Путин оптужује спољне силе за украјинску кризу

Протести у Украјини су организовани споља. Тако је Владимир Путин прокоментарисао ситуацију у Кијеву и другим градовима после обустављања евроинтеграције Украјине. По мишљењу руског председника, митинзи у Украјини нису стихијни израз протеста, него добро испланиране акције. Поред тога, Владимир Путин сматра да украјинска опозиција може послужити екстремистима као политички параван.

Има ли излаза за Јануковича?
Агенција РИА „Новости“ питала је руске политикологе до чега могу довести политички сукоби у Украјини, шта могу предузети власти и шта ће се догодити са земљом након што је Кијев обуставио процес евроинтеграција и након што је опозиција као одговор покренула талас масовних демонстрација широм земље.

„По мом мишљењу, све што се дешава није непосредно везано за односе са Европском унијом. То је политички процес унутар саме Украјине и покушај опозиције да пољуља актуелну легитимну власт у земљи... Оно што се сада догађа говори у прилог томе да се по свему судећи ради о добро припремљеним акцијама, и те акције по мом мишљењу нису припремане за садашње догађаје, него за председничку изборну кампању у пролеће 2015“, изјавио је Путин.

Митинзи против одлуке украјинске владе трају већ десет дана. У сукобима са полицијом повређено је преко 300 људи. „Догађаји у Украјини више личе на погром, него на револуцију“, рекао је руски председник.

Украјинска опозиција је уверена да су сукобе у центру Кијева организовале власти, а да су сценарио осмислили проруски настројени политичари. На такве тврдње реаговао је премијер Украјине Николај Азаров изјавом да такво деловање властима не би ишло у прилог и да су утврђени прави виновници погрома. Украјинска власт је талац деловања радикалне опозиције, уверен је Алексеј Пушков, председник Комитета Државне думе за међународна питања.

„Ако је то неко и режирао, онда су то присталице асоцијације са Европском унијом и оне европске политичке и друштвене структуре које су деловале у том правцу. Видели смо да су долазили посланици из Европског парламента, долазила је и председница парламента Литваније. Они су фактички позивали народ да се супротстави влади. Мислим да није умесна претпоставка да је то реприза догађаја из 2004-2005, само мањих размера. Ове догађаје је изазвала сама опозиција, радикални елементи који сада блокирају владине зграде и заузимају друштвене просторије, као и они представници Европске уније који подржавају те радикалне елементе“, сматра Пушков.

Протест није остао у границама масовних митинга Кијевљана. У понедељак је у Лавову и Ивано-Франковску проглашен генерални штрајк, а на „Евромајдан“ у Кијеву поред житеља престонице окупљају се и житељи других региона. Стога Михаил Туљски, шеф истраживачког центра „Политичка аналитика“, сматра да догађаји у Украјини нису последица спољног утицаја, него реакција грађана незадовољних потезима власти.

Зашто кажеш Украјина а мислиш на Русију?
Европу не занима Украјина. Њу занима Русија. Европа се претвара да брине о Украјини, а све време мисли на Русију. И при томе она жели да се Украјина отргне од Русије о сопственом трошку. То је тако јер сваки сусед Русије одговара европској заједници самим тим што то није Русија.

„Ова ситуација је настала пре свега зато што више од половине грађана Украјине има прилично позитиван став према Европској унији. Поред тога, наредни избори су председнички, и треба да се одрже почетком 2015, а то неће бити скоро, тако да се тешко може говорити о ситуацији која је припремана непосредно за неке изборе“, сматра Туљски.

По мишљењу Андреја Кортунова, генералног директора Руског савета за међународна питања, у Украјини постоје снаге које ће заоштравати ситуацију и оптуживати Русију за уплитање, али са друге стране није искључено да ће украјинске власти замолити Русију да пружи Украјини економску помоћ.

„Ја не искључујем могућност да украјинско руководство у случају заоштравања кризе замоли Русију да учини извесне уступке, на пример у вези са испоруком гаса или неким другим питањима, тј. да Русија помогне у смиривању ситуације или ублажавању протестног расположења. И то се може догодити“, сматра експерт.

Одговарајући на питање РИА „Новости“ могу ли масовни протести утицати на одлуку украјинских власти да обуставе зближавање са Европом, Кортунов је рекао да је чак и за такав сценарио ипак потребно време: „Постоји одређени поредак. Чак и ако се промени однос, свакако ће бити неопходан нови преговарачки процес и нови рокови, и можда ће бити потребна нека додатна прецизирања и додатни услови.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.