Путин о Украјини, Сирији и Ираку

Ово је било седмо заседање амбасадора и дипломатских представника Русије који се окупљају у Москви сваке друге године. Традиционални сусрети су обновљени 2002, а пре тога нису одржавани 16 година, од 1986.

Мото овогодишњег форума је „Заштита националних интереса и јачање основа међународне сарадње“. Зато је Путин и говорио о глобалној политици, која је све мање предвидива и у којој се обнављају стари конфликти и изазивају нови. А Украјина је типичан пример за то. Тема појаве оваквог жаришта сукоба у непосредној близини руских граница није се могла избећи. Тим пре што су угрожени животи Руса, њихов језик, историја и култура.

„Какву реакцију су наши партнери очекивали од нас док су догађаји у Украјини узимали маха?“, питао је Путин. И сам је дао одговор: Русија није имала право да становнике Крима и Севастопоља препусти на милост и немилост милитантним националистима и радикалима. Она није могла да дозволи да јој буде ограничен излазак на Црно море, да на Крим и у Севастопољ, који су овенчани борбеном славом руских војника и морнара, дође војска НАТО-а и да се у црноморском приморју суштински промени однос снага.

Са трибине Министарства спољних послова председник је упозорио да ће Русија наставити енергично да штити права Руса, сународника у иностранству, и да ће у ту сврху користити читав арсенал средстава која су јој на располагању – од политичких и економских мера до хуманитарних операција предвиђених међународним правом и правом на самоодбрану.

Више о руско-украјинским односима

По Путиновом мишљењу, ситуација у Украјини је резултат „фамозне политике обуздавања“ коју су спроводиле западне земље. Она је кулминација негативних тенденција у свету. Сви покушаји руске дипломатије да се ситуација реши мирним путем притом се одбацују. Путин је претходне вечери у телефонском разговору са лидерима Немачке и Француске и украјинским председником предложио да се одустане од употребе војске и да се наставе преговори са добровољцима на југоистоку Украјине. Петар Порошенко је, међутим, игнорисао овај предлог и дао наређење да се обнове борбена дејства у пуном обиму. „Досада Петар Алексејевич [Порошенко] ипак није био директно одговоран за наредбе којима су почела борбена дејстава. Сада је, међутим, он на себе у потпуности преузео ову одговорност. Не само војну, него и политичку, што је много значајније“, истакао је Путин.

Конфликти на Блиском Истоку, у Африци и Европи, по Путиновом мишљењу, сведоче о све снажнијем одбијању једнополарног модела света, у којем једна страна жели да диктира своју вољу. Пример су претње санкцијама које су САД упутиле банкама Француске. Незадовољство Вашингтона изазвало је одбијање Париза да раскине уговор са Москвом о изградњи два носача хеликоптера „Мистрал“.

Равноправност и узајамно поштовање су основа на којој треба градити односе међу државама, убеђен је Путин. Русија ће наставити са свим земљама да развија сарадњу која је обострано повољна. Један од успешних примера је оснивање Евроазијске економске уније уз учешће Белорусије и Казахстана. Осим тога, упркос политичком противљењу, Москва ће и даље развијати трговинске везе са Европском унијом, пре свега у сфери енергетике. Ту спада и развој гасне инфраструктуре, и пројекат „Јужни ток“ који ће обезбедити испоруке природног гаса пролазећи по дну Црног мора.

Више о конфликту у Сирији

Председник је наложио МСП Русије да припреми комплексни пакет предлога на који начин се Европа може заштитити од понављања ирачког, либијског, сиријског и украјинског сценарија. Притом посебан акценат треба да буде на томе да су недопустиви покушаји да се споља делује на унутардржавне политичке процесе. Задатак се састоји у томе да се у европску реалност унесе принцип немешања, кроз иницирање озбиљних међународних разговора на ту тему. „Свима нама у Европи је потребна посебна врста сигурносне мреже како се ирачки, либијски, сиријски и украјински случај не би проширили као зараза“, изјавио је Путин.

Русија је спремна на конструктиван дијалог са САД, али он је могућ само на равноправној основи. Нама се, међутим, „мало-мало упућују отворено ултимативне, менторске поруке“, скренуо је пажњу председник. Да не говоримо о претњама да ће санкције бити пооштрене.

Све док односи са Западом буду крајње затегнути, Русија намерава да посвети посебну пажњу сарадњи са Азијом и Латинском Америком. „Неопходно је на сваки начин јачати свестрано партнерство и стратешку сарадњу са Народном Републиком Кином“, рекао је председник. „Могло би се рећи да данас на међународној сцени постоји стабилна руско-кинеска дипломатска повезаност.“ Притом је принципијелно важно то што руско-кинеско пријатељство није усмерено ни против кога. „Напротив, оно је пример равноправне продуктивне сарадње пуне узајамног поштовања међу државама 21. века“, објаснио је Путин.

Како је за „Руску реч“ изјавио председник Комитета Савета Федерације за међународна питања Михаил Маргелов, који је такође присуствовао саветовању у Министарству спољних послова, најновији догађаји су убрзали реализацију тежњи Русије да своје спољнополитичке могућности прошири према Истоку. „Управо ‘убрзали’, јер је посета Владимира Путина Кини била планирана знатно пре избијања украјинске кризе. А различите врсте планова и предлога за развој економских веза између Русије и азијско-тихоокеанског региона актуелне су најмање десетак година“, објаснио је сенатор. „Русија је ушла у сложен систем земаља Далеког Истока и југоисточне Азије користећи, најзад, свој јединствени геополитички положај између центара моћи светске економије. И није у питању удаљавање од Европе, већ добра геоекономска одлука.“

Завршавајући своје излагање, Путин је захвалио руским дипломатама на професионалном раду у тешким условима украјинске кризе. Уосталом, ситуација је засад далеко од решења и пред нама је још много посла, додао је председник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.