демократију (NED), новинари који примају грантове из САД, а такође информациони ТВ канали створени непосредно уочи „Евромајдана“, као што су „ТВ Эспрессо“ и „Громадське ТВ“.

Наредбу да се демонстранти силом растерају издао је шеф администрације председника Сергеј Љовочкин, под изговором да на тргу треба поставити јелку, наводи се у филму „Украјина у огњу“. „Необична подударност се састоји у томе што је господин Љовочкин близак пријатељ многих америчких политичара“, прецизирано је у филму, а затим су приказане фотографије званичне представнице Стејт департмента Викторије Нуланд, која каже да је Америка од 1991. године потрошила 5 милијарди долара за подршку демократије у Украјини. „Тај новац је утрошен за подршку украјинском народу у његовој тежњи да има снажну демократску владу која би представљала његове интересе“, изјавила је представница Стејт департмента.

У том преломном тренутку на трг заједно са полицијом излазе и ултрадесничарски настројени активисти, који почињу да бацају камење и пале бакље и аутомобилске гуме. Касније почињу да примењују трауматско и ватрено оружје.

На Стоуново питање да ли је Јанукович осећао „руку САД“, бивши председник је истакао да је долазило много делегација, али су све оне стале на страну демонстраната и тиме су продубљивале конфликт: „Ја сам говорио да не треба говорити неистину, да не треба држати страну демонстраната и бранити њихова права, самим тим продубљујући конфликт. Када демонстранти силом заузимају владине зграде и институције, реците да ли се то допушта у било којој земљи? На пример, када би амбасадор Украјине посетио демонстранте у Фергусону (Мисури) и делио тамо медењаке и пирошке, оптужујући полицајце САД? Ја сматрам да је то недопустиво у свакој европској земљи! А зашто је према Украјини био другачији однос? Амбасадор САД је стално примао представнике ’Мајдана’ у америчкој амбасади. Ми смо то веома добро знали и пратили. Стицао се утисак да у амбасади САД постоји штаб који управља тим процесом“.

Trailer for Oliver Stone's documentary Ukraine on Fire from PCN-TV on Vimeo.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!