Москва се нада компромису између Атине и кредитора

Москва поштује вољу грађана Грчке и жели грчким партнерима „да што пре постигну потребан компромис са кредиторима“ и да донесу одлуке „које ће на најбољи начин доприносити економској и социјалној стабилности у овој земљи“, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

„Грчка је земља са којом од давнина имамо историјске и веома блиске односе и веома тесно партнерство у многим правцима. Поштујемо глас народа који је изражен током плебисцита. Нема сумње да пажљиво пратимо све што се догађало и догађа, и што је најважније, што ће се тек догађати у Грчкој“, рекао је Песков.

Информативна служба Кремља је 6. јула током дана саопштила да су председник Русије Владимир Путин и председник Грчке Алексис Ципрас у телефонском разговору размотрили резултате референдума као и „поједина питања везана за даљи развој руско-грчке сарадње“. Како је истакнуто у информативној служби, Путин је изразио подршку народу Грчке у савладавању тешкоћа у којима се нашла њихова земља.

Финансијска помоћ Атини

Одговарајући на питање може ли Русија пружити финансијску помоћ Грчкој ако се не постигне договор са кредиторима, Песков је изјавио да то питање треба поставити Атини. „Ми смо у више наврата говорили, и министар спољних послова Сергеј Лавров је говорио, да се грчка страна још увек није обратила за помоћ и да та тема није ни помињана у нашим билатералним контактима“, истакао је портпарол руског председника.

Песков: Москва поштује вољу грађана Грчке
Москва се с поштовањем односи према вољи грађана Грчке и наставиће пажљиво да прати даља дешавања у овој земљи, изјавио је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков.

На референдуму који је у недељу одржан у Грчкој преко 61% бирача рекло је „не“ захтевима европских кредитора, док је око 39% пристало да их испуни. У плебисциту је учествовало 62,50% регистрованих бирача, тј. око 6,2 милиона људи.

Иницијатор референдума је била грчка влада Алексиса Ципраса. У влади је речено да ће подршка коју народ пружи ставовима владе помоћи властима да брже постигну споразум са кредиторима под условима који су прихватљивији за Атину. Представници кредитора су позивали да се референдум не одржи, изјављујући да негативан одговор бирача може довести до изласка Грчке из еврозоне.

Два сценарија

Са друге стране, по мишљењу Алексеја Пушкова, председника Комитета Државне думе за међународна питања, мало је вероватно да ће Атина у скорије време изаћи из еврозоне. Како је он истакао у интервјуу за ТВ канал „Россия 24“, плебисцит се није тицао питања изласка из еврозоне, него односа становништва према условима кредитора. „Питање изласка Грчке из еврозоне није на дневном реду, али се овај проблем ипак може појавити нешто касније”, сматра Пушков. Он истиче да ни Атина ни Брисел нису заинтересовани за то да Грчка одбаци евро. То може изазвати „домино ефекат“ и негативно се одразити како на еврозону, тако и на пројекат Европске уније у целини.

Косачов: Односи између Русије и Грчке су достигли виши ниво
Косачов је такође посебно истакао да се „Русија и Грчка очигледно међусобно гаје симпатију, која има историјске корене”.

Раније је Пушков изјавио за агенцију ТАСС да сада постоје два сценарија развоја ситуације. Према првом сценарију, Грчка ће обновити преговоре са Европском унијом и кредиторима „са циљем да издејствује нешто боље услове и бар делимично ревидирање споразума који Европа предлаже Грчкој“. Друга варијанта развоја догађаја је „одустајање Европске уније од преговора или непомирљива позиција на преговорима која не подразумева ни најмањи компромис, са циљем да се изазове политичка криза у Грчкој и пад Ципрасове владе“. Како је нагласио Пушков, питање останка Грчке у еврозони зависиће од тога који ће од ова два сценарија бити реализован.

Росијскаја газета. Сва права задржана.