О дугорочној стратегији окретања Москве ка Истоку

Очигледно је да је већина богатих руских бизнисмена забринута због последица санкција које САД и ЕУ уводе Русији. Многи међу њима имају имања, пословне интересе и инвестиције на Западу, а тамо радо одлазе и на одмор. Претња санкцијама сигурно представља шок за многе од оних који су се обогатили после 1998. и тадашње кризе рубље. Они до сада нису наилазили на веће препреке у остварењу жеље да буду део „џет-сета“ у Западној Европи и САД.

Када је 1998. Индија извела нуклеарне пробе, свет је био јединствен у осуди тог чина – Запад је брзо увео и економске санкције. Заправо, и влада Бориса Јељцина је, у нешто блажем облику, осудила ову акцију Индије, али је одбила да подржи санкције. Пробе су извршене годину дана после финансијске кризе у Источној Азији и чинило се да је Индија имала снажну економију у то време. Када је Запад схватио да на овај начин није нанета штета индијској привреди нити да се тиме ова земља може натерати да потпише Споразум о неширењу нуклеарног наоружања и Свеобухватни споразум о забрани нуклеарних проба, санкције су укинуте. После тога, многи западни капиталисти похитали су да покрену пословање у овој држави. Имајући у виду да су западним земљама економски интереси важнији од прокламованих моралних принципа, што се доказало у случају Индије, руски пословни људи не треба посебно да брину због дугорочног утицаја санкција. Истовремено, могу да потраже шансу на тржиштима земаља у развоју.

Више о БРИКС-у

Посету председника компаније „Росњефт“ Игора Сечина Индији, Кини, Јапану, Јужној Кореји и Вијетнаму неки медији у свету нетачно су окарактерисали као изнуђен потез изазван претњом санкцијама. Међутим, председник Путин је у своју агенду за последњу деценију уврстио и значајнији привредни ангажман Русије на Истоку. Русија намерава да у 2015. оствари билатералну трговинску размену са Кином у обиму од 100 милијарди долара. Кораци у овом смеру предузети су од момента када су 2004. две земље потписале споразум о решавању граничног спора. Ово неће бити први пут да Кремљ своје политичко деловање усмери ка Азији – организовање самита АТЕС 2012. у Владивостоку имало је за циљ јачање улоге Русије на овом континенту.

Један од темељних принципа Путинове спољне политике, од када је 2000. постао председник, јесте развој стратешког партнерства са Индијом. Овакав његов став допринео је стварању блиских дипломатских односа, као и развоју привредних релација између двеју земље. То подразумева значајнију сарадњу у области државних пројеката, попут изградње нуклеарне електране „Куданкулам“, али и активно настојање да приватни сектори обеју земаља интензивирају трговинску размену.

БРИКС и темељи новог поретка
Русија кроз БРИКС жели да понуди „историјску алтернативу и конструисање основних темеља новог поретка у свету“. Стога Влада РФ припрема комплексан програм развоја БРИКС-а који подразумева претварање ове заједнице у центар моћи и алтернативу све слабијем Западу.

Царинска унија Русије, Белорусије и Казахстана води преговоре о слободној трговини с Вијетнамом и Новим Зеландом, као и о закључивању Споразума о свеобухватној економској сарадњи са Индијом. Разматра се и предлог Казахстана да се сличан аранжман понуди и Турској. Москва је одиграла највећу улогу у трансформацији некадашњег БРИК-а – данас је ово економска групација чија је чланица постала и Јужноафричка Република (због чега је и променила име у БРИКС).

За Русију је важно да прошири економску размену са азијским земљама пошто је врло мала вероватноћа да избију сукоби са партнерима у том делу света. Чини се да је Кина задовољна начином на који су решене територијалне несугласице са Русијом, а бесмислене тврдње о кинеској демографској инвазији на руски Далеки Исток одбацују сви озбиљни аналитичари.

Може ли неко заиста да замисли да ће Русија или Јапан заратити око јужних Курилских острва? Токио тврди да полаже право на овај архипелаг, који сматра својом „Северном територијом“. Међутим, ово не омета трговинску размену и пословне релације с Москвом, нити Јапан уцењује Русију на међународним форумима.

Да ли би Индија икада подржала међународну изолацију Русије? После украјинске „наранџасте револуције“ 2004, када се председник Путин суочио са растућом претњом глобалне изолације, Индија је пред њим „прострла црвени тепих“, чиме је додатно озлоједила многе западне владе. Њу Делхи је недавно одбио да подржи санкције против Москве, а Индија је међу првима јавно објавила да су интереси Русије на Криму легитимни. Индијска дијаспора у САД веома се труди да матицу усмери у правцу који погодује Вашингтону, али је мало вероватно да ће у томе успети.

Русија у групацијама попут БРИКС-а има савезнике и партнере из Азије који немају обичај да користе економске уцене ради остварења политичких циљева. Поред тога, географски су веома удаљени од руских суседа и не баве се подстицањем и финансирањем опозиционих покрета, који често имају сумњиву позадину. Поврх свега, нису чланице војних алијанси које у 21. веку постоје само због финансијског интереса великог и утицајног лобија произвођача наоружања.

Тренутна геополитичка клима представља изванредну прилику да државна и приватна руска предузећа истраже нова и профитабилна тржишта и да ојачају глобални економски утицај своје државе. Азијске силе чија је привреда у успону нуде обиље прилика за такав подухват.

Росијскаја газета. Сва права задржана.