„Не делити историју на делове супротстављене један другом“

У Русији тренутно не постоји јединствени школски уџбеник историје. Председник Путин је недавно наложио да се припреме јединствени уџбеници из историје, засновани на јединственој концепцији и исписани „логиком непрекидног тока руске историје и узајамне повезаности свих њених раздобља, и уз уважавање према свим етапама наше прошлости“. 

У овај подухват би требало да се укључе не само стручњаци Министарства науке и образовања РФ, него и Руске академије наука, Руског историјског и Руског војноисторијског друштва. Уз то је важно да се на основу конкретних примера покаже да се судбина Русије обликовала преплитањем различитих народа, традиција и култура. Уџбеници из историје треба да буду написани добрим руским језиком, уз свођење на минимум могућности двосмисленог тумачења.

На то су одмах оштро реаговали „напредни“ медији: „Сваког хоће да ‘построје’! Још један интензивни курс историје КПСС! Није нам потребан још један такав уџбеник!“

Међутим, да ли је тако? Преносимо мишљење двојице стручњака о овом осетљивом питању.

Јевгениј Андрјушченко, социолог:
„Под антисовјетском маском скрива се антируски садржај“

Развити јединствене школске уџбенике из историје Русије написане „добрим руским језиком“ и који не садрже „противречности и двосмислена тумачења“ – то је без сваке сумње прави потез. Морамо да се ослободимо од диктатуре „уџбеника“ издатих 1990-их од стране Међународног фонда „Културна иницијатива“ (другим речима - Сорош фондације), који су одбацили све социјалистичке идеје које је изнедрила људска цивилизација, односно марксизам у целини, а не само његову леву струју. Посредством таквог штива препредењаци који јуре зараду иду у потпуну десну крајност, отелотворену „у мноштву теорија и концепата“ који су само разне пројаве данашње доминантне либералне доктрине – „демократије“ где се народ ништа не пита.

Запад већ одавно преплављује Русију својим уџбеницима преузимајући у своје руке поље дидактичко-методичке литературе из области друштвених наука. Он намеће своје оријентире у којима се под антимарксистичком и антисовјетском маском скрива у ствари антируски садржај, чиме се истовремено даје предност новцу који је постао за нас „бог“ и врховни судија. Зеленаши постају господари живота, а неговање правих вредности замењује се некаквим виртуелним, лажним вредностима.

Подривање националне свести је имало за циљ уништење етничког система који чини нашу нацију, а која вековима живи унутар Русије као „средишње“ евроазијске државе. Овај хаос који данас влада у нашем друштву није случајан. Руску културу су кренули да уништавају правдајући се потребом да се у нашој земљи спроведе тзв. рекултуризација, односно „културна револуција“. 

Хуманистичке науке, за разлику од уско стручног знања, подразумевају неговање у друштву морално-етичких норми и традиција са многовековном историјом. Социјализација народа је заснована на солидарности прошлих, садашњих и будућих генерација, на поштовању националних традиција и светиња. А најважнија од свега јесте заштита отаџбине и посвећеност њеној добробити.

Школски уџбеник из области друштвених наука треба да омогући формирање различитих погледа на свет, да буде зборник социолошких закона, правила и одређених универзалних принципа, уз увођење појединих табуа, попут библијских „не убиј“, „не укради“. 

Уџбеник историје треба да садржи кључне историјске податке и догађаје, и да ученику омогући да их објективно процени, без обзира на личне ставове његовог педагога или самог аутора уџбеника. Само ће на тај начин деца учити да формирају сопствено мишљење на основу анализе информација.

Временом историјски догађаји пролазе кроз преиспитивање и преосмишљавање. Плурализам мишљења, транспарентност и слобода говора имају за циљ изражавање интереса и могућност њиховог усклађивања у друштву у коме народ влада. Плурализам мишљења у историји потребан је ради јаснијег оцртавања најприкладније слике друштва. Истовремено, у земљи мора да влада јасан систем опште усаглашених оријентира, нарочито у време историјских прекретница.

Игор Фројанов, историчар из Санкт Петербурга:
„Не делити историју на делове супротстављене један другом“

На основу онога што је рекао председник Владимир Путин у вези наставе историје, посебно историје Русије, могу само да кажем: хвала богу за правилну одлуку нашег председника! Лично сам, у јавним наступима и посредством медија, дуги низ година истицао да су неопходни јединствени уџбеници историје за високе и средње школе. Зашто? Зато што је то веома важно за нашу државу! То питање је од изузетног националног значаја! Ради се, пре свега, о образовању младог нараштаја и то се не може препустити случају.

Историјско знање обликује грађанске одлике и патриотску свест једног друштва. Када нема ничег грађанског и патриотског у себи, друштво се разједињује и пропада. Наша тренутна ситуација то сликовито показује. Да бих истакао колико је у васпитању младог нараштаја добра историјска поткованост важна, навешћу конкретан историјски пример из 19. века. Током Француско-пруског рата 1870–71. Француска је доживела потпуни пораз од уједињених немачких снага. „Гвоздени канцелар“ Бизмарк изрекао је тада нешто што је одјекнуло кроз цео свет: у овом рату је победио немачки учитељ. Зашто? Разуме се, зато што је настава историје у немачким школама допринела васпитању немачких родољуба, спремних да се боре за интересе своје земље.

Уместо тога, тренутни несклад у настави историје у нашем средњем и високом школству није у стању да образује никога другог до потрошаче туђих идеја и знања, односно људе са искривљеном националном свешћу, беспомоћне пред остатком света.

Управо зато сматрам изјаву нашег председника потпуно правилном, а можда и закаснелом. Требало је то много раније урадити! Али како пословица каже – „боље икад него никад“.

Од суштинског је значаја да у новим уџбеницима приоритет буде историјски континуитет, на шта је и указао председник. Погрешно је вештачки делити историју на засебне периоде, а поготово на периоде супротстављене један другоме. Историја је један непрекидан и јединствен процес. У њој се прошлост прелива у садашњост и постаје темељ будућности. Управо на тај начин она и треба да се представља онима који је изучавају.

Уз то, наша историја представља историју свих народа наше земље, свих који су заједно изградили руску државност. Ниједна од етничких група које су створиле Русију са руским народом на челу није нестала. Наше геополитичко пространство које је ушло у оквире Руске Империје, а потом и у Совјетски Савез, стварано је вековима.

Угрожавањем руског геополитичког пространства доводи се у питање опстанак не само руског народа, него и осталих народа бившег Совјетског Савеза.

Надамо се да жеље нашег председника неће остати неиспуњене до краја.

Адаптирана верзија руског текста са портала Министарства културе РФ, культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.