Битка за Крим у Великом отаџбинском рату

Од октобра 1941. до јула следеће године 156.000 војника Црвене армије дало је свој живот бранећи Севастопољ. Извор: РИА „Новости“.

Од октобра 1941. до јула следеће године 156.000 војника Црвене армије дало је свој живот бранећи Севастопољ. Извор: РИА „Новости“.

Велики отаџбински рат је почео у зору 22. јуна 1941, када је нападнут Совјетски Савез. Завршио се 1945, али је Крим ослобођен нешто раније: у мају 1944, тј. пре тачно 70 година. Иако је Севастопољ у време напада био један од најбоље утврђених градова на свету, полуострво је пало у руке Немаца и преживело је три ужасне године у којима је изгубило готово половину становника.

Полуострво Крим, део Руске СФСР у време Великог отаџбинског рата, за СССР је било важно и као база ратне морнарице, и због аеродрома са кога су авиони полетали у напад на Хитлерове нафтне резерве у Румунији, а после пораза Црвене армије 1941. и као природно утврђење које је одвлачило непријатељске снаге од главног правца инвазије.

За Немце је заузимање Крима значило отворен пут на Кавказ и контролу путева на северним обалама Црног мора, а 1943. су користили полуострво да паралишу и задрже снаге Црвене армије док је напредовала на запад.

Полуострво је преживело три ужасне године у којима је изгубило готово половину становника.

Одбрана Севастопоља

Пред почетак Великог отаџбинског рата Севастопољ је спадао међу најбоље утврђене градове на свету.

Одбрамбена зона је обухватала десетине артиљеријских позиција, минска поља и две издвојене артиљеријске батерије ББ-30 и ББ-35 које су Немци назвали „Максим Горки“, као и 365. противавионску батерију коју су Немци назвали „Tврђава Стаљин“. Утврђења су била повезана подземном мрежом пролаза и арсенала, усечених у стенама.

Према сећањима житеља, на 100 m од обале се није видела вода од лешева непријатељских војника и коња, возила и војне технике. Тако се завршио боравак Немаца на Криму. Извор: РИА „Новости“.

Немци нису успели да заузму град у првом налету, у јесен 1941. Штавише, били су принуђени да напусте своје позиције испред Севастопоља када је 2. јануара 1942. совјетска армија ослободила део Керчанског полуострва.

Црвена армија, међутим, није успела да учврсти своје положаје на Керчанском полуострву. Совјетске трупе су у повлачењу трпеле огромне губитке. Евакуацију Црвене армије покривало је око 10 хиљада војника. Сви они су се нашли у обручу и били су принуђени да се заједно са делом локалног становништва повуку у Аџимушкајске каменоломе, одакле су пружили отпор непријатељу.

Каменоломи су били последња линија одбране Крима. Немцима је требало четири месеца да их заузму. Опсада је трајала 170 дана, а од 13 хиљада бранилаца преживело је само 48 људи.

Севастопољ су Немци заузели у јулу 1942. У одбрани града од октобра 1941. до јула 1942. погинуло је 156 хиљада бораца Црвене армије.

Партизански одреди

Још пре немачке инвазије на Криму је створена инфраструктура за партизанско ратовање. Унапред су припремљена тајна склоништа са оружјем и намирницама и формирано је руководство будућих одреда.

За време немачке окупације на Криму је дејствовало преко 200 илегалних организација и група од по 2500 људи. Партизани су изводили диверзије на прузи и нападали непријатељске гарнизоне.

Каменоломи су били последња линија одбране Крима. Немцима је требало четири месеца да их заузму. Опсада је трајала 170 дана, а од 13 хиљада бранилаца преживело је само 48 људи.

Партизански покрет је постао нарочито популаран када је окупатор увео „нови поредак“ који је подразумевао систематско уништење локалног становништва.

Немачки казнени одреди су само крајем 1941. и почетком 1942. стрељали око 12 хиљада људи у Феодосији и 7 хиљада близу Керча. Хиљаде људи су одведене у концентрационе логоре. Највећи логор је био на територији совхоза (пољопривредне задруге) „Красни“.

Кримскотатарски националисти су активно учествовали у формирању казнених одреда који су се борили против локалног становништва и партизана.

Са друге стране, преко 60 хиљада кримских Татара ратовало је у редовима Црвене армије, а процењује се да је у партизанима било 17 хиљада Татара. Кримски Татари су дали једног од најчувенијих совјетских асова Другог светског рата, Султана Ахмет-Кана. Он је лично оборио 30 непријатељских авиона.

Ослобођење

Совјетске трупе су у свом напредовању стигле до Крима у јесен 1943. и одмах су заузеле територије погодне за напредовање на север и исток полуострва.

Током зиме 1944. вођене су непрекидне борбе, али полуострво тада није ослобођено.

Немци су на Криму организовали моћну и добро распоређену одбрану у којој је учествовало 195 хиљада војника и официра. Совјетске трупе су бројале око 470 хиљада људи.

Совјетска армија је 8. априла 1944. прешла у офанзиву на северу полуострва, а три дана касније и на истоку. Већ 18. априла је цео Крим осим Севастопоља очишћен од Немаца.

Одлучујући јуриш на немачка утврђења код Севастопоља почео је 7. маја, после краће припреме. Тежиште напада је усмерено на Сапун Гору, на коту „Горнаја“. То место је и Немцима две године раније било главна мета. После појачане авијацијске и артиљеријске припреме у напад су кренуле јуришне групе. Исте вечери је заузета Сапун Гора, а наредног дана је непријатељ потиснут са Мекензијевих брда.

Годину дана пре коначне победе над Немачком, 9. маја у 8 часова ујутру, почео је општи напад на Севастопољ. Силина офанзиве је била толико велика да су борци у недостатку пловних средстава препливавали залив на ономе што им се нашло при руци. Користили су чак и мртвачке сандуке које су ту оставили немачки интенданти. Севастопољ је потпуно ослобођен 9. маја увече.

Остаци Хитлерових јединица повукли су се на рт Херсонес, а одатле нису даље имали куд.

Према сећањима житеља, на 100 m од обале се није видела вода од лешева непријатељских војника и коња, возила и војне технике. Тако се завршио боравак Немаца на Криму.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“