Експерти не очекују скоро помирење Москве и Анкаре

Путин сматра да Анкара прикрива испоруку нелегалне нафте Турској

Ердоган је спреман да поднесе оставку уколико оптужбе Русије буду доказане

Русија и Турска су прекинуле политичку сарадњу и тај прекид може дуго трајати

Побољшање односа између двеју земаља могуће је само у случају смене режима

Руско-турска криза не може бити сметња у борби против „Исламске државе“ у Сирији

Конференција УН о климатским променама, отворена у Паризу 30. новембра, обиловала је политичким изјавама које се не тичу теме самита. Међу најинтригантнијим је било питање хоће ли се председник РФ Владимир Путин и његов турски колега Реџеп Ердоган састати и поразговарати о инциденту везаном за обарање руског бомбардера близу сиријско-турске границе. И поред низа билатералних сусрета руског председника (Путин је успео да се састане са председником САД, председником Кине, немачком канцеларком, корејским лидером и премијером Израела), ипак није било сусрета са Ердоганом. „Нисмо се видели“, потврдио је Владимир Путин, а затим је изјавио да Русија поседује детаљније податке о догађају везаном за руски Су-24, а да тврдња како Турска на тај начин штити сиријске Туркмене служи само као параван.

Медији: Како је Ердоган у Паризу чекао Путина поред тоалета

„Постоје све основе да сматрамо да је одлука о обарању нашег авиона била условљена потребом да се заштите ти путеви испоруке нафте Турској“, изјавио је Путин на конференцији за новинаре на крају самита. По његовим речима, Анкара није реаговала ни на забринутост Москве поводом слободног кретања терориста који је био омогућен захваљујући безвизном режиму између РФ и Турске: „Ми смо одавно молили да се обрати пажња на чињеницу да представници терористичких организација, који су у појединим регионима Русије ратовали и покушавали да ратују против нас са оружјем у рукама <…> ’искрсавају’ на територији Турске”.

Ердоган није одуговлачио са одговором и исте вечери је обећао да ће поднети оставку уколико се потврде оптужбе да Турска купује нафту од припадника „Исламске државе“ [организација забрањена у Русији – Руска реч].

„Одлично знамо цену Ердоганових изјава. Њега су већ ухватили у лажи турски новинари, који су сазнали да Турска испоручује терористима оружје закамуфлирано као хуманитарна помоћ. Ти новинари су због тога сада у затвору. Господин Ердоган се неће повући и ништа неће признати, макар му лице било умазано нафтом", рекао је заменик министра одбране Русије Анатолиј Антонов.

Овакво стање – до смене режима

Биће веома тешко вратити се на онај ниво сарадње који су имале Турска и Русија пре инцидента са обарањем Су-24, јер та сарадња је стварана „уз доста напора“ од почетка 2000-их, истакао је у интервјуу за „Руску реч“ Леонид Исајев, старији предавач Катедре за општу политикологију Универзитета ВШЕ, иначе арабиста и стручњак за мониторинг конфликата. „Оштра Путинова изјава, испровоцирана прилично оштрим изјавама турске стране, може изазвати дугогодишњи прекид међусобних веза“, сматра овај експерт и додаје да ће сада руско-турски односи бити минимализовани. Разуме се, таква конфронтација у крајњој инстанци не исплати се ни Русији, ни Турској, ни НАТО-у, чији је Турска члан, али да би се заборавила реторика из кулоара „климатског” самита биће потребно „да дође до смене режима, у најмању руку“, јер се такве изјаве са обе стране доживљавају сувише лично.

Турци су далеко чешће од других народа били противници Русије на бојном пољу. Историчари су израчунали десет ратова, а огромна већина њих завршена је победом Русије

Директор Центра за оријенталистичко проучавање међународних односа и јавне дипломатије, турколог Владимир Аватков, такође сматра да ће само смена режима омогућити излазак из ове кризе, с тим што не треба поистовећивати турски режим са турским народом, упозорава он. „Тачно је да се турски режим солидарисао са тероризмом када је оборио наш авион, али ми треба да размишљамо о будућности“. И поред свега, тешко да ће Турска бити потпуно заборављена у Русији, с обзиром да се ради о перспективном партнеру.

Хоће ли НАТО интервенисати?

Да ли ће прекид руско-турских односа утицати на кооперацију актера догађаја у Сирији? На то питање добро је одговорио Путин у Паризу, истиче Виктор Надеин-Рајевски, водећи научни сарадник Института за међународну економију и међународне односе Руске академије наука: „О каквој широј коалицији може бити говора када ти неко забија нож у леђа?“, пита се он. Па ипак, Русија је заинтересована за борбу против „Исламске државе“ и не одустаје од сарадње са Французима.

У том контексту тешко да се може очекивати погоршање ситуације везане за борбу против тероризма у Сирији. Ситуација се заправо само побољшала, сматра Надеин-Рајевски. Појава система ПВО С-400 у Сирији коренито је променила однос снага. Радијус дејства радарских система покрива практично све делове фронта. Турски авиони радије неће улазити у зону дејства радара и неће се одважити да бомбардују подручја на којима се налазе одреди наородне самоодбране сиријских Курда. „Турци су их бомбардовали практично сваког дана, а ти одреди се у ствари врло ефикасно боре против исламиста на својој територији“, каже Надеин-Рајевски.

Штавише, по његовом мишљењу, ако деловање Турске буде представљало велику сметњу заједничкој борби земаља-партнера против „Исламске државе“ у Сирији, НАТО може покушати да одвоји Анкару и удаљи је од тог процеса. „Ситуација у Сирији је ионако напета, и ако тамо још буде ескалирао конфликт на линији Русија-Турска, то ће ићи на руку само ’Исламској држави’. Алијанса ће формално бити на страни Турака, као што је било у случају са обарањем бомбардера, али ће све учинити да не дође до заоштравања те конфронтације“, каже Исајев.

С-400 „Тријумф“ на борбеном дежурству у Сирији

Росијскаја газета. Сва права задржана.