Нељубазно лице Црне Горе

„У складу са обавезама које имамо према партнерима САД и ЕУ ми се такође прикључујемо санкцијама“, изјавио је Ђукановић у Бриселу. Неколико дана касније у Вашингтону он је замолио потпредседника САД Џозефа Бајдена да Црну Гору што пре прими у НАТО.

У светлу чињенице да су се против санкција изјаснили многи високи функционери земаља чланица ЕУ, не чини се да је овакав став Црне Горе према Русији политички сасвим делотворан. Јер после одвајања Црне Горе од Србије 2006. управо је руски новац од сиромашне бивше југословенске републике створио земљу која је међу првима по страним инвестицијама, обезбедивши на тај начин њеним становницима доста удобан живот. Током неколико година Руси су у економију Црне Горе уложили укупно око две милијарде евра. Ради се, са једне стране, о великим компанијама које су инвестирале у локална рударска и металуршка предузећа, а са друге, о хиљадама наших сународника који су откупили релативно јефтине некретнине у Будви, Тивту и Котору.

Уосталом, стручњаци истичу да се власт Црне Горе побринула да односи две земље већ од првог дана наиђу на проблеме. Иза лепих цифри о порасту броја руских туриста, којима црногорски државници воле да илуструју „пријатељство“ међу нашим државама (чак 300 хиљада туриста у току прошле године!), крије је сасвим другачија слика: током неколико последњих година руски грађани се полако и без много буке потискују из свих сфера живота ове туристичке државе.

Незванични извор из дипломатских кругова претпоставља да је један од кључних захтева нових „ментора“ Црне Горе за улазак у НАТО био да се што пре ослободе „претераног“ присуства Руса. И упркос вековном пријатељству међу народима и негативном односу према НАТО-у који гаји већи део становништва, власт мале туристичке земље је, да тако кажемо, спремно салутирала и прешла на извршење задатка.

Ђукановићева Влада вредно „чисти“ земљу од остатака руског утицаја, не либећи се да употреби сва расположива средства. Тако је црногорска полиција одбила да реагује када је руска управа железаре у Никшићу примила претње физичким насиљем. На крају је компанија, која је у модернизацију овог неуспешног предузећа уложила десетине милона евра, била принуђена да у ванредним околностима хитно напусти Црну Гору, а Влада је поново преузела железару и продала је енглеској фирми.

Прошлог лета црногорски државни службеници одузели су од компаније руског милијардера Олега Дерипаске највеће предузеће у земљи, Комбинат алуминијума Подгорица (КАП), и дали га на продају. Са последицама политике Ђукановића суочили су се и обични руски грађани, власници некретнина у Црној Гори. Полиција, наиме, показује неажурност приликом решавања случајева крађа у руским кућама, које су постале учестале, као и приликом расветљавања великих афера у сфери некретнина, чије су жртве Руси. Нашим сународницима, сувласницима заједничких предузећа, под измишљеним изговорима ускраћује се право уласка у земљу, а у њиховом одсуству једноставно им се одузима учешће у бизнису.

Црногорске обале руске душе
Црну Гору је током 2000-их поплавио талас Руса, толико велики да је постала позната као „Мала Русија“, али је спласнуо 2008. Како живе Руси у Црној Гори? Како се сналазе њихова деца, исплати ли се бизнис у „егзотичном пословном окружењу“ и како им иде учење значења речи „полако“?

„Црногорски политичари имају кратко памћење“, изјавио је амбасадор Русије у Црној Гори Андреј Нестеренко за локални лист „Дан“. „Високи црногорски званичници су нас 2005. буквално преклињали да подржимо слабу црногорску економију инвестицијама, говорили су да су Руси и Црногорци браћа, а сада нас истерују.“

МСП Русије је ових дана јавно изнело свој став поводом политике Ђукановића: „Таква врста изјава и такви потези директно су у супротности са дубоко укорењеном традицијом пријатељства и узајамног разумевања између наших народа, која се ослања на тристагодишње искуство руско-црногорских односа“, наводи се у саопштењу Министарства. Док је председник Државне думе РФ Сергеј Наришкин истакао да „развој односа између Русије и Црне Горе не треба да зависи од геополитичких интереса и рачуна било које треће стране, посебно не оне прекоокеанске“.

Неки извори наводе да се тренутно озбиљно разматрају могуће узвратне мере. Они тврде да руски новац од туризма и инвестиција у локални бизнис чини значајан део бруто домаћег производа Црне Горе. Спектар мера чија се примена разматра је широк: од регулисања испорука вина из Црне Горе у Русију (што чини 90% црногорског извоза вина) до увођења визног режима, што би могло утицати на туризам (руски туристи чине трећину укупног броја страних туриста у Црној Гори).

„Наравно, већински део становништва Црне Горе је проруски оријентисан. Међутим, у току последњих неколико година услед деловања страних стручњака за политичку кампању проруске снаге су у власти минимално заступљене “, истиче Максим Кисељов, један од аутора реферата „Црна Гора: цена европских интеграција“ са Московског државног универзитета „Ломоносов“. „Незадовољство становништва политиком Ђукановића је све веће и сасвим је могуће да ће економски одговор Русије подстаћи процес урушавања ове вештачки изазване политичке неравнотеже снага у земљи. Русија треба да заштити своје интересе и власништво својих држављана на Балкану“, сматра Кисељов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.