Како поштедети осећања верника?

Руски истражни и правосудни органи убудуће ће морати да познају различите религије, као и да буду у стању да препознају мотивацију преступника. Према закону „о заштити права верника“, особа која нанесе увреду и повреди религиозна осећања других особа, биће строго кажњена, док ће хулиган проћи са незнатном новчаном казном. У изузетним случајевима биће потребна лингвистичка експертиза или процена стручњака из области теорије уметности како би се кривица утврдила.

Владислав Гриба, члан Друштвене коморе Русије, члан председништва и заменик председника управног одбора Асоцијације правника Русије, сматра да припадници полиције већ умеју да разликују наношење увреде од хулиганског понашања.

Г. Гриба, да ли се може догодити да нови закон угрози права атеиста?

Овај закон ни на који начин неће утицати на изражавање погледа на свет и на могућност да се лично мишљење саопшти другим људима. Између осталог, није забрањено ни заступање атеистичког погледа на свет. Људи ће, као и раније, моћи да изражавају своје мишљење, писмено или усмено, али важно је да при томе не вређају другу особу. Ту постоји танка граница, али ми можемо да разликујемо увредљиве исказе од једноставног изражавања мишљења. Посебно ако се користи нецензурисана лексика. Такође, за увредљиво може бити сматрано изазовно понашање и узвикивање у храмовима, натписи на црквама или надгробним споменицима.

Владислав Гриба, члан Друштвене коморе Русије. Извор: Комерсант.

Како препознати да ли се у конкретним случајевима ради о увреди религиозних осећања или о хулиганству?

Ако су увредљиви искази изговорени у храму и уз присуство већег броја људи, такво кривично дело ће се називати „наношење увреде верницима“. Ту спада и исписивање погрдних натписа. Основу кривичног дела у том случају чини намера са којом су ови искази изговорени или написани, то јест намера да се нанесе увреда и да се то учини са предумишљајем и јавно. За таква дела људи ће морати да одговарају. У току истраге може бити затражена и лингвистичка експертиза. Међутим, експертиза неће бити потребна ако су коришћени погрдни изрази који се могу тумачити једнозначно. На пример, у нашем закону већ постоје појмови као што су вандализам, хулиганство и томе слично. Зато ће се, по свој прилици, овај закон у пракси примењивати заједно са другим законима. Ако се ради о уметничком делу, можда ће се експертиза тражити од теоретичара уметности.

У суштини, појам увреде већ постоји у руском кривичном законику. Разлика је у томе што се у овим случајевима нећемо више бавити увредом која је нанесена особи, него њеној вероисповести. Према Уставу, људи имају право на слободу савести и заштиту вероисповести.

Опростити или ухапсити?
Нови закон који штити осећања верника, а за чије кршење је предвиђена затворска казна до три године, није сасвим прецизан и тиме оставља простор за слободно тумачење и примену, сматрају стручњаци. Закон који кажњава вређање религиозних осећања ступа на снагу 1. јула. Потреба за доношењем таквог закона појавила се након што је група „Pussy Riot“ направила скандал у храму Христа Спаситеља у Москви.

Шта је у том случају сада другачије?

Ми смо и до сада могли да кажњавамо људе због наношења увреде верницима. Таква дела су се третирала као хулиганство и повлачила су новчану казну од неколико стотина рубаља. У том случају није се радило о заштити осећања верника, него о одржавању друштвеног реда. То су сасвим различите ствари: увредити некога на улици или ући у цркву, где се окупљају на десетине људи, и узвикивати погрдне речи. Тада се више не ради о простачком, непримереном понашању, него о директној увреди осећања верника.

Данас се појавила разлика између хулиганства без намере и са намером да се повреде осећања верника. Ова мера ће помоћи да се, између осталог, успешније решавају међуконфесионални конфликти, у случајевима када религиозне особе на непримерен начин желе да докажу да су у праву.

Да ли ће сарадници истражних и правосудних органа умети да разликују наношење увреде од хулиганства?

Случајеви који се односе на наношење увреде верницима су прилично компликовани, тако да ће нашим истражним и правосудним органима бити потребна додатна тумачења. У овим поступцима најважније је тачно утврдити шта је човека мотивисало на одређени поступак, а правосудни органи ће морати да стекну и знања из области познавања религија. Потребне информације ће у пракси постепено бити усвојене. Највероватније ће за прикупљање прелиминарних података о примени закона бити потребно око две године. Након тога ће бити могуће анализирати податке и извући закључке, на основу којих ће на постојећи закон евентуално бити донети потребни амандмани.

Росијскаја газета. Сва права задржана.