Русија предаје „Бушер“ Ирану

Први енергетски блок нуклеарне електране „Бушер“ снаге 1000 MW предат је иранском наручиоцу, изјавио је Али Акбар Салехи, руководилац Организације за нуклеарну енергију Ирана. Током наредне две године, колико траје гаранција, у њој ће радити руски стручњаци. Они ће бити задужени за техничку подршку и пружање потребних упутстава персоналу електране.

Путинова нова иранска мисија
Владимир Путин планира да посети Иран и постигне договор са новим председником Хасаном Роханијем. За Путина је ова посета перспективна, али и ризична, јер су се многи оклизнули у покушају да реше ирански нуклеарни проблем.

Нуклеарка „Бушер“ је фактички пуштена у рад још 21. августа 2010, када је нуклеарно гориво под контролом инспектора Међународне агенције за нуклеарну енергију (IAEA) достављено у халу реактора. Први блок електране радио је пуним капацитетом већ у јулу 2013, али је најпре неколико месеци трајало тестирање, па је тек онда извршена званична примопредаја објекта.

Техеран се нада да ће у најскорије време отпочети радови на изградњи још једног енергетског блока снаге 1000 MW. По Салехијевим речима, приметан је напредак у преговорима са Русијом по том питању.

„На последњој седници иранско-руске међувладине комисије за економска питања стране су се договориле да граде нове нуклеарне електране“, изјавио је Али Акбар Салехи.

Иран планира да гради три нова блока: два ускоро, а један нешто касније. Подручје у Бушеру омогућава да се тамо изграде сва четири енергетска блока, од којих ће сваки бити јачине 1000 MW. Међутим, простор за те блокове тек треба усагласити са Међународном агенцијом за нуклеарну енергију.

Електрана у Бушеру је прва нуклеарка на Блиском Истоку. У читавом региону је чувена по трајању градње. Електрану је још 1974. почела да гради немачка компанија Siemens, а после 1998. изградњу је морао да доврши руски „Атомстројекспорт“.

Росатом, руска федерална нуклеарна агенција, сматра да је иранска нуклеарка јединствена у свету, јер је у њој руска опрема интегрисана у грађевинску конструкцију направљену по немачком пројекту, уз употребу 12 хиљада тона опреме коју су Немци оставили на градилишту.

Како распетљати односе Русије и Ирана?
Перспективе односа Русије и Ирана улазе у сферу неизвесности после избора Хасана Руханија за председника. Односи су већ оптерећени многим негативним стварима, укључујући антиирански руско-амерички споразум из 1990-их и одбијање Русије да Техерану прода С-300.

Експерти су опрезни када је реч о процени перспективе учешћа Русије у изградњи других блокова нуклеарне електране у Ирану. Са једне стране, то је уносан посао. Уколико Москва одустане од пројекта, онда тај „мастан залогај“ може приграбити Кина, којој би добродошло да прошири свој утицај у Ирану. Са друге стране, постоји ризик због међународних санкција према Техерану. 

Сада није најпогодније време за економску сарадњу са Ираном, јер је он у веома тешкој финансијској ситуацији, будући да годишње изгуби између 40 и 50 милијарди долара због санкција, сматра Владимир Сажин, старији научни сарадник Института за оријенталне студије Руске академије наука и експерт Руског савета за међународне послове, а преноси РИА „Новости“. 

Поред тога, међународне банкарске операције са Ираном су онемогућене откако је 2012. банкарски систем SWIFT престао да ради са иранским банкама. „Чак и ако Иран пронађе новац, како ће тај новац званично да се шаље? Ирану дугују многе земље, на пример Индија и Кина, али оне не могу да пошаљу тај новац у Иран на уобичајен начин“, подсећа Сажин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.