Москва предлаже УН „декларацију о немешању“

На 69. заседању Генералне скупштине УН, завршеном 30. септембра, атмосфера је била живља него икада. Дискусије су вођене тоном који је означио генерални секретар Бан Ки Мун, позвавши да се зауставе наоружани припадници „Исламске државе“, као и да се води активнија борба против кршења људских права. По његовим речима, „са гледишта поштовања принципа УН ово је била ужасна година“.

Шеф руске делегације, министар спољних послова Сергеј Лавров, учествовао је у преко 50 активности у оквиру 69. заседања Генералне скупштине. Поред тога, Лавров је одржао више од 30 билатералних сусрета. „Ја нисам осетио никакву изолацију. Напротив, било је много колега који су желели да поразговарају са мном, чак и више него иначе“, рекао је Лавров новинарима сумирајући свој петодневни боравак у Њујорку.

Штавише, и даље се без учешћа Русије не решава ниједно мање или више важно питање. Може се рећи да Москва и није била превише изложена оштрој критици, ако се не рачуна 45-минутно излагање председника САД Барака Обаме.

„Искрено говорећи, очекивали смо далеко више критике“, рекао је за „Руску реч“ извор у руској делегацији. „Задовољни смо што је у контексту покушаја појединих земаља да другим учесницима наметну свој приступ Генерална скупштина ипак наставила линијом изграђивања колективних одговора на глобалне и регионалне изазове. А то је управо оно за шта се залаже Русија.“

Свету нису потребне једностране одлуке

Лавров је дао опширан одговор Обами са говорнице Генералне скупштине. „Вашингтон је отворено декларисао своје право да једнострано користи војну силу где хоће у корист сопствених интереса. Војна интервенција је постала норма, чак и упркос томе што ниједна оружана операција коју су последњих година предузеле САД није донела жељени резултат“, изјавио је он.

Посебно је важно да готово сви проблеми, који су данас у центру пажње међународне заједнице, имају системски карактер и проистичу из жеље да се лече симптоми, а не узроци болести. То је била главна мисао и лајтмотив свих Лавровљевих излагања у Њујорку.

Министар спољних послова је подсетио да је Вашингтон 1933. као услов за успостављање дипломатских односа са СССР-ом захтевао од Москве гаранције да се Совјетски Савез неће мешати у унутрашње ствари САД и да неће предузимати никакве кораке са циљем да се измени политички и социјални поредак Америке. Тада је Вашингтон страховао од вируса револуције. Гаранције су биле дате узајамно. Можда би вредело актуелизовати тадашњи захтев америчке владе и подићи га на универзални ниво, сматра Лавров. „Зашто Генерална скупштина не би усвојила декларацију о недопустивости мешања у унутрашње ствари суверених држава, о непризнавању државног преврата као метода смене власти?“, предложио је он. „Време је да се из међународне комуникације потпуно искључе покушаји нелегитимног притиска једних држава на друге.“

Више о руско-америчким односима

Украјинска криза је, по његовим речима, одраз проблема који су се гомилали на евроатлантском простору, а годинама нису решавани. Лавров је уједно изразио наду да ће мирно решење ситуације у Украјини бити стабилно и потврдио је спремност за сарадњу са Западом, ако Запад први крене у сусрет Русији.

Засада је рано одустајати од права вета

На маргинама заседања одржан је сусрет на високом нивоу о праву вета у Савету безбедности УН. Учесници су саслушали предлог Француске да се сталне чланице Савета безбедности добровољно уздржавају од примене права вета у случајевима масовног кршења људских права, геноцида, итд. Русија је поново изјавила да се не могу ревидирати прерогативи сталних чланица Савета безбедности, укључујући и право вета.

„А када наши западни партнери стављају вето и блокирају усвајање резолуције о слању хуманитарне помоћи, шта онда бива? Зашто та ситуација не треба да буде обухваћена немогућношћу примене права вета?“, објаснио је став Русије за „Руску реч“ заменик министра спољних послова Генадиј Гатилов. „Када ми предлажемо да се усвоји резолуција о хитном прекиду оружаних дејстава у Украјини, западни партнери сасецају и ту нашу иницијативу, и то управо користећи право вета. Другим речима, самоограничавање у примени права вета не треба да буде везано само за масовно кршење људских права. Постоје и други проблеми, који нису мање важни и за које се такође може рећи да сталне чланице Савета безбедности не треба да примењују своје право вета.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.