Скандал због голотиње: Зашто је у Москви затворена изложба фотографија?

Андреј Махонин/ТАСС
Изложба америчког фотографа Џока Стерџеса коме позирају углавном породице нудиста први пут је гостовала у Русији, али је затворена после оптужби за пропаганду педофилије. У руској јавности се воде дебате да ли такве фотографије имају уметничку вредност.

У Москви је због оптужби за пропаганду педофилије затворена изложба америчког фотографа Џока Стерџеса, који је у уским круговима био познат по фотографијама обнажене деце. Грађани Русије су негодовали на интернету, писали пријаве државним функционерима, а ови их прослеђивали јавном тужилаштву, појединци су упућивали претње галерији, активисти су направили испред ње „живи зид”, а један грађанин је чак успео да излије сумњиву течност на неколико фотографија. За два дана је експозиција Стерџесових радова у приватној галерији „Центар фотографије браће Лимијер” прерасла у спор о дозвољеном и недозвољеном у уметности.

Фотограф-провокатор

Стерџесови радови су сада први пут били изложени у Русији. Он је од почетка 1970-их фотографисао искључиво породице које живе у нудистичким заједницама Калифорније, Француске и Ирске, а посебну пажњу је посвећивао девојчицама и дечацима из таквих породица. Изложба под насловом „Без стида” отворена је у Москви 8. септембра. Било је истакнуто упозорење да изложба није за малолетнике.

Све до 24. септембра није било никаквих реакција. Организатори кажу да је приказивање нагих људи имало за циљ подсећање на радове старих мајстора 19. и почетка 20. века. Међутим, после текста „Изложба за педофиле у Москви”, који је на интернет поставила блогерка Лена Миро, јавност је обратила пажњу на Стерџеса.

„Ја сам шокирана. У Москву су донети радови Џока Стерџеса, духовног вође свих педофила. <…> Где су сада наши правосудни органи? Зашто се у Москви приказују радови онога ко фотографише мале голе девојчице у сексуалним заводљивим позама?”, написала је Лена, пропративши текст Стерџесовим радовима пронађеним на интернету. Како се касније испоставило, у Москву су биле донете друге његове фотографије, а не оне које је блогерка пронашла на интернету.

На жалбе грађана одреаговала је сенаторка Јелена Мизјуљина (ауторка познатих закона о забрани грађанима САД да усвајају руску децу и о забрани пропаганде хомосексуалних склоности), као и опуномоћеница руског председника за дечија права Ана Кузњецова. Оне су замолиле јавно тужилаштво да провери садржи ли изложба „Без стида” пропаганду педофилије. „Ја сам уверена да изложени радови са приказима малих обнажених девојчица не могу да се тумаче као уметничка дела”, изнела је Мизјуљина свој лични став.

„У Русији постоји и јавно мњење”

После таквих коментара уследиле су и претње појединаца, тако да је Центар затворен један сат пре истека радног времена. Из тог разлога, према изјавама појединих „очевидаца”, на изложбу није стигао православни активиста Дмитриј Ентео (он је у јануару 2015. године заједно са својим истомишљеницима организовао акцију протеста против изложбе совјетске авангарде на тргу Мањеж у Москви, где су експонати вређали осећања верника).

Сутрадан су пре отварања галерије дошли активисти из организације „Официри Русије” [они превентивно дејствују против кршења закона и раде на ширењу патриотизма у народу]. Активисти су се поређали испред галерије и направили „живи зид”. На позив власника галерије дошао је и Антон Цветков, шеф комисије за безбедност у Грађанској комори Русије. После разговора са Цветковом организатор је одлучио да затвори изложбу. Унутра су пуштени само новинари.

Са новинарима је у зграду продро и активиста покрета SERB (скраћеница од назива South East Russian Block, тј. „Југоисточни руски блок”, некадашња украјинска организација која се преселила у Русију – прим. ред.), и из флаше излио некакву течност (претпоставља се да је то била мокраћа) на неколико Стерџесових фотографија. Активисти покрета SERB су познати по борби против проукрајинских акција у Москви, када су на „акцијаше” бацали фекалије.

Изашавши из галерије Цветков је изнео свој став да су 15% фотографија „педофилске провокације”, а за присутне активисте је рекао да су они „превентива у случају кршења закона”: „Док се размотри пријава полицији проћи ће 30 дана, затим док полиција пошаље одговор закон ће се све време кршити”.

После затварања изложбе поједини присутни активисти су одговарали на питања новинара, и неко од њих је, наводно, рекао да је изложба у складу са законом, „али ми живимо у Русији, где поред закона постоји и јавно мњење”.

„Немојте да сами себе укопавамо”

Директор галерије и организатор изложбе Наталија Литвинска пише на Фејсбуку: „Центар фотографије браће Лимијер данас је имао свој ’звездани час’. На наш пројекат Џока Стерџеса отворена је безумна ватра. ... Ми смо тог аутора довели у отворено демократско друштво, доказавши и показавши међународној арт заједници да је наша земља спремна за нормално понашање. Немојте сада опет да сами себе укопавамо”, написала је она и додала да су сви обнажени људи на московској изложби одрасле и пунолетне женске особе.

Џок Стерџес је, наравно, испровоцирао јавну дискусију о мерилима у уметности и о асексуалности фотографских модела. Оне који су на његовој страни највише је револтирало сазнање ко све у Русији може да иницира затварање изложбе. „Сви су добро приметили да је у данашњем догађају са изложбом најважније да њу није затворило јавно тужилаштво или, рецимо, ’Роскомнадзор’ [Федерална служба за надзор у сфери комуникација, информационих технологија и медија], него су то учинили ентузијасти у униформи”, написао је Дмитриј Гутков, прозападно настројени опозиционар, бивши посланик Државне думе РФ који је избачен из парламентарне странке „Праведна Русија”.

„Необразовани мрачњаци. Официри Русије су сада и уметнички савет, и савест, и укус”, прокоментарисала је Катерина Гордејева, новинарка и активисткиња фонда „Поклони живот”.

Огласио се и аутор радова Џок Стерџес. Он је у интервјуу за РЕН ТВ рекао да је „растужен”. „Те фотографије су објављене у целом свету. Галерије и музеји по целом свету нису у њима видели порнографију, јер је тамо и нема”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“