Како и чиме Русија покрива Сирију из ваздуха?

 С-400 у војној бази Хмејмим (Сирија).

С-400 у војној бази Хмејмим (Сирија).

TACC
Противавионски ракетни систем С-400 „Тријумф“ постављен је на борбено дежурство у Сирији. Сада су руске војне базе у Сирији заштићене у широком и високом дијапазону. Како Русија конкретно осигурава безбедност својих база и сиријског неба?

Противавионски ракетни систем С-400 постављен је 27. новембра на територију руске ваздухопловне базе Хмејмим. То је одговор руководства РФ на обарање руског бомбардера Су-24 у сиријском ваздушном простору од стране турског ловца F-16. Током операције спасавања и евакуације преживелог копилота Су-24 Русија је изгубила и вишенаменски хеликоптер Ми-8, у коме је погинуо и један маринац.

Министар одбране Сергеј Шојгу 25. новембра је најавио појачање противваздушне заштите руске ваздухопловне базе у Сирији. По одлуци Владимира Путина тамо је хитно пребачен и постављен противавионски ракетни систем С-400 ради ефикаснијег покривања подручја на коме дејствује руска авијација. Сада руски системи ПВО у Сирији обезбеђују заштиту базе у радијусу од 20 до 400 км у ширину, и од 3 до 30 км у висину.

Фотографија: Михаил Мокрушин/РИА Новости
 

1. Шта је то С-400?

С-400 „Тријумф“ је кључна компонента руске противваздушне одбране. То је противавионски ракетни систем великог и средњег домета нове генерације. У овом тренутку је то главини елемент руског система противваздушне одбране у Сирији. Читав систем се може довести у пуну борбену готовост за свега 5 до 10 минута.

2. Шта може да обори „Тријумф“ и на којој удаљености?

„Тријумф“ може да се „обрачуна“ са непријатељским авионима на великим растојањима. На удаљености до 400 км систем може да уништава авионе, а до 60 км тактичке балистичке циљеве који лете брзином до 4,8 км/с, као и крстареће и балистичке ракете.

Са обзиром на радијус деловања С-400, под контролом овог система ће бити готово читаво небо Сирије, део Турске, Кипар, источно Средоземље и Израел.

3. Одакле су системи С-400 довезени у Сирију?

Противавионски системи С-400 су у Сирију пребачени из Подмосковља, где овај систем „покрива” Москву на сталном борбеном дежурству. Сада ће један од тих система служити у Сирији.

4. Како је Русија штитила свој контингент у Сирији пре постављања С-400?

Пре С-400 главни „кишобран“, који је покривао руске трупе од непријатељског ваздушног напада био је самоходни проивавионски комплекс „Бук“. То је у овом тренутку једно од најефикаснијих средстава ПВО средњег домета на свету. Он може да „дохвати“ ваздушне циљеве на висини до 25 хиљада метара, предвиђен је за уништавање балистичких ракета, а такође стратешке и тактичке авијације. Максималан радијус његовог дејства је од 3 до 40 км.

 

5. Како Русија штити своју базу с мора?

После инцидента са обореним Су-24, гардијска ракетна крстарица „Москва“, опремљена системом ПВО „Форт“ вертикалног лансирања (поморска верзија С-300), пришла је 25. новембра обали Сирије на подручју Латакије и ступила на борбено дежурство и противваздушну заштиту руске ваздухопловне базе као средство ПВО средњег домета.

6. А шта конкретно ради поморска варијанта С-300?

Она штити обалски појас и групе бродова од авиона који носе противбродске ракете, укључујући и крстареће ракете, и који могу да маневришу на малим висинама. Максималан домет „Форта“ је 150 км по хоризонтали и 30 км у висину.

7. Која још средства заштите са земље користи Русија у Сирији?

Ближе подручје одбране на териториторији Хмејмима са земље и даље покривају противавионски ракетно-топовски комплекси „Панцирь-С1“, који су неодвојиви део система ПВО Русије. Задатак „Панцира“ је да својим вођеним ракетама и топовским пројектилима штите системе С-400 великог домета од напада из ваздуха. Поред тога „Панцири“ дежурају на заштити мањих објеката на територији базе (на пример, у зони одмора војника).

 

8. Шта је учинила Турска после постављања С-400?

Турска је одлучила да обустави летове своје авијације у Сирији, где су њени пилоти дејствовали у оквиру међународне коалиције против терористичке организације „Исламска држава“.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“