„Украјински“ самит Г-20 појачао конфронтацију

Иако је Г-20 искључиво економски формат, садашњи сусрет у Бризбејну унапред је схваћен као поприште жестоке конфронтације између Русије и Запада по украјинском питању. Домаћин самита, аустралијски премијер Тони Ебот, предлагао је, на пример, да се Русија искључи из списка земаља које учествују у самиту. Та идеја, међутим, није прошла, јер се таква питања решавају консензусом, а он није постигнут.

Неке земље попут Кине категорично су се успротивиле тој идеји, док су друге, попут Немачке, доживеле учешће Русије као још једну прилику за преговоре. Због тога још уочи самита није било делотворно разговарати на тему изолације Русије. САД, Велика Британија, Канада и Аустралија су у самиту виделе могућност да се Путину приреди демонстративно „бичевање“.

У таквим околностима Путин је свој боравак у Аустралији почео сусретом са лидерима БРИКС-а. Тај сусрет је већ постао традиционалан, јер шефови Русије, Кине, Индије, Бразила и Јужноафричке Републике на тај начин демонстрирају заједничку позицију у оквиру Г-20, пре свега по економским, али овога пута и по политичким питањима.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков после тог сусрета је саопштио новинарима да су сви лидери БРИКС-а изјавили да су санкције према Русији незаконите: „Сви они су рекли да су санкције незаконите, да оне крше Повељу УН и спречавају економски опоравак“. Ушаков је нагласио да руска страна током сусрета није покретала тему санкција. Сами лидери земаља БРИКС-а дотакли су се те теме, „без икакве алузије са наше стране“.

Са друге стране, председник САД Барак Обама поново је предложио светским медијима мрачан асоцијативни низ: ебола, Русија, „Исламска држава Ирака и Леванта“, а затим је одржао сусрет са лидерима ЕУ који је готово у потпуности био посвећен Украјини. Према Обамином мишљењу, ако Кремљ не промени став према Украјини, „наставиће се изолација у којој се сада налази Русија“, преноси агенција „Франс прес“.

Више о Г-20

Са таквим „пртљагом“ су стране приступиле раду на заједничким седницама самита. Тамо већ није фигурирала тема Украјине. „У званичним дискусијама у оквиру Г-20 питање Украјине уопште није покретано. Није чак ни поменуто“, саопштио је Путин новинарима. Међутим, по његовим речима, „сви билатерални сусрети били су посвећени готово искључиво проблемима Украјине. Морам рећи да су ти разговори били веома отворени, садржајни, и по мом мишљењу корисни.“

Кључни сусрет је био четворочасовни разговор са немачком канцеларком Ангелом Меркел и са председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером који се касније прикључио. О том разговору се ништа не зна, али је извесно да су Немци оријентисани на преговоре, а не на изолацију Русије, што је у емисији телевизије ARD потврдио и министар економије Немачке, вицеканцлер Зигмар Габријел: „Добро је што су Ангела Меркел и /шеф дипломатије/ Франк-Валтер Штајнмајер усредсређени на дијалог, а не на конфронтацију, као остали. На пример, ја сматрам да је потпуно погрешна реакција /на оно што се догађа/ НАТО-а који непрестано звецка оружјем близу руских граница.“

„Отезање украјинске кризе и режима санкција није у интересу Европљана, јер то само погоршава њихову економску ситуацију“, сматра директор Центра стратешких комуникација Дмитриј Абзалов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.