Лав Троцки: Шест чињеница о протераном револуционару

07. новембар 2016. Олег Јегоров
Бољшевици су у Русији дошли на власт 7. новембра. Управо тога дана је био рођендан Лаву Троцком, једном од најистакнутијих марксистичких филозофа 20. века и најближем Лењиновом сараднику који га је могао наследити на челу СССР-а, али је доживео пораз у унутарпартијској борби. Па ипак, његове идеје још увек имају утицаја на поједине левичаре у свету.
Leon Trotsky
Лав Троцки на Црвеном тргу 1918. године. Илустрација: Getty Images

1. Много је лутао по свету

Лав Бронштејн (тако му је право име и презиме) рођен је 1879. године у месташцету Јановка на југу Украјине (тада је то била територија Руске империје). Његови родитељи, јеврејски земљопоседници, водили су миран и спокојан живот на селу, док се Лав још као млад занео револуционарним идејама. Већ у 17. години је ступио у илегалну организацију, а две године касније – у затвор.

Бронштејн је прогнан у Сибир, одакле је 1902. године побегао у Европу са лажним пасошем под презименом Троцки. Али ни тамо није имао мира – учествовао је у раду марксистичког покрета, илегално се враћао у Русију и учествовао у револуцији 1905, затим поново доспео у затвор, поново побегао у Европу, једно време је радио као ратни извештач са Балкана, а затим, у току Првог светског рата, отишао у САД.

2. Са Лењином се и дружио и свађао

Троцки се са Владимиром Лењином упознао још за време прве емиграције, и овај је на њега оставио снажан утисак. Повремено су се њихова схватања разилазила. На пример, за време раскола Руске социјалдемократске радничке партије на радикалне бољшевике и умерене мењшевике Троцки је подржао ове друге.

Револтирани Лењин га је због тога назвао „Јудица”, што ће касније искористити и Стаљинова пропаганда. Међутим, Троцки је временом променио свој став и у револуцији 1917. године је учествовао као бољшевик. Био је талентован говорник и успешно је убеђивао војнике гарнизона да пређу на страну револуционара. Заједно са Лењином је организовао заузимање Петрограда, а затим је ушао и у нову владу.

3. Створио је Црвену армију

Када је 1918. године избио грађански рат између бољшевика и њихових противника („црвених” и „белих”), Троцки је стао на чело Црвене армије, тј. фактички је формирао потпуно нову армију. Лично је обилазио фронтове на огромној територији Русије захваћеној ратом, и то возом који је направљен специјално за њега. Он је сам израчунао да је током рата тај воз прешао најмање 105.000 километара.

Агитација је била главно оружје Троцког. Био је сјајан говорник и добро је умео да надахне војнике за борбу. Истраживач Исак Дојчер насловио је биографију Троцког „Наоружани пророк” («The Prophet Armed»), упоредивши га са библијским проповедником. Како истичу аутори Харперове енциклопедије војне историје, бољшевици су победили у грађанском рату захваљујући „административном и стратешком таленту Троцког”.

4. Био је интелигентан и немилосрдан

„Троцки је био интелектуалац у правом смислу те речи”, писао је сликар Јуриј Ањенков. Он каже да је Троцки, за разлику од многих других бољшевичких лидера, био образован, учтив и са задовољством је водио разговоре о уметности.

То му, међутим, није сметало да буде немилосрдни терориста. Као и други бољшевици, он је подржао концепцију „црвеног терора”, тј. физичког уништења свих противника револуције. „Немилосрдност је најузвишенији револуционарни хуманизам”, говорио је Троцки. Једном је он лично наредио да се стреља сваки десети војник из пука који је напустио борбу.

5. Стаљин га је победио у борби за власт

У време револуције и грађанског рата Троцки је био други човек у бољшевичкој партији. Први је био Лењин. Та позиција је пољуљана после Лењинове болести и смрти 1924. године. Његов савременик Семјон Либерман у књизи „Building Lenin’s Russia” истиче да је Троцки био сјајан теоретичар и говорник, али није умео са људима, и то му је била слаба страна. „Најближи сарадници су га обожавали, али је он ипак био усамљен [у партији]”, пише Либерман.

Јосиф Стаљин је у првим годинама после револуције био на нижој позицији у партији, али је преузео иницијативу. Троцки је презриво окарактерисао Стаљина као „најистакнутије сивило наше партије”, али то „сивило” је успело неприметно да придобије већину обичних бољшевика, тако да је на крају Стаљин изашао као победник унутарпартијске борбе.

6. Убијен је у иностранству

Троцки је током 1920-их изгубио утицај. Критикован је за „ситнобуржоаски правац”, а његове присталице су потиснуте са власти. На крају је 1929. године протеран из СССР-а. Стаљинова пропаганда га је приказала као сушто зло. Фактички му је додељена улога ђавола у совјетској митологији.

Лав Троцки са супругом Наталијом Седовом у друштву мексичких комуниста (десно: Дијего Ривера, познати муралиста, супруг Фриде Кало), у Мексико Ситију око 1938. године / GettyimagesЛав Троцки са супругом Наталијом Седовом у друштву мексичких комуниста (десно: Дијего Ривера, познати муралиста, супруг Фриде Кало), у Мексико Ситију око 1938. године / Gettyimages

Протерани револуционар се скрасио у Мексику, јер су му европске земље ускратиле гостопримство. У емиграцији је све време оштро критиковао Стаљина и СССР за „издају идеја марксизма”. Говорио је да је „оловна задњица бирократије однела превагу над главом револуције”.

Стаљин је 1939. године наредио да се критичар ликвидира, а годину дана касније је шпански комуниста Рамон Меркадер пијуком убио 60-годишњег револуционара Лава Троцког. Троцки је сахрањен у Мексику. На гробу некада моћног вође револуције стоји само скромни обелиск са српом и чекићем.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!