Потпуни одлазак из Стразбура?

Парламентарци Савета Европе формулисали су у својој резолуцији о Русији низ захтева за Москву, који подразумевају повратак Крима у састав Украјине и повлачење руске армије са територије полуострва. Извор: ТАСС.

Парламентарци Савета Европе формулисали су у својој резолуцији о Русији низ захтева за Москву, који подразумевају повратак Крима у састав Украјине и повлачење руске армије са територије полуострва. Извор: ТАСС.

Русија може донети одлуку о напуштању Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ). То је 28. јануара у Стразбуру изјавио шеф руске делегације Алексеј Пушков. Експерти и европски политичари, међутим, сматрају да Москва схвата важност сарадње са ПССЕ и да ће се задовољити привременим одустајањем од учешћа у раду ове организације. Чланарину за 2015. Русија је већ платила.

„Ми напуштамо Парламентарну скупштину до краја ове године и честитамо јој на доношењу неумесне одлуке која наноси веома снажан ударац општеевропском међупарламентарном дијалогу“, рекао је Пушков коментаришући одлуку ПССЕ да се до априла суспендују права руске делегације. „Желим да нагласим да Русија досад није допуштала могућност изласка из Савета Европе, али одлука ПССЕ наводи нас да ипак размотримо и ту опцију“, објаснио је руски парламентарац.

Извор у руској делегацији рекао је за „Руску реч“ да је после одлуке ПССЕ о продужетку санкција, уведених у априлу 2014. због сједињења Крима са Русијом, неопходно донети кардиналне одлуке о учешћу у тој организацији. „Они ће непрекидним одлагањем нашег учешћа држати руску делегацију у стању напетог ишчекивања, не дајући нам право гласа и могућност да нормално радимо у ПССЕ“, објаснио је извор, истакавши да сваки пут када руски парламентарци изађу у сусрет својим европским колегама, ови им поставе неке нове услове.

Ми смо били спремни да радимо са ПССЕ, да саслушамо критике на свој рачун, [...] али су нам они одузели право гласа и не желе да нас чују

Владимир Џабаров, Комитет Савета Федерације за међународна питања

„Парламентарци Савета Европе формулисали су у својој резолуцији низ захтева који су очигледно неоствариви и апсурдни, јер подразумевају повратак Крима у састав Украјине и повлачење руске армије са територије полуострва“, објаснио је у интервјуу за РИА „Новости“ члан руске делегације у ПССЕ, сенатор Алексеј Александров.

„То није конструктиван пут, и то није наш избор. Ми смо били спремни да радимо са ПССЕ, да саслушамо критике на свој рачун, да изнесемо свој став о појединим примедбама, али су нам они одузели право гласа и не желе да нас чују“, каже Владимир Џабаров, први заменик председника Комитета Савета Федерације за међународна питања.

По речима извора „Руске речи“, Русија треба да обустави уплату чланарине у ПССЕ која износи око 32,3 милиона евра годишње. То је 10,5% буџета организације. Чланарина се иначе плаћа на две године унапред. Русија је своју чланарину у Савету Европе (а тиме и у ПССЕ) за 2014. и 2015. већ платила.

Москва размишља о потпуном прекиду сарадње

Продужетак санкција делегацији Руске Федерације актуелизује питање потпуног изласка Русије из Савета Европе. Пушков је већ изјавио да ће се то питање разматрати крајем 2015. „у зависности од политичке ситуације“.

Коментаришући Пушковљеву изјаву за „Руску реч“, генерални секретар Савета Европе Торбјерн Јагланд је изјавио: „Сматрам да ми не треба да плашимо једни друге претњом нечијег искључења из Савета Европе или напуштања ове организације. Ја не могу да замислим да се тако нешто може догодити у савременој Европи и да ћемо опет делити народе и искључивати једни друге. Ми треба да превазиђемо проблеме које данас имамо.“

Јагланд је убеђен да је Русија заинтересована за чланство у Савету Европе, јер „управо на том месту Русија има везу са осталим делом Европе и испољава се као европска нација“. По његовом мишљењу, такво схватање постоји и у Кремљу.

Сергеј Уткин, шеф одељења за стратешке процене Центра за ситуациону анализу Руске академије наука, у интервјуу за лист „Газета.Ru“ изјавио је да су мале шансе да Русија напусти ПССЕ: „Стичем утисак да већина критичара ПССЕ ипак не може да оспори укупну корист од чланства у Савету Европе. Према томе, ‘раскид’ може да изгледа отприлике исто као што је изгледао и раније, тј. парламентарци могу одустати од учешћа чак и у оним активностима скупштине у којима њихово учешће није блокирано.“

У таквим околностима за Русију све већи значај добијају друге европске структуре. „Сада ћемо ми сву парламентарну активност пренети на терен парламентарне скупштине ОЕБС-а и земаља Средоземља, и у тим форматима ћемо активно водити дијалоге везане за европску проблематику, а то је пре свега архитектура безбедности...“, саопштио је Игор Морозов, члан Комитета Савета Федерације за међународна питања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“