„У сукобу Запада и Русије увек губи Централна Европа“

О зависности Европске уније од САД и штети коју наноси конфронтација са Русијом

На почетку интервјуа Петер Сијарто је изјавио да радо гледа руске ТВ канале (међу њима и RT) и слуша руски радио. Поред тога, Сијарто стално прати изјаве председника Путина и министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова. То му помаже да боље схвати руску политику. „Хтео бих да више западних лидера посвете томе пажњу, јер би им много тога било јасније“, саветује мађарски министар своје стране колеге.

Говорећи о перспективама укидања или ублажавања санкција према Русији уочи мартовског самита ЕУ, Сијарто је истакао да много тога зависи од првих спољнополитичких одлука председника САД Доналда Трампа, које ће овај донети у наредних неколико недеља. Мађарски министар је изјавио да по питању односа са Москвом ЕУ следи Америку, мада се америчка политика према Русији досада многима у Европској унији није допадала. „Због тога смо ми поздравили победу Доналда Трампа на изборима. Не толико због његових планова везаних за односе са Москвом, колико из друга два разлога. Прво, његови погледи на миграциону политику су далеко ближи нашим него приступ Демократске странке САД, а друго, у целини гледано, за време администрације демократа спољна политика САД се оријентисала на ’извоз демократије’, што је изазвало дестабилизацију ситуације у многим земљама. Доналд Трамп по свему судећи жели да престане са спољном политиком ’извоза демократије’“, објаснио је Сијарто. По његовом мишљењу, избалансирана спољна политика САД без „извоза демкратије“ била би боља за цео свет. Мађарски министар је истакао да је Мађарска на својој кожи осетила како „у конфликту између Запада и Истока, између САД и СССР, тј. између трансатлантске заједнице и Русије, увек губи Централна Европа, независно од тога у којем столећу живимо и ком блоку припадамо“. Због тога је Мађарска пре свега заинтересована за прагматично партнерство између Русије и САД засновано на дијалогу, као и за то да она сама постане „ослонац за ресетовање“ односа између ЕУ и Русије. По Сијартовом мишљењу, због конфронтације са Москвом Европска унија може да изгуби битку у конкуренцији са Кином, САД и Великом Британијом.

О односу Мађарске према санкцијама и одсуству жеље да се пољуља јединство ЕУ

Сијарто се нада да шансе за ублажавање антируских санкција у марту постоје, али ће то, по његовим речима, такође зависити од развоја америчко-руског дијалога. Позитиван помак може убедити Европску унију да је неопходно ићи путем побољшања односа са Русијом. Став Мађарске, тврди Сијарто, остао је непромењен: санкције су штетне и по руску и по европску економију. Представници бизниса (не само у Мађарској, него и у Немачкој и САД) противе се политици санкција. „Према нашим оценама Мађарска је за три године изгубила могућност да оствари приход од 6,5 милијарди долара, и то само када је реч о извозу. То је осетан губитак с обзиром да је укупан годишњи обим мађарског извоза око 90 милијарди долара“, додао је Сијарто, истакавши такође да је одлуке о увођењу санкција требало доносити на нивоу лидера држава, али у Европској унији се то питање увек спуштало на нижи ниво.

На питање због чега Мађарска не примењује право вета (које у ЕУ има свака земља) када се већ не слаже са политиком санкција, Сијарто је одговорио да Мађарска не жели да пољуља јединство ЕУ. „Поред тога, када смо се борили за промену одлуке и њено преиспитивање, ми смо били усамљени. Земаља попут Мађарске је било неколико, али тога дана, када је требало донети одлуку, остали смо сами“, додао је он.

О руско-мађарској сарадњи и Путиновој посети

И поред санкција, економска сарадња Мађарске и Русије се и даље развија. Сијарто је истакао да ће управо економска сарадња постати главна тема приликом посете Владимира Путина Мађарској 2. фебруара. Он је рекао да Мађарска већ инвестира средства у неколико важних пројеката у Русији, а то су: фабрика за производњу адитива за сточну храну у Тулској области и фабрика за прераду меса у Подмосковљу. Још један важан пројекат је изградња друге линије нуклеарне електране „Пакш“. Наиме, два енергоблока за ову нуклеарну електрану ће изградити руска корпорација „Росатом“. Поред тога, Мађарска има склопљене уговоре о сарадњи са компанијом „Газпром“ до 2021. године.

Важна тема сусрета, како је изјавио Сијарто, биће културна сарадња. „Ми поштујемо вашу културу и вашу религију. У овом тренутку од петоро људи убијених из верских разлога четворо су хришћани. У поређењу са другим религијама света хришћанство је данас у највећој мери мученичка вера. Нажалост, ако неко о томе проговори на Западу, гледају га као туђина. Испада да је својеврсна хришћанофобија последњи вид дискриминације који се још увек третира као допустив“, изјавио је мађарски министар. Он је додао да су на последњем састанку министара ОЕБС-а тему заштите хришћана покренуле само Мађарска и Русија. „То је важна тема и ми очекујемо да ће до 2. фебруара бити усвојена владина одлука о реконструкцији четири православна храма у Мађарској и да ће за то бити издвојена средства“, рекао је Сијарто.

О заштити мањина у Украјини

У интервјуу за „Коммерсант“ Сијарто је такође говорио о ставу Мађарске према украјинском питању. У Украјини живи око 150 хиљада представника мађарске мањине. Коментаришући могућност усвајања закона „О језику“ у тој земљи (на јавним местима и у свакодневном животу забрањено је коришћење других језика осим украјинског) Сијарто је изјавио да Мађарска неће трпети никакве амандмане на законе о образовању и језику који могу погоршати положај мањина. „Ако било какви амандмани и промене погоршају живот мањина, укључујући и мађарску, ми ћемо покренути то питање на нивоу Европске уније. То није тема која је везана само за унутрашња питања Украјине, то је тема чији значај далеко превазилази границе дотичне земље. Ми треба да бранимо мањине и примењујемо европске стандарде, између осталог и када је реч о Украјини“, додао је он.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!