Сва одговорност на Кијеву

Учесници сусрета одобрили су изјаву у којој су набројани први конкретни кораци у правцу деескалације ситуације у Украјини. Међу њима су прекид насиља, разоружавање свих нелегитимних оружаних група, ослобађање заузетих административних зграда, амнестија за оне који нису умешани у кривична дела, успостављање општенационалног дијалога.

„Учесници мултилатералног сусрета у Женеви заложили су се за почетак свеобухватног националног дијалога у Украјини. Наглашено је да тај дијалог треба да обухвати све украјинске регионе, све групе“, истакао је Лавров. По његовим речима, „сви учесници су дошли на састанак схватајући потребу да се свим украјинским странама упути сигнал да су оне саме одговорне за излазак из садашње кризе“.

Министар је истакао да је женевски споразум само почетак процеса, али да је решено оно најважније, а то је да кризу треба да регулишу сами Украјинци. „Споразум је у великој мери плод компромиса, али за нас је најважније што су учесници у преговорима признали необориву чињеницу да ту кризу треба да регулишу сами Украјинци“, нагласио је министар.

Учесници у преговорима су оцртали контуре пута којим, по мишљењу РФ, САД и ЕУ, треба да се креће Кијев. По речима Лаврова, реч је, конкретно, о децентрализацији власти, о пружању знатно ширих овлашћења регионима и обезбеђивању достојне улоге руског језика. Уједно је шеф руске дипломатије објаснио да „термини којима се описује државно устројство могу бити врло различити, али је најважније каква су стварна права региона“. Раније је Русија инсистирала на федерализацији Украјине.

Сергеј Лавров је посебно подвукао да не треба да буде покушаја „довођења у питање војнополитичког неутралитета Украјине или његовог подривања“. „Сви треба да поштују чињеницу да је Украјина изабрала неутралност и утврдила је у свом закону“, упозорио је он. „Ми смо скренули пажњу на неприхватљиве изјаве које долазе из Брисела и од генералног секретара НАТО-а Андерса Фог Расмусена и његовог првог заменика, Американца Александра Вершбоуа. У тим изјавама се непрекидно тврди како нико не треба да приморава Украјину на неутралност. Замолили смо наше западне колеге да сагледају своју одговорност за инсистирање на овој теми у тренутку када се могу довести у питање сви напори који се чине у правцу регулисања кризе.“

Шеф Стејт департмента Џон Кери на завршној конференцији за новинаре са своје стране је потврдио да су стране постигле компромис у вези са почетком процеса разоружавања свих нелегитимних наоружаних група и са деескалацијом конфликта. Мониторинг разоружавања вршиће мисија ОЕБС-а, чији се чланови налазе у Украјини. „Све стране треба да се уздрже од насиља“, рекао је он.

Додуше, и овом приликом су упућене претње Москви. По Керијевим речима, Русија има утицаја на снаге наоружаних сепаратиста. „Ако не видимо кретање у добром смеру, биће уведене додатне санкције“, нагласио је државни секретар.

Експерти поздрављају женевски споразум

Како је у интервјуу за издање „Газета.Ru“ истакао Андреј Сушенцов, старији предавач на катедри за примењену анализу међународних проблема Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО), сама чињеница да је после преговора у Женеви усвојена заједничка изјава потврђује да постоји простор за компромисе у погледу Украјине. Он је скренуо пажњу на трајање преговора: „Очигледно је дискусија ипак била врло жива. То је била размена мишљења, а не размена демарша.“

Више о руско-украјинским односима

Што се тиче садржаја женевског документа, експерт је истакао да су у заједничку изјаву укључене оне тезе које је руска страна непрекидно износила. „Низ тачака је буквално пренет из споразума од 21. фебруара, али има и неких нових момената, на пример о томе да је недопустива дискриминација на било којој основи, укључујући и етничку, религиозну и језичку. Убачена је и формулација којом се забрањују антисемитске и националистичке пароле.“

Вадим Карасјов, директор кијевског Института за глобалне стратегије, у програму радија „Комерсант FM“ рекао је да у Женеви „ипак није победио дух конфронтације, него дух компромиса“. „Све стране су на добитку. Руска страна је направила корак назад и у томе је добитак Украјине, али са друге стране и Русија је на добитку, јер је предложила да сама Украјина сноси сву одговорност за кризу и за испуњавање услова усвојеног документа“, додао је експерт.

Говорећи о позицији Москве Карасјов је истакао да „руска страна није инсистирала на речи ‘федерализација’ коју многи у Украјини мешају са сепаратизмом, него је прихватила термин ‘децентрализација’“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.