Путиново обраћање охрабрило бизнисмене

Обраћање Владимира Путина Федералној скупштини 4. децембра произвело је велики одјек у домаћим и страним политичким и пословним круговима. Извор: ТАСС.

Обраћање Владимира Путина Федералној скупштини 4. децембра произвело је велики одјек у домаћим и страним политичким и пословним круговима. Извор: ТАСС.

Годишње обраћање Владимира Путина Федералној скупштини 4. децембра улило је оптимизам у руске пословне кругове, који су поздравили иницијативе везане за пружање подршке бизнису, као и за смањење државне контроле и повратак капитала из иностранства. Са друге стране, спољнополитички део обраћања карактеристичан је по оштрим изјавама које је председник Русије упутио западним земљама.

Владимир Слатинов, експерт Института за друштвенополитичка истраживања:

Ако се узму у обзир спољнополитичке и економске изјаве, онда је то по западним мерилима говор типичног неоконзервативца. А неоконзерватизам по западним мерилима је ослањање на традиционалне вредности и националне интересе у споју са економским либерализмом.

Докле год се са нама не разговара као са равноправним партнерима, Русија ће спроводити тврду антизападну линију.

Андреј Никитин, генерални директор Агенције за стратешке иницијативе:

Стабилност пореског режима, одсуство контроле од стране надзорних органа и стимулисање развоја је управо оно што је сада потребно. Ја бих још поменуо веома важну идеју, која је присутна у нашој „мапи пута“, а везана је за омогућавање малом бизнису да учествује у државним набавкама. Сада је кључно питање како ће влада дефинисати критеријуме и обим набавки које државне компаније већ у наредној години морају да реализују у сфери малог бизниса. То су заиста стотине милијарди рубаља. То далеко премашује све програме подршке коју пружа држава, све грантове и томе слично. То је стварна могућност да мали бизнис оствари зараду.

Алексеј Пушков, председник Комитета Државне думе за међународне послове:

Принципијелна позиција Русије је таква да ми нисмо желели ову кризу у односима са Западом, да нам је ова криза у знатној мери наметнута, да су западне силе подржале државни преврат у Украјини, подржале су војне методе решавања проблема који су се појавили у Украјини, да је то изазвало кризу и да Русија није иницијатор кризе. Према томе, ако на Западу преовладају здраве тенденције, онда ће се и тамо доћи до закључка да заиста није много разумно оријентисати се на Украјину и изгубити Русију, и то не само Русију као стратешког партнера, него (немојмо то заборављати) и Русију као огромно тржиште. Украјина у економском и трговинском смислу много мање може да понуди западној алијанси.

Ако такве тенденције преовладају на Западу, ми смо отворени за обнављање дијалога и за излазак из ове кризе. Али то је став који је Путин већ много пута изнео у својим излагањима, да ми не идемо путем самоизолације, и нећемо ми бити иницијатори нове дугогодишње војнополитичке конфронтације са Западом.

Давид Јакобашвили, члан управног одбора Руског савеза индустријалаца и предузимача:

Прво, то је повратак капитала. Да се капитал врати, и да људи буду уверени да их никада нико неће испитивати одакле им капитал. И то треба да важи и за функционере, и за пословне људе, и уопште за све грађане Русије. То је на првом месту.

Друго, обавезно да се смањи, или да се потпуно укине сваки притисак на бизнис. Другим речима, да се контрола може спровести само једном, а затим поново тек кроз три године. Исто тако и порези – да се укину новоформираним предузећима или предузећима у малом бизнису, да та предузећа неко време буду ослобођена пореза.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“