Косачов: ЕУ је скинула маску демократије

Европски парламент је раније осудио потезе Русије који су усмерени ка „подривању проевропског курса који су изабрале Грузија, Молдавија и Украјина”.

ЕУ не жели развој демократије на постсовјетском простору, него геополитичку оријентацију бивших република СССР-а према Европи, сматра председник међународног одбора Савета Федерације Константин Косачов.

Европски парламент је 21. јануара усвојио резолуцију „Споразуми о придруживању/Дубински и свестрано слободни трговински простор са Грузијом, Молдавијом и Украјином”. У документу се, између осталог, наводи: „Европски парламент осуђује потезе Русије, који су усмерени ка подривању проевропског курса који су изабрале ове три земље”.

„Дакле, отворено се говори управо о ’проевропском курсу’. То је суштински значајан моменат, јер се ствари најзад називају својим именима. Сва ’маскарада’ о вредностима, слободи, демократији је одбачена и сада је све крајње једноставно: нама је важна геополитичка оријентација тих земаља према Европи”, написао је Косачов на свом Фејсбук профилу.

По његовим речима, из тога логички произилази да ЕУ, која у овој резолуцији позива Русију да „хитно прекине директно или индиректно учешће у конфликту на истоку Украјине, као и у замрзнутим конфликтима у Грузији и Молдавији”, не чини то зато што је забринута за независност тих држава.

„Узвик из Брисела значи: не дирај наше!”, написао је сенатор, а преноси РИА „Новости”.

Европски парламент је индиректно одговорио и на питање зашто у Европи опстају реални и замрзнути конфликти, сматра Косачов.

„Чим Запад призна да у сваком конфликту постоје две стране и да су на свакој од њих живи људи, а не ’рука Москве’ или друге геополитичке снаге, које плету завере против западне моћи, одмах ће се појавити и дугоочекивана решења. Треба имати елементарно поштовање према правима и слободама људи, према њиховом избору, њиховом праву на безбедност од оних који су, корачајући проевропским путем, спремни на ’лустрацију’ различитог мишљења све до физичког уништења”, уверен је сенатор.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“