Шаховска мајсторија Путинових сензационалних изјава

Циљеви председника

После сусрета са актуелним председавајућим ОЕБС-а, председником Швајцарске Дидијеом Буркхалтером, председник Русије Владимир Путин је дао низ на први поглед неочекиваних изјава о Украјини. Између осталог, он је замолио становнике југоистока да не одржавају референдум, подржао је изборе у Украјини 25. маја и најавио повлачење војске. Низ противника председника већ су ове изјаве оценили као „доказ предаје југоистока Украјине“ и као знак „слабости Владимира Путина“ и читавог „руског режима“, који се „уплашио санкција“.

Међутим, у стварности је председник, дајући ове изјаве, желео да постигне два циља.

Путин је пре свега показао целом свету спремност Москве да испоштује обавезе које је преузела у Женеви у вези са деескалацијом ситуације у Украјини. То ће знатно умањити ризик од увођења пакета економских санкција против Русије, бар зато што ће Сједињеним Америчким Државама бити много теже да убеде европске политичаре да је такав корак неопходан. Тржиште је крајње позитивно одреаговало на изјаве руског председника: евро је пао испод 49 рубаља, долар испод 35, а берзански индекси су порасли за 5%.

Осим тога, Путин је овим потезом фактички приморао украјинске власти на активније деловање. До сада је стратегија Кијева била крајње једноставна и подразумевала је ескалацију сукоба, супротстављање Русије и сталне жалбе Вашингтону и Бриселу. Сада им је руски председник поставио много тежи задатак: треба да одговоре на предлоге које је изнела Москва. И ако Путинов план успе, одговор власти из Кијева ће их или коначно покопати или ће довести до деескалације ситуације и федерализације Украјине. Обе варијанте Русији одговарају.

Детаљан сценарио

Размотримо основне тезе обраћања руског председника. Путин се изјаснио против референдума 11. маја. Ову изјаву не треба тумачити као одустајање од заштите Донбаса. Као прво, Путин је одустајање од референдума фактички повезао са обустављањем антитерористичке операције. Према његовим речима, „обавезан услов за почетак овог дијалога је безусловно окончање сваке врсте насиља, како насиља услед коришћења оружаних снага, што је у савременом свету апсолутно неприхватљиво, тако и насиља услед коришћења нелегалних оружаних формација“. На тај начин он је украјинске власти довео у крајње непријатну тактичку ситуацију изложености „двојном удару” [тактичка акција у шаху у којој једна фигура врши истoвремени напад на две или више противничких фигура – прим. прев.]. Како је познато, 6. маја је Врховна рада Украјине гласала против учешћа у дијалогу, одбијајући да спроведе референдум о децентрализацији. А сада ће посланици морати или да промене своју одлуку и обуздају сопствене антируске страхове, или да јавно преузму одговорност за неуспех мирољубивог начина решавања проблема који је предложио Путин. Јер захтев Владимира Путина фактички је подржао низ међународних актера, укључујући генералног секретара УН Бан Ки Муна и шефа ОЕБС-а. Притом, какав год потез да повуче Врховна рада, то ће бити у корист Русије.

Као друго, обавеза да повуку одређене потезе као одговор на изјаву Путина лежи искључиво на кијевској власти, јер присталице федерализације нису дужне да слушају руског председника. Ако доњецке власти одлуче да одрже референдум, неће бити једноставно за то оптужити Путина. Представници федералиста, који су исправно протумачили изјаву руског председника, већ су кијевској власти изнели услове, под којима ће одустати од одржавања референдума. „То је хитно обустављање антитерористичке операције и повлачење свих јединица оружаних снага и МУП-а на места њиховог сталног стационирања; распуштање и разоружавање свих нелегалних оружаних формација, ослобађање свих политичних затвореника, међу којима су и они који су ухапшени на основу лажних кривичних оптужница“, изјавио је посланик Врховне раде Олег Царјов.

На исти начин се може протумачити и Путинова изјава о украјинским председничким изборима. Изјавивши да „председнички избори сами по себи представљају кретање у исправном смеру“, Путин је Западу и Кијеву показао да Москва не планира да спречава њихово одржавање и да је, евентуално, спремна чак и да призна њихове резултате. Међутим, председник је одмах додао да избори „ништа неће решити ако сви грађани Украјине не буду упознати са тим на који начин ће се након одржавања ових председничких избора гарантовати поштовање њихових права... сматрамо да је директан дијалог између кијевских власти и представника југоистока земље кључни елемент у решавању ситуације“. Неки политиколози ову изјаву тумаче као захтев да пре избора буде усвојен нови Устав. И не искључују могућност да се Москва са Западом већ договорила да одржавање избора у Украјини буде одложено.

Више о руско-украјинским односима

Најзад, Владимир Путин је изјавио да Русија више не групише војне снаге на граници са Украјином. Москва није имала и нема за циљ да званично уђе са војском у Украјину. То би, наиме, изазвало крајње оштре санкције и политичке последице, да не говоримо о томе да Русија уопште не жели да води рат. Увођење војске је пре посматрано као крајњи инструмент за постизање реалног циља, а то је да југоисток земље остане под контролом присталица федерализације. А сада су, по свој прилици, профункционисали други инструменти за постизање тог циља: из Донбаса, наиме, стижу вести о доласку група руских добровољаца са наоружањем. Тако да груписање јединица на украјинској граници постаје политички, и чак економски, нерентабилно.

Украјинске власти разумеју Путинову игру и на сваки начин покушавају да анулирају последице његових изјава. „Владимире Владимировичу, никако вам не приличи, као председнику велике земље, да продајете маглу“, изјавио је в. д. премијера Украјине Арсениј Јацењук. „Пошто Русија тражи да се одложи неки референдум од 11. маја, треба обавестити руског председника да за 11. мај није планиран никакав референдум.“ Међутим, ако су Путинове изјаве заиста усаглашене са Европом, мишљење Кијева ће мало кога занимати.

Руски текст на порталу expert.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.