НАТО покушава да легализује сајбер-ратовање?

Руске власти, а нарочито војне, имају велике резерве према „Талинском приручнику“. Москва сматра да је објављивање тог документа корак на путу ка озакоњењу самог појма сајбер-рата. Илустрација: marsmet tallahassee.

Руске власти, а нарочито војне, имају велике резерве према „Талинском приручнику“. Москва сматра да је објављивање тог документа корак на путу ка озакоњењу самог појма сајбер-рата. Илустрација: marsmet tallahassee.

Стручњаци НАТО-а израдили су први на свету документ који описује примену постојећег међународног права на сајбер-ратове и дали му провокативан наслов - „Талински приручник“. У Русији сматрају да само појављивање оваквог документа представља потенцијалну опасност.
Инцидент са Бронзаним војником

Влада Естоније је 2007. одлучила да уклони споменик посвећен погинулима у Другом светском рату из центра Талина.

26. и 27. априла 2007. велики број припадника руске мањине у Естонији - међу њима и много младих - покушао је да заштити споменик. Естонска полиција је брутално угушила протест: један човек је убијен, преко 1000 људи је ухапшено, више стотина пребијено, више стотина послато на суд, а десетине су задобиле тешке потребе од којих су се многе завршиле инвалидитетом.

НАТО је објавио свој „Талински приручник“ тачно годину дана после ових догађаја.

Руска реч

Документ Центра за одбрану од сајбер-напада при НАТО-у (NATO CCDCOE) од 300 страна, који је објављен пре неколико недеља, већ је привукао пажњу читавог низа руских ресора, од Министарства спољних послова и Министарства одбране до Савета безбедности и специјалних служби.

Дотични документ носи назив „Талински приручник за вођење сајбер-ратова“. Престоница Естоније се није случајно нашла у наслову – управо тамо је 2008. отворен CCD COE, годину дана након инцидента са Бронзаним војником и масовних хакерских напада на естонске сајтове. Естонија је себе прогласила за прву жртву међудржавног сајбер-конфликта, а за напад је окривила Русију. Ипак, учешће званичне Москве у нападима никада није доказано.

У „Талинском приручнику“ први пут су представљени алгоритми поступака држава и војних алијанси у случају напада већих размера. Циљ овог документа је да докаже да су постојеће  међународне правне норме (пре свега међународно хуманитарно право) примењиве и на сајбер-простор, што би значило да су, упркос ставу Русије и низа других држава, нови закони непотребни.

Конвенционално оружје против сајбер-напада

Аутори „Талинског приручника“ наглашавају да, у зависности од размера и последица (људске жртве, оштећење или уништење објеката), сајбер-напад у мирнодопским условима може бити изједначен са „применом силе“ или „оружаним нападом“, што даје оштећеној држави право на самоодбрану која, између осталог, може подразумевати и употребу традиционалног оружја.

Аутори „Талинског приручника“ виде нападе који се врше без ангажовања војне силе као „противправне активности“. Оштећена држава може да одговори на такав напад тако што ће позвати агресора на одговорност или прибећи „сразмерним противмерама“.

Аутори наглашавају да, у зависности од размера и последица (људске жртве, оштећење или уништење објеката), напад у мирнодопским условима може бити изједначен са „применом силе“ или „оружаним нападом“, што даје оштећеној држави право на самоодбрану која, између осталог, може подразумевати и употребу традиционалног оружја.

Највећи део „Приручника“ посвећен је сајбер-нападима који прате традиционалне оружане конфликте. Према мишљењу аутора овог документа, они су обухваћени свим нормама међународног хуманитарног права, тако да се учесници и организатори компјутерских диверзија могу сматрати борцима, који могу бити заробљени или физички ликвидирани.

На Западу је објављивање „Талинског приручника“ наишло на изузетно позитиван пријем. Многи амерички стручњаци су истакли да се кључне идеје изнете у овом документу поклапају са ставом Вашингтона да не треба доносити нове законе за сајбер-простор.

С друге стране, руске власти, а нарочито војне, имају велике резерве према „Талинском приручнику“. Москва сматра да је објављивање тог документа корак на путу ка озакоњењу самог појма сајбер-рата. То је у априлу отворено изјавио представник Министарства одбране РФ Константин Песчањенко. Њега је подржао амбасадор за специјалне мисије Министарства спољних послова РФ Андреј Крутских. Према његовом мишљењу, док Русија покушава да спречи милитаризацију сајбер-простора и предлаже међународној заједници усвајање кодекса посебних правила понашања у тој области, САД и њихови савезници се већ договарају о правилима вођења сајбер-ратова.

Естонија је себе прогласила за прву жртву међудржавног сајбер-конфликта, а за напад је окривила Русију. Ипак, учешће званичне Москве у нападима никада није доказано.

Ипак, неки руски стручњаци сматрају да објављивање „Талинског приручника“ има и позитивне стране. Према речима стручњака из Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) Александра Бедрицког, Москва, која је својевремено иницирала опсежну међународну дискусију на тему вођења међудржавних сукоба у сајбер-простору, дуго се суочавала са неспремношћу Вашингтона за дијалог. „Сада ситуација почиње да се мења“, изјавио је овај стручњак.

Уосталом, према његовом мишљењу, мало је вероватно да ће стране у скорије време постићи споразум.

Стручњак из ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије) Олег Демидов с друге стране сматра да је компромис могућ. „Русија и њени савезници виде своју мисију у спречавању међудржавних сајбер-конфликата и у елиминисању таквих појава из репертоара дозвољених активности на међународној арени, а ʻТалински приручникʼ одговара на питање ʻШта да се ради кад већ загрмиʼ“, рекао је он и додао: „Та два приступа се могу међусобно допуњавати“.

Према мишљењу овог стручњака, „Талински приручник“ нема упориште у међународним нормама, које спречавају улазак држава у сајбер-рат, и стога заиста може допринети озакоњењу сајбер-конфликата и „њиховој уградњи у систем међународних односа у 21. веку у својству допустивог средства за решавање спољнополитичких задатака и обезбеђивање националних интереса“.

„Међународна правна ограничења морају одржавати равнотежу у тој области, и на томе Русија инсистира“, сматра он.

Без обзира на то што се позиције РФ и САД  (и НАТО-а) у правним питањима у великој мери разилазе, у практичном аспекту се први пут може приметити њихово приближавање. Према подацима „Комерсанта“, током јунског сусрета председника РФ и САД Владимира Путина и Барака Обаме требало би да буде потписан низ међудржавних споразума о мерама за јачање поверења у сајбер-простору.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“