Међу стручњацима се разматра могућност решавања украјинског конфликта по сценарију Дејтонског споразума, који је омогућио да Босна и Херцеговина сачувају целовистот, а да притом њени делови добију веома широку аутономију.
Политиколог Павел Свјатенков, међутим, сматра да је ситауција у Украјини сасвим различита од оне у Босни и Херцеговини. „Прочитајте Устав Босне и Херцерогвине. Према њему земљом фактички управља високи представник снага које тамо одржавају мир. У Украјини није таква ситуација.”
„Босна и Херцеговина је у суштини протекторат Европске уније, а високи представник има право да стави вето на све одлуке власти земље и дефакто врши функцију поткраља у старом колонијалном смислу. Притом је Босна и Херцеговина подељена на хрватско-муслиманску федерацију и српску републику и фактички представља уништену државу под спољном контролом”, изјавио је Свјатенков у интервјуу за „Руски експрес”.
„Поставља се питање ко ће у случају Украјине бити тај високи представник? Ко ће га именовати и које снаге ће бити размештене у Украјини? То су главна питања и чини ми се да би дејтонска варијанта одговарала Западу, зато што би то биле снаге Запада. Ми се боримо за то да Украјина не уђе у НАТО, а у том случају НАТО снаге би се свеједно појавиле, само под другим именом”, објашњава политиколог.
Свјатенков сматра да ситуација у Украјини више личи на грузијску или молдавску. „Од Грузије су се одвојиле две републике и Русија их је признала. Зато се Тбилиси налази у неодређеном стању: територијално јединство земље је нарушено, а основни захтев за улазак у НАТО је територијални интегритет. Тако да је Грузија принуђена на неутралност и Запад се ту не меша, јер се прибојава оштре реакције Русије. Овај сценарио је, по мом мишљењу, вероватнији.”
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
