Москва поново без гласа у Стразбуру

Руска делегација је у знак протеста одлучила да напусти пролећно заседање, али РФ ипак неће журити са одлуком о напуштању Парламентарне скупштине.

Ово је други пут да се Русији одузима право гласа откако је ступила у ПССЕ. Први пут се то догодило 2000. због антитерористичке операције у Чеченији.

Засада односи нису прекинути 

Шеф руске делегације и председник Комитета за међународна питања Државне думе РФ Алексеј Пушков још пре гласања је изјавио да су односи Русије и ПССЕ доспели у велику кризу и врло је вероватно да ће доћи до њиховог потпуног прекида.

Међутим, после гласања је Пушков нагласио да Москва неће журити са одлуком о напуштању Парламентарне скупштине. По његовим речима, „Русија ће у року од неколико недеља донети одлуку о будућности сарадње са ПССЕ“.

Он је при томе нагласио да нису били подржани предлози оних чланова ПССЕ који су најекстремније настројени против Русије.

„Уједно је усвојен и амандман бр. 7 којим се руској делегацији забрањује да гласа и учествује у руководећим органима Савета Европе. Ми сматрамо да је то крајње грубо кршење права наше делегације и довољан разлог да руска делегација размотри питање даљег учешћа у активностима Парламентарне скупштине Савета Европе“, рекао је Пушков. 

Москва може редуковати финансирање ПССЕ

„Ми нећемо предузимати никакве демонстративне кораке и ја сматрам да је то добро. Са друге стране, не треба ни повлађивати садашњим покушајима да се затворе уста свима, па и руским политичарима и новинарима, путем ограничавања визног режима или одузимања овлашћења као у овој ситуацији. Треба схватити да се води информациони рат и да је у том информационом рату веома важан сваки глас, и утолико пре глас мање-више угледног политичара у било којој европској институцији. Зато је нама било важно да сачувамо право гласа“, изјавио је у емисији радија „Комерсант ФМ“ Леонид Калашњиков, први заменик председника Комитета за међународна питања Државне думе РФ.

Узроци и последице европских „услова“ Русији
Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је оштру резолуцију којом прописује да Москва мора испунити неиспуњиве „услове“, између осталог да повуче трупе из Абхазије, Јужне Осетије и Придњестровља и да „хитно ослободи“ чланице групе Pussy Riot. Какви су узроци и последице овог скандала?

Игор Морозов, члан Савета Федерације (горњег дома руског парламента) и руске делегације у ПССЕ, предлаже да се на ограничавање овлашћења одговори преиспитивањем суме новца коју РФ уплаћује Парламентарној скупштини на име чланарине. „Са нама се не може тако поступати. По мом мишљењу, симетричан одговор је преиспитивање нашег финансирања Парламентарне скупштине“, изјавио је Морозов у телефонском разговору из Стразбура са редакцијом РИА „Новости“.

Сенатор је истакао да сада Русија уплаћује „највећи“ износ и предложио да се сума ограничи толико да „представници ПССЕ то осете“. „То би било правично, јер овако испада да наши најжешћи политички опоненти одлазе у Украјину за наше паре“, рекао је Морозов.

Он уједно сматра да Русија треба да настави рад у ПССЕ, чак и на „најнижем“ нивоу, тј. у кулоарима и комисијама. „Ми треба да износимо наше ставове о Украјини и Криму, макар на нивоу радних комисија или у кулоарима“, убеђен је руски сенатор.

Радикалније је настројен Михаил Ремизов, директор Института за националну стратегију. По његовом мишљењу, требало је да Русија одавно прекине све везе са Парламентарном скупштином Савета Европе у којој је дуги низ година била изложена неоснованој критици, и да размотри питање обустављања чланства у самом Савету Европе, као и прекид његовог финансирања.

Са Ремизовом се слаже и Олег Барабанов, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и шеф Катедре за политику и функционисање ЕУ и Савета Европе. По његовим речима, Русија није имала никакве користи од ступања у ПССЕ и у сам Савет Европе. „Русија је и за време чеченског рата фактички била на удару Савета Европе и ПССЕ..., зато ја сматрам да је тај формат застарео, да ништа не пружа Русији и отворено је русофобичан. Мислим да ће бити исправно ако се Русија определи не само за излазак из Парламентарне скупштине, него и из самог Савета Европе“, нагласио је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.