Русија тражи нове пријатеље у Латинској Америци

Могуће је да је избор Сергеја Лаврова да посети Колумбију повезан са тим што низ земаља Латинске Америке, у којима су на власти левичарске владе пријатељски настројене према Москви, пролази кроз кризу.

Проблеми у Бразилу, Аргентини и Венецуели

У Бразилу је у јеку велики корупционашки скандал у вези са дугогодишњим сумњивим пословима нафтног гиганта „Петробрас“, који је нанео велики удар позицијама председнице Дилме Русеф.

И председница Аргентине Кристина Киршнер, која је успоставила добре личне односе са председником РФ Владимиром Путином, преживљава тешко време. Аргентинско тужилаштво је сумњичи да је спречила спровођење истраге против шест високопостављених иранских политичара који су били умешани у припрему терористичког напада на Јеврејски културни центар у Буенос Ајресу 1994. У октобру ове године у Аргентини ће се одржати председнички избори на којима ће, како стоје ствари, победити кандидат деснице.

Социјално-економска криза у Венецуели, главном савезнику Русије у Јужној Америци, достигла је тачку кључања, тако да Каракасу највероватније тренутно није до пријема страних гостију. Ситуацију у којој се налази непопуларна влада Николаса Мадура додатно заоштравају и све лошији односи са САД. Бела кућа је недавно прогласила Венецуелу „директном и отвореном претњом за националну безбедност“ САД.

Кораци у новом смеру

У тим условима је Москва била принуђена да почне потрагу за новим савезницима у Латинској Америци. Један од њих би могла да постане Колумбија. Током дугог периода ова земља је у Министарству спољних послова РФ сматрана „имањем Вашингтона“. Богота је повезана са САД низом важних споразума о борби са тероризмом и трговином дрогом, и на њеној територији су смештена и запослена војна лица Пентагона.

Међутим, уместо бескомпромисно проамеричког председника Алвара Урибеа, 2010. је на власт дошао много неутралнији Хуан Мануел Сантос, и спољна политика Колумбије је одмах почела да се диверсификује.

На самиту БРИКС-а 2014. Сантос је био први колумбијски председник који се сусрео са Путином. Његови преговори са Лавровом већим делом су одржани иза затворених врата. Ипак, кратак коментар руског министра после завршетка разговора био је веома речит: „Ми ценимо избалансирану позицију Колумбије у вези са украјинском кризом“, рекао је Лавров. Пре тога је Министарство спољних послова РФ више пута истицало да се Колумбија није прикључила антируским санкцијама САД.

Очигледно је да је намера да се обезбеди неутралност земаља Латинске Америке у вези са сукобом Москве и Кијева – када пуна политичка подршка није могућа – био један од најважнијих задатака министра Лаврова. Сада, када се Русија нашла у крајњој изолацији, таква неутралност вреди много.

Русија и Латинска Америка потребне једна другој
После турнеје по земљама Латинске Америке председник РФ Владимир Путин је изјавио да Русија треба „да обнови присуство у овом изузетно занимљивом и веома перспективном региону света“. У том смислу посета руског лидера сведочи да је Русија постала свесна све већег значаја латиноамеричког дела Новог света у светској економији и политици.

Подршку политици Москве Лавров је тражио и у Гватемали, где је осим преговора са властима учествовао и на сусрету министара спољних послова Централноамеричког интеграционог система (ЦАИС). Осам земаља чланица ове организације изразило је заинтересованост за успостављање вишестраног дијалога са Русијом. Са некима од њих потписани су и билатерлани споразуми. Конкретно, шефови дипломатије РФ и Салвадора, Лавров и Уго Мартинес, потписали су међувладин споразум о условима за укидање визног режима између двеју земаља.

„Пуна подршка“ од Кубе и Никарагве

Традиционални савезници Москве у региону, Куба и Никарагва, уверили су Лаврова у потпуну подршку политици Русије. Подсећамо да је Никарагва једна од четири државе света које су признале независност Абхазије и Јужне Осетије. У току најновијих преговора између председника Ортеге и министра Лаврова констатовано је да се позиције Никарагве и Русије у међународним питањима „подударају“ и да се обе државе придржавају „принципа мирног решавања свих међународних сукоба“. Данијел Ортега је осудио санкције САД и ЕУ против Русије и изјавио да таква политика „не води никуда“.

У Хавани је Лавров добио исцрпне информаије о ситуацији не само на самој Куби, него, највероватније, и о томе шта се дешава у Венецуели. Криза владе Николаса Мадура и преполовљене испоруке венецуеланске нафте на Кубу приморали су Хавану да започне нормализацију односа са САД са циљем укидања економског ембарга и поновног успостављања дипломатских односа. Међутим, Хавана је и даље заинтересована за очување трговинско-економских односа са Москвом, који су на високом нивоу још од времена СССР-а. Такође, Русија је недавно опростила Куби 30 милијарди долара дуга.

Што се тиче контаката Кубе и САД, Лавров је потврдио да успостављање дијалога између Хаване и Вашингтона не брине Москву, а кубански лидер је обећао руском госту да ће политичка контрола остати у рукама садашњих власти, и да Москва нема о чему да се брине.

Росијскаја газета. Сва права задржана.