БРИКС и темељи новог поретка

Московски лист „Комерсант“ је дошао у посед документа „Русија у БРИКС-у: стратешки циљеви и средства за њихово достизање“. На темељу тог документа Влада РФ припрема „Комплексан програм примене учешћа Русије у БРИКС-у ради убрзавања његовог економског развоја и учвршћивања његових међународних политичких позиција“. Из документа следи да Москва види БРИКС као алтернативни центар светске моћи уместо Запада који полако силази са водеће позиције.

Документ је састављен у Националном комитету за проучавање БРИКС-а, основаном 2011. по указу тадашњег председника Дмитрија Медведева. Председник комитета је Вјачеслав Никонов, први потпредседник Комитета Државне думе за међународна питања, а чланови су представници Руске академије наука, фонда „Руски свет“, Центра за политичка истраживања Русије и многих других структура. Цела анализа је припремљена поводом самита БРИКС-а који се 26. и 27. марта одржава у јужноафричком граду Дурбану. На самиту учествују лидери земаља чланица: Бразила, Русије, Индије, Кине и ЈАР.

Аутори документа полазе од тога да су светској политици и економији потребни алтернативни центри моћи. У „кључне карактеристике савремене међународне ситуације“ они убрајају „нестабилност, неизбалансираност и кризу управљања глобалном економијом“, и упозоравају: „Све је мање наде да ће западни свет смоћи снаге да самостално успостави стабилан светски поредак“.

„Ерозија онога што је старо“ даје шансу „да се изнедри нешто ново“. „Све су већи изгледи да ће евроатлантски свет изгубити економску надмоћ, која му је у највећој мери обезбеђивала првенство, а самим тим ће и у моралном смислу изгубити водећу улогу, што отвара могућности за потенцијалне глобалне играче другачијег географског и историјског порекла“, сматрају аутори. Они сматрају да је појава БРИКС-а „изместила глобалну иницијативу на подручје које је недавно било на периферији“, а које сада треба „да понуди целом свету историјску алтернативу и (у сарадњи са Западом или самостално, уколико Запад не испољи политичку вољу за таквом сарадњом) конструисање основних темеља новог поретка у свету“. Према документу, сваки члан БРИКС-а има своје јаке стране: Кина има економију, Бразил има ресурсни и еколошки потенцијал, Индија демографски и научни, док је ЈАР капија афричког континента. Снагу Русије аутори виде у њеној политичкој и војној моћи. Уједно, чланством у БРИКС-у свака од ових земаља остварује своје сопствене циљеве. „Русија сматра да ће у БРИКС-у моћи знатно да оснажи свој ‘преговарачки потенцијал’ и повећа могућности лобирања својих интереса и иницијатива на међународној сцени“, каже се у документу.

Тренутно се БРИКС бави првенствено економијом. Међутим, како следи из извештаја, Москви иде у прилог да ова организација добије на политичкој тежини. Њен највећи домет би био прелазак од хегемоније САД на „полицентрични поредак у свету“. При томе се у извештају у више наврата понавља став да је недопустиво мешање у унутрашње послове других држава и коришћење међународних институција (пре свега Савета безбедности УН) за смену режима који некоме нису по вољи. Такав став и иначе у последње време фигурира практично у свим спољнополитичким документима РФ. У сфери економије Русија и њени партнери, по мишљењу састављача извештаја, треба да теже реформисању „застареле валутно-финансијске архитектуре“ и „успостављању демократичнијег и праведнијег међународног економског режима“.

Документ говори и о противречностима унутар БРИКС-а. Као „мине са одложеним дејством“ помињу се следећа питања: проширење Савета безбедности УН (Русија и Кина су његове сталне чланице, а Индија, Бразил и ЈАР нису), територијални спорови између Кине и Индије, ривалитет чланица за сировинске ресурсе, разлике у њиховим приступима решавању проблема измене климе, као и противречности везане за питања трговине. Међутим, по мишљењу аутора једно је сигурно: Москва може да „деактивира“ те мине. „Русија има снаге да уз помоћ свог ауторитета стимулише партнере из БРИКС-а да превазиђу спорове“, наводи се у документу.

Аутори сматрају да је неопходно створити стални секретаријат БРИКС-а и банку за развој (са оснивачким капиталом од 50 милијарди долара и седиштем у Москви), банку за међународне обрачуне земаља БРИКС-а (за плаћања у националним валутама) и специјални антикризни фонд (од 240 милијарди долара). Чланице могу заједнички да решавају проблеме у сфери безбедности и екологије. У циљу повећања „друштвеног и међуцивилизацијског потенцијала“ организације предлаже се да у њу буде примљена нека исламска земља (нпр. Индонезија или Турска).

Аутори документа су, међутим, уверени да ће се Запад постарати да спречи реализацију ових планова, јер он у БРИКС-у види супарника и чини све како би тој организацији онемогућио да се учврсти на светској сцени. „Владајући кругови САД и ЕУ најрадије практикују селективно партнерство са земљама ‘петорке’ и уздају се у стимулисање неслагања међу чланицама групе и кочење процеса јачања БРИКС-а“, упозоравају аутори. По свему судећи, документ који су припремили за владу РФ управо има задатак да то онемогући.

Росијскаја газета. Сва права задржана.