Велики отаџбински рат

Великим отаџбинским ратом се у Русији и земљама Заједнице независних држава назива рат СССР-а против нацистичке Немачке и њених европских савезника (Бугарске, Мађарске, Италије, Румуније, Словачке, Финске и Хрватске), вођен од напада на СССР (22. јуна 1941) до капитулације Немачке (8. маја 1945. по средњоевропском, 9. маја по московском времену).

Без обзира на то што је победа постигнута напорима многих земаља, управо је СССР уништио главнину немачке војске и нанео јој више од 74% укупних људских губитака (10 од 13,4 милиона) - три пута више него свих других 25 савезничких држава заједно. Поједине битке Великог отаџбинског рата (Курска, Стаљинградскабиле су вишеструко веће од свих битака укупно током целог рата на фронтовима у Западној Европи, Африци и Азији.

Цена је била страшна: 27 милиона совјетских грађана изгубило је живот. Највећи део те бројке су цивилне жртве (само током опсаде Лењинграда умрло је преко милион људи).

Па ипак, има мало историјских догађаја о којима је у свету пласирано више неистина и злонамерних интерпретација.

Стога „Руска реч“ објављује ову серију чланака у којој ће (1) покушати да објасни зашто савремена Русија и даље свечано слави Дан Победе и негује све друге успомене на овај рат, (2) дати одговоре на непрестане покушаје западних историчара да умање значај пресудне улоге СССР-а у овом рату и да га представе у лошем светлу, пре свега у погледу тактике тадашњег државног руководства, и (3) представити важне и занимљиве догађаје из овог рата који су мање познати широј јавности.

У ову рубрику ће ући и текстови који се тичу рата СССР-а и Јапана, без обзира што су се битке на Далеком Истоку водиле ван формалних временских граница Великог отаџбинског рата.

+
Пратите нас на Фејсбуку!