О чему ће разговарати Путин и Трамп?

Портпарол руског председника Дмитриј Песков потврдио је 27. јануара да ће Владимир Путин и његов амерички колега Доналд Трамп већ сутрадан поразговарати телефоном. То је први разговор после Трампове инаугурације. Претходно је он разговарао са Путином 9. новембра 2016. године, одмах после победе на изборима.

Експерти су набројали главна питања међународне политике по којим председници могу постићи договор, и то не обавезно у току једног разговора, него у догледној будућности.

1. Сирија и борба против „Исламске државе“

Доналд Трамп је у више наврата изразио своју одлучност да се бори против „Исламске државе“ у Ираку и Сирији, и то у сарадњи са Русијом. Портпарол Беле куће Шон Спајсер потврдио је 24. јануара спремност Трампове администрације да сарађује са сваком земљом, па и са Русијом, у борби против „Исламске државе“. Експерти истичу да заједничка борба против тероризма у Сирији може бити једна од кључних тема разговора између Путина и Трампа.

Како истиче Леонид Исајев, старији предавач Катедре за политикологију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, судећи по изјавама Доналда Трампа он се спрема да у Сирији дејствује прагматично. „Трампова изјава о стварању зона безбедности на територији Сирије у складу је са фактичком поделом Сирије на сфере утицаја између Русије, Турске и Ирана, насталом у децембру“, рекао је Исајев за „Руску реч“.

Експерт сматра да ће се САД под Трамповим руководством највероватније трудити да сачувају свој утицај на територијама које контролишу Курди (савезници САД), и неће тежити да свргну Асада, нити инсистирати да се ирачке трупе повуку из земље.

2. Санкције

Питање укидања санкција Русији је постало актуелно са Трамповим доласком у Белу кућу. Раније је председник САД предложио да се санкције доведу у везу са нуклеарним разоружавањем. Русија је била скептична према таквој условљености, а портпарол руског председника је изразио сумњу „да је тако нешто могуће“.

И поред тога што Русија вероватно неће пристати да плати укидање санкција смањењем нуклеарног арсенала, и сама Трампова формулација овог питања је занимљива, истиче програмски директор Међународног дебатног клуба „Валдај“, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Андреј Сушенцов. „Нова администрација не доводи санкције у везу са украјинском кризом и питањем статуса Крима“, рекао је Сушенцов за „Руску реч“. „То је врло симптоматично и у целини гледано, наравно, позитивно за билатералне односе“.

Уочи телефонског разговора између Путина и Трампа у САД су се пронеле гласине да је Трамп наводно већ припремио указ о укидању санкција Русији. Званични Кремљ је изјавио да му ништа у вези са том информацијом није познато.

3. Нуклеарно оружје и ПРО

Очување стратешке стабилности, између осталог и у сфери нуклеарног наоружања, још једна је важна тема за Путина и Трампа, сматра Сергеј Караганов, почасни председник Савета за спољну и одбрамбену политику. По Карагановљевом мишљењу, Русија и САД заједно са другим нуклеарним силама треба да осмисле нови приступ у сфери нуклеарне безбедности „који се неће заснивати на смањењу или повећању арсенала, него на очувању глобалног статуса кво“.

Такав приступ ће, по мишљењу руског експерта, у далеко већој мери допринети стабилизацији света него покушај склапања нових уговора о разоружавању који у случају неуспешних преговора могу само да погоршају односе, као што је то било са Обамином администрацијом.

4. Украјина и питање европске безбедности

Сергеј Караганов такође сматра да Путин и Трамп, с обзиром на кључну улогу САД у НАТО-у, могу постићи договор о прекиду конфронтације између Русије и НАТО-а у Источној Европи. По мишљењу овог експерта, то је могуће јер Трамп, за разлику од свог претходника, не подржава тако свесрдно Украјину у њеном конфликту са Русијом.

„Ми на билатералној основи замрзавамо ситуацију, између осталог и у Украјини, договарамо се о контактима између војног врха НАТО-а и Русије, с тим да се ослободимо те потпуно непотребне и вештачке конфронтације“, – тако Караганов описује оптимистични сценарио. Он се, додуше, ограђује, говорећи да је за решавање овог питања потребно време и да се оно у једном Путиновом и Трамповом разговору, наравно, не може решити.

5. Судбина грађана Русије у затворима САД

Још један проблем по коме Русија и САД за време Доналда Трампа могу доћи до компромиса, јесте питање о руским држављанима Виктору Буту и Константину Јарошенку, који се налазе у америчким затворима.

Бут је доспео у затвор после хапшења у Бангкоку 2008. године када је оптужен за незакониту трговину оружјем. Јарошенка су специјалне службе САД ухапсиле на територији Либерије 2010. године оптуживши га за кријумчарење наркотика.

Русија је у више наврата захтевала екстрадицију својих грађана, али засада без успеха. Андреј Сушенцов истиче да Трамп после разговора са Путином о тој ситуацији може лако послати грађане Русије кући, јер су председничка овлашћења за то сасвим довољна. „Кретање у том правцу је почело још за време Обаме, и мислим да Трампова репутација неће бити оштећена ако се наставе помаци у решавању тог питања“, рекао је Сушенцов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!