Да ли ће убиство Мотороле утицати на стање у Донбасу?

У Доњецкој народној републици (ДНР) убијен је командир Арсен Павлов, познатији као Моторола. Он је био најупечатљивији живи симбол устаничког покрета у Донбасу. Хоће ли његова смрт довести у питање мински мировни процес?
Arseny Pavlov, also known as Motorola
Арсен Павлов (Моторола). Илустрација: Игор Маслов/ РИА Новости

У недељу увече, 16. октобра, у терористичком нападу је убијен Арсен Павлов. Чувени Моторола, најпрепознатљиви ји симбол устанка у Донбасу, погинуо је у експлозији мине подметнуте у лифту његове зграде. Арсен Павлов формално није имао висок војнички чин (потпуковник устаничке војске), али је био веома популаран у народу и уживао је велики углед међу устаницима Донбаса.

Моторола се у јавности појавио изненада, када је кијевска власт оптужила двојицу ухапшених и мучених новинара руске телевизије LifeNews да су, наводно, руководили борбеним дејствима у Донбасу, а као доказ навела снимак борбених дејстава где се тобоже чује глас једног од њих. Тада се огласио Арсен Павлов, звани Моторола, и пред камером објаснио да је он тај командир који руководи борбеним дејствима и све снима на камеру GoPro причвршћену за шлем.

Од тада је Павлов постао познат јавности, а временом је због своје храбрости и непосредности стекао велику популарност, посебно захваљујући учешћу у борбама за Доњецки аеродром.

На Моторолу је досада извршено неколико неуспешних атентата. Последњи покушај је био у јуну 2016. године, када је такође активиран подметнути експлозив. Командир је због тога носио панцир тежак 30 килограма.

Овога пута је, међутим, атентат извршен професионално. Минирана је читава конструкција лифта. У експлозији је погинуо и Моторолин пријатељ који је уједно био и његово једино обезбеђење. Стиче се утисак да је овај терористички напад повезан са новим заоштравањем ситуације дуж линије раздвајања.

Зашто баш Моторола?

Власти ДНР су за убиство свог командира оптужиле украјинске оружане снаге, државну безбедност и обавештајну службу Украјине. У видео-обраћању поменутим структурама руководилац Доњецке народне републике Александар Захарченко (иначе добар пријатељ убијеног Мотороле) реаговао је прилично оштро, поручивши им да одсада живе у страху, јер „када вам дођемо у кућу, знајте да нећемо имати милости”. Револтирани врховни командант ДНР дао је још једну изјаву која је касније доста коментарисана у руским медијима: „Ако сам добро схватио, Петар Алексејевич Порошенко је прекршио примирје и објавио нам рат. Онда нас чекајте. Доста смо трпели, доста обећавали и разговарали. Запамтите моје речи: вама ће бити хиљаду пута теже него што је данас нама”.

Познато је да је раније Порошенко отворено претио лично Мотороли. Сада, међутим, представници кијевске власти негирају своју умешаност у убиство Арсена Павлова.

Моторола погинуо је у експлозији мине подметнуте у лифту његове зграде. Илустрација: Михаил Соколов/ТАССМоторола погинуо је у експлозији мине подметнуте у лифту његове зграде. Илустрација: Михаил Соколов/ТАСС

Зашто је било толико важно убити баш Моторолу, а не руководиоце самопроглашених република Захарченка или Плотницког? Извори у војним круговима објашњавају то чињеницом да је убијени командир уживао огроман углед међу устаницима Донбаса. „Руководство Украјине је било алергично на њега”, рекао је за „Руску реч” Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета светске економије и политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”. „Он није био само искусан командир. Он се одлично оријентисао на бојном пољу и уживао огроман ауторитет”.

Служба безбедности Украјине (СБУ) препознала га је на фотографијама са митинга у Харкову у марту 2014. године, а Европска унија га је ставила на листу људи којима је увела личне санкције. „Кијев је поставио задатак да истреби активне борце против ’Мајдана’, да ’обезглави’ отпор. Покушавали су да изврше атентат и на Захарченка. Кијев је борбу против устаника у Донбасу прогласио за „антитерористичку операцију” и самим тим је фактички легитимизовао оваква дејства. Међутим, ДНР то третира као класичан терористички напад”, каже Суздаљцев.

Да ли је мински мировни процес доведен у питање?

Па ипак, колико год да је Павлов важан Доњецкој народној републици, тешко да ће његова смрт имати утицаја на војни конфликт. „Не мислим да је то могуће. Моторола није толико значајна личност да се због њега обустави мински мировни процес. Доњецка народна република у том процесу није самостална. Ако њени представници не буду тежили ескалацији, то ће значити да Русија не жели ескалацију”, сматра политиколог Валериј Хомјаков, директор невладине организације „Савет за националну стратегију”.

Гиви: Моторолине убице мораће да плате високу цену

Инцидент личи на провокацију, сматра Суздаљцев, али то још не значи да ће ДНР насести на ту провокацију. Захарченкова изјава је разумљива. „Људима и даље падају гранате на кровове. Веома тешко је вратити се нормалном животу када већ трећу годину не престаје ракетирање”, наглашава Суздаљцев, истичући да Москви и даље одговара споразум из Минска и да је она заинтересована за деескалацију.

Поводом убиства Арсена Павлова огласио се и Кремљ. Портпарол председника Русије Дмитриј Песков рекао је да је револтирана реакција Донбаса на убиство Мотороле разумљива, и да „све то, наравно, не доприноси процесу приступања реализацији споразума из Минска”.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!