Званично упозорење за Русе: У Србији пазите на речи „курица" и „спичка" и немојте да журите!

Алина Јаблочкина
Да ли сте знали да је руско министарство спољних послова је 2017. одлучило да упозори грађане Русије на проблеме који могу искрснути током боравка у другим земљама и саставило је повелико упутство у виду брошуре. Занимљиво је и то да постоје савети који се тичу боравка Руса у Србији.

Пред почетак сезоне годишњих одмора Министарство спољних послова Русије одлучило је да подсети грађане Русије на правила понашања у иностранству и да обнови своје препоруке. Шта Рус треба да избегава у туђој земљи да не би увредио домаћине или заглавио у затвору, да се не би осрамотио или да не би био покраден или претучен? Дипломате су објавиле инструкцију у којој пишу како се НЕ треба понашати у иностранству.

Поред стандардних правила понашања која важе за сваку државу (треба бити дружељубив, не кршити законе, не залазити у опасне четврти, не критиковати на сав глас националну кухињу у ресторану, итд.) тамо има и посебних савета везаних за боравак у појединим земљама.

У Србији не журите и не псујте

Руским туристима који одлазе у Србију (од свих земаља бивше Југославије у брошури се помиње само Србија) Министарство спољних послова РФ саветује да у говору не користе руске вулгарне изразе „због блискости српског и руског језика и идентичних или сличних речи међу српским вулгаризмима“.

„Такође је могуће некоректно тумачење руских речи које садрже слогове ’пич’ и ’кур’ (на пример, „спичка“ је на српском шибица, а „курица“ је кокошка), јер оне подсећају на српске вулгарне изразе који имају сексуалну конотацију“, пишу аутори брошуре. Туристи се такође позивају да не испољавају емоције када чују речи које Русима смешно звуче. У такве изразе је министарство убројало српске речи „понос“, „јаблан“, „јабука“, „позориште“ и „матерњи“.

По мишљењу аутора поменутог упутства, ужурбаност у контактима са радницима из сфере услуга у Србији може се схватити као грубост и непоштовање. Иста реакција може уследити ако не гледате Србина у очи док се рукујете са њим.

Зашто се црнци љуте, а белци се не љуте?

Министарство спољних послова РФ посебно инсистира на саветима везаним за понашање својих грађана када је реч о односу према нетрадиционалној оријентацији и боји коже.

На пример, у упутству везаном за Кенију се каже: „Максимално оштру реакцију може изазвати поређење житеља Кеније са мајмуном или понижавајуће мишљење о његовој интелигенцији“. А у земљама где постоји мањи или већи проценат црнаца треба избегавати речи „негр“ и „нигер“.

Илустрација:  AFPИлустрација: AFP

Разлог због кога се у званичном документу говори о томе може бити чињеница да многим грађанима Русије заиста није јасно зашто је увредљива реч „негр“, јер та реч на руском значи отприлике исто што и реч „black” на енглеском [Министарство спољних послова РФ није удовољило молби „Руске речи“ да детаљније образложи документ]. Руси кажу: „Ако се белци не вређају када неко каже да су бели, зашто се црнци вређају када неко каже да су црни?“

Однос према сексуалним мањинама такође је посебно образложен (судећи по испитивањима јавног мњења, две трећине становништва у Русији има негативан став према нетрадиционалној сексуалној оријентацији). Због тога Министарство спољних послова РФ упозорава грађане Русије да у Шпанији, на пример, јавно изражавање негативног односа према припадницима сексуалних мањина „неће наићи на разумевање околине, те то треба избегавати“.

По том питању је посебно издвојена Канада, где су хомосексуални бракови одавно легализовани, због чега је тамо „приметна озбиљна ’оптерећеност’ полном равноправношћу“: „То није најбоље место за препричавање ’масних мушких’ вицева и шала на рачун ’нетрадиционалне оријентације’“. У великим градовима „где компактно живе представници сексуалних мањина“ „постоји ризик од новчане казне“, пише у брошури.

 Илустрација:  AP Илустрација: AP

Не вичите на Тајланђане, не шамарајте децу у Норвешкој

Жеље да се не реагује на представнике сексуалних мањина тичу се и путника по Француској. Приликом посете тој земљи Русима се препоручује и да се не обраћају келнерима речју „гарсон“. Боље је да користе речи „мсје“ и „мадам“. Онима који не говоре француски свесрдно се препоручује да траже јеловник на руском или енглеском језику, јер „покушаји изговарања јела на француском без познавања правила читања могу изазвати конфликтне ситуације“.

Министарство такође упозорава на „осећање идентитета и разликовања“ Канађана од Американаца и Холанђана од Немаца – њих ни случајно не треба поредити. Судећи по саветима руских дипломата, са Данцима треба бити посебно опрезан, одржавати дистанцу приликом разговора, избегавати питања везана за висину плате, посао, сексуалну оријентацију, верску и етничку припадност. Најбоље је уопште их не питати ништа везано за лични живот.

„Крајњу опрезност“ треба испољити и у случају разговора на тему односа између Јужне и Северне Кореје, а руским туристима који оду у Норвешку даје се само једна препорука: да обрате посебну пажњу на забрану свих облика насиља над децом, „укључујући и пљескање дланом и подизање тона“. Можда је разлог у томе што централна телевизија у Русији често помиње Норвешку у вези са деловањем система малолетничког права у тој земљи. У Русији ни представници власти ни представници Цркве не третирају пљескање детета као насиље.

Руси су упозорени да ни случајно не смеју мазити Тајланђанина по глави нити викати на њега, јер ће „он престати да чини било шта за вас, чак и оно што му је непосредна дужност“.

Није јасно зашто Министарство ништа не саветује грађанима Русије који путују по САД. Оним Русима који оду у Кину саветује се да одмах кажу саговорнику одакле долазе, јер је „однос грађана Кине према нашој земљи позитиван“ и „може се стећи одређена благонаклоност саговорника“.

Маја Ломидзе, извршна директорка Асоцијације туристичких агенција Русије каже:

- Та брошура се издаје годинама. Све што се за њу може рећи јесте да „Министарство спољних послова тако види ситуацију“. Свет је, међутим, далеко шири и те препоруке би могле обухватити далеко већи дијапазон аспеката. Приликом одласка у сваку страну земљу грађанима Русије се дају додатне препоруке везане за правила понашања у дотичној земљи. Свуда постоје одређене нијансе, чак и ако се ради о земљи на чију културу и свакодневицу смо навикли. У тим препорукама по правилу се наводе и детаљи везани за понашање са људима нетрадиционалне сексуалне оријентације и избегавање ненамерних увреда. У појединим случајевима, када је то потребно, те препоруке се обнављају у складу са препорукама Министарства спољних послова.Можда се представници министарства ослањају на неке конкретне ситуације за које ми не знамо. Нама није познато да су грађани Русије често доживљавали непријатности због непознавања сличних културних и социјалних особености земље коју су посетили.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“