Црна Гора протестује – Русија реагује

Ујутро 17. октобра полиција Црне Горе је применила специјална средства и растерала даноноћни митинг опозиције који је од 27. септембра непрекидно трајао испред зграде црногорског парламента у Подгорици. Према појединим подацима, десетине људи су завршиле у подгоричким здравственим установама. Сутрадан, 18. октобра, одржан је масовни митинг на коме су учествовале хиљаде људи. Учесници су се после овог митинга мирно разишли, а лидери опозиције захтевају да премијер Мило Ђукановић до 24. октобра поднесе оставку и да се формира привремена влада.

„Не допустити ескалацију конфликта”

Међу руским политичарима први је на догађаје 17. октобра реаговао потпредседник Државне думе Руске Федерације Сергеј Железњак. Он је у ексклузивном коментару за „Руску реч” одлучно осудио догађаје у Подгорици: „Ми осуђујемо насилне мере које се примењују у Црној Гори, укључујући батинање и хапшења сопствених грађана, посланика у парламенту, јавних активиста и новинара”.

Улазак у НАТО дестабилизује Црну Гору

„Наш став, који смо раније изнели, састоји се у потреби за општенационалним дијалогом о решавању кризе, усмереним на стабилизацију ситуације, као и на реализацију даљих легитимних политичких реформи. У новонасталој ситуацији позивам сукобљене стране да учине све како се не би допустила даља ескалација конфликта”, апеловао је политичар неколико часова после растеривања мирног митинга испред зграде црногорског парламента.

„Политичка линија црногорских власти у суштини настројена против Русије”

Заменик председника Комитета Државне думе РФ за спољну политику Леонид Калашњиков такође је прокоментарисао ситуацију 17. октобра, убрзо после немилих догађаја. У ексклузивном коментару за „Руску реч” он је истакао да су се црногорске власти „сувише занеле својим вектором развоја у правцу Запада”.

„Довољно је погледати шта се данас догађа у Грузији или Украјини, па да се схвати до чега може довести неконсолидовани став, и утолико пре сузбијање оног дела становништва које има другачије мишљење”, изјавио је Калашњиков. По његовим речима, „растеривањем протеста Црна Гора може само бити доведена на ивицу на којој се данас налазе Украјина и Грузија”.

Питали смо руског политичара хоће ли Русија одговорити на догађаје у Црној Гори.

„Не мислим да ће Русија у вези са тим дати неку званичну изјаву, јер нас та ситуација не угрожава, посебно ако се има у виду да су и неке друге балканске земље већ ушле у НАТО. Али незванично Русија може почети да спроводи одређену линију, између осталог и у економским и војнополитичким односима са Црном Гором. Црногорским лидерима треба дати до знања да је њихова садашња политичка линија у суштини настројена против Русије”, одговорио је Калашњиков.

„Убрзана евроатлантска интеграција не води консолидацији и процвату земље”

Па ипак, Министарство спољних послова РФ званично је реаговало исте вечери, 17. октобра. Руске дипломате су изразиле жаљење због догађаја у црногорској престоници. „Ми смо у више наврата наглашавали да је у интересу Русије да Црна Гора буде стабилна земља која се успешно развија. Међутим, упркос уверавањима која црногорско руководство добија од западних држава, јасно је да убрзано укључивање ове земље у процес евроатлантске интеграције уопште не води консолидацији и процвату Црне Горе. Пре ће бити да је управо супротно – очигледно је да је у току политичка и идеолошка поларизација друштва и заоштравање социјално-економских проблема. Стиче се утисак да убрзани процес приступања Црне Горе НАТО пакту уједно подразумева и гушење алтернативних ставова”, објашњено је у коментару Министарства спољних послова РФ.

Зашто људи излазе на улице?

Ако не говоримо само о незадовољству већине грађана због убрзане интеграције земље у структуру НАТО-а, можемо рећи да се у Црној Гори догодило оно што се дешава и у многим другим постсоцијалистичким државама, сматра Ала Јаскова, доктор историјских наука, професор и руководилац Одељења за црноморска и медитеранска истраживања Института за проучавање Европе Руске академије наука. По њеним речима, класичан пример је Молдавија, где се нешто слично дешава од септембра.

Коме одговара улазак Црне Горе у НАТО?

Независне анкете сведоче да се бар половина становништва Црне Горе изјашњава против уласка у НАТО. Са друге стране, премијер Мило Ђукановић се редовно позива на податке других анкета, које су спровеле социолошке агенције лојалне црногорским властима.

„У Молдавији се испоставило да је влада фактички украла милијарду долара. Ако се у Црној Гори покрене истрага вероватно ће тамо бити откривена слична штета. Познато је какву репутацију има Мило Ђукановић у својој земљи, на Балкану и у Европи, на пример у суседној Италији. Његово име је мање или више фигурирало у крупним корупционашким аферама, мада су оне невешто заташкане, а такође у шверцерским аферама, укључујући и оне са учешћем албанске мафије и садашњих косовских власти”, коментарише за „Руску реч” Ала Јаскова узроке протеста у Црној Гори. Руска научница истиче и социјалну позадину ових догађаја: „Може се догодити да део становништва ван приморске туристичке зоне не издржи кризу која се све више осећа”, објашњава Јаскова.

На питање како Русија може реаговати на догађаје у Црној Гори Јаскова је одговорила: „Русија на званичном нивоу нема нарочито тесне контакте са Ђукановићем, утолико пре што је Црна Гора поднела захтев за пријем у НАТО. Далеко је занимљивије како ће НАТО реаговати на све то”. Професорка истиче да сврсисходност уласка у НАТО није очигледна, и штавише апсурдна је, не само за Црну Гору, него и за саму Северноатлантску алијансу: „Осим у случају да Ђукановић жели да НАТО заштити њега лично. Али сумњам да је то у питању”. Ако Мило Ђукановић заиста напусти земљу због протеста (вест о томе да је Ђукановић побегао пласирали су 18. октобра увече лидери опозиције – ред.), можда то за њега уопште неће бити лоше”, закључила је Јаскова.

Да ли је ово почетак крупних догађаја?

Др Александар Пивоваренко, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука и експерт Руског савета за међународна питања (РСМД), овако је оценио перспективе протеста опозиције у Црној Гори:

„Да ли је ово почетак крупних догађаја? Ја се засада не бих препуштао ’грозници револуције’ и не бих журио са прогнозама даљег развоја ситуације”, истакао је експерт.

По напетости и одјеку у јавности протести у Црној Гори веома подсећају на ситуацију у Украјини у јесен 2013. године, само у обрнутом, „евроскептичном”, тачније „натоскептичном” смеру. Међутим, судећи по искуству других постсоцијалистичких земаља, слични процеси се суочавају са одређеним потешкоћама, било да се ради о организационим проблемима или слабљењу протестног расположења. То се може догодити како у случају недовољне консолидованости протестних снага, тако и у случају њиховог недовољног утицаја на доношење одлука на нивоу локалних политичких елита. Експерт је конкретно навео пример просрпски настројених странака које учествују у протесту, а у суштини су их актуелне црногорске власти после 2006. године избациле из црногорског државног пројекта.

Пивоваренко је такође обратио пажњу на подвојеност става Русије. „Са једне стране, амбасада Русије у Црној Гори је током последњих година често изјављивала да су евроатлантске интеграције у суштини унутрашња ствар Црне Горе. Са друге, у формулацијама изјава руских званичника провлачи се критика црногорског политичког курса усмереног на улазак у НАТО”. Експерт изводи закључак да „с обзиром на активну ангажованост Русије у процесима у Сирији и Украјини, отварање ’црногорског питања’ није у интересу Москве. Међутим, она не може да не реагује. Мислим да ће бити испоштована линија немешања у унутрашње ствари, али ће бити наглашено да је улазак у НАТО недружељубив корак црногорског руководства, нарочито у периоду захлађења односа између Москве и Брисела”.

„Руска реч“ од 17. октобра пажљиво прати ситуацију у Црној Гори и преноси коментаре руских експерата дате ексклузивно нама или другим медијима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.