Придњестровље се спрема за „одбрану од агресора“

Представници Придњестровља неће учествовати у преговорима формата „5+2“ (стране у конфликту Молдавија и Придњестровље, уз РФ, Украјину и ОЕБС као посреднике и САД као посматрача), који су заказани за 10. и 11. април у Бечу. То се наводи у писму придњестровске министарке спољних послова Нине Штански, које је 5. априла упућено свим учесницима преговарачког процеса. У њему је образложено да Придњестровље одбија да учествује у преговорима зато што Кишињов није одржао обећање да ће укинути увозну акцизу која је крајем прошле године уведена за придњестровска предузећа. У вези са тим Штански је саопштила да је „немогуће остварити делотворан дијалог у условима сталних ограничења и санкција“ и додала: „Придњестровље није спремно да прихвати позив на још један сусрет формата ‘5+2’.“

Придњестровље после Крима?
После догађаја на Криму велику пажњу светске заједнице привлачи Придњестровље, регион Молдавије у коме становништво говори руски и који је своју независност прогласио још 1990, а дефакто је стекао после оружаног конфликта 1992. Како се ситуација у Придњестровљу оцењује у Москви и Кишињову после кијевског Мајдана и присаједињења Крима Русији?

Неуспех преговора потврђује да се односи између Кишињова и Тираспоља заоштравају. Разлог не лежи само у економским неслагањима. Међу странама у конфликту новом снагом је букнуо територијални спор, који се односи на неколико села под јурисдикцијом Молдавије, а које Придњестровље сматра својим.

У спору и са Украјином

Тираспољ је у сукобу не само са Кишињовом, него и са Кијевом, који је пре више од месец дана пооштрио режим преласка украјинске границе за држављане РФ. А у Придњестровљу, које је стешњено између Молдавије и Украјине, руско држављанство има готово сваки други грађанин, тако да су потези Кијева протумачени као блокада.

„Они [украјинске власти] у марту преко границе нису пустили преко 200 грађана Придњестровља који имају руске пасоше. У нашој Републици живи око 200 хиљада држављана РФ, још око 100 хиљада људи има украјинско држављанство, при чему многи имају сроднике у суседним земљама, и зато овакве мере стварају напетост“, пожалио се председник Придњестровља Јевгениј Шевчук.

Кијев за то време тврди да је пооштравање контроле на граници „унутрашња ствар Украјине“. Москва, међутим, има другачији став. „Спољну блокаду“ Придњестровља председник РФ Владимир Путин је 29. марта споменуо у телефонском разговору са америчким колегом Бараком Обамом. „Председник РФ је скренуо пажњу на фактичку спољну блокаду Придњестровља, која суштински ремети услове живота становника региона, отежава њихово кретање, нормалну трговину и економску размену“, саопштила је прес-служба Кремља. Господин Путин је исто поновио 31. марта канцеларки Немачке Ангели Меркел. А министар спољних послова РФ Сергеј Лавров је тему блокаде дотакао на париском сусрету са државним секретаром САД Џоном Керијем.

Придњестровље воли руске миротворце
Пре 20 година је у Придњестровље, малу непризнату државу која је 1991. прогласила независност од Молдавије, дошла мировна мисија. То је био епилог оружаног сукоба са Молдавијом и војне интервенције Русије 1992. године.

Док се руске мировне снаге тек припремају за маневре, придњестровски војници већ пролазе интензивне тренинге. Министарство одбране непризнате републике је прошле недеље објавило информацију о одржавању борбених маневара припадника тенковских, аритиљеријских, ракетних јединица и јединица противваздушне одбране, као и о спровођењу вежби инжењеријских јединица, које су реализовале постављање понтонског моста преко Дњестра. Министарство одбране истиче да се све вежбе врше према постојећем плану, а да је њихов сценарио „одбрана од агресора“.

За одбрану Придњестровља је, изгледа, спремна и Русија. Коментаришући ситуацију око непризнате републике у емисији „Руско питање“ на ТВ каналу ТВЦ, потпредседник Владе РФ Дмитриј Рогозин је изјавио: „Применићемо сав арсенал средстава политичког, дипломатског, економског, а ако буде потребно и оружаног утицаја на сваког агресора, како бисмо га приморали на поштовање мира и демократских норми“. У Придњестровљу је ова изјава одмах постала масовно цитирана.

Представници власти у Тираспољу не крију да су, подстакнути тиме како је Москва решила „кримско питање“, желели да што пре пођу путем овог полуострва. И рачунају на Русију. „На референдуму 2006. у Придњестровљу је преко 97% бирача гласало за независност и припајање Русији. Верујемо да ће међународни партнери, узимајући у обзир ситуацију у свету која се брзо мења, доћи до закључка да је праведна одлука могућа само ако се испоштује воља народа Придњестровља“, уверен је Јевгениј Шевчук.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.