Гасовод „Турски ток” изблиза

12. октобар 2016. Алексеј Лосан
Руски гасни гигант „Газпром” постигао је договор са турском страном о испоруци гаса по дну Црног мора. Руски гас који се сада транспортује кроз Украјину, Молдавију, Румунију и балканске земље може бити преусмерен на нови гасовод.
Petroleum Pipeline Corporation
Реализацијом пројекта Русија ће повећати диверзификацију својих праваца за транзит гаса и учврстити своју енергетску безбедност. Илустрација: Reuters

Турска компанија Botas пристала је да у замену за попуст на цену гаса гради гасовод „Турски ток” заједно са руском компанијом „Газпром”. Гасовод ће бити спроведен из Русије у Турску по дну Црног мора. Одговарајући споразум су 10. октобра потписали министри енергетике Русије и Турске Александар Новак и Берат Албајрак, саопштио је пословни лист „Коммерсант”.  Према овом документу, капацитет гасовода је двоструко мањи од првобитно планираног. Биће изграђене две линије са укупним капацитетом од 32 милијарде кубних метара гаса. Споразумом није дефинисан попуст за турске купце.

Руске власти су првобитно планирале да по дну Црног мора спроведу гасовод „Јужни ток” из Русије у Бугарску, али се успротивила Европска комисија. Донет је Трећи енергетски пакет по коме једна иста страна не може извозити гас и истовремено бити власник гасне инфраструктуре у Европској унији. Због тога је у децембру 2014. године руски председник Владимир Путин изјавио да се гасовод окреће према Турској, и да ће уместо „Јужног” бити изграђен „Турски ток”. Међутим, турска авијација је крајем 2015. године оборила руски војни авион, после чега је пројекат замрзнут.

Компромисно решење

Новим споразумом је прописано да једна линија гасовода снабдева турско тржиште, а друга европско, објаснио је Јуриј Боровски, доцент Катедре за међународне односе и спољну политику Русије Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). По његовим речима, ради се о некој међуваријанти, тј. компромисном решењу које свима одговара. „Русији се тај пројекат исплати, јер он омогућава извоз гаса у Турску и у Европску унију”, сматра Боровски.

На линии: Шта ће бити с Балканом после новог Турског тока

„Газпром” планира да на прву линију преусмери гас који у Турску стиже из Бугарске по Трансбалканском гасоводу. Тај гасовод је спроведен преко територије Украјине у Бугарску, Румунију и балканске земље. Ако нови пројекат буде реализован у потпуности, он ће фактички бити замена за украјински транзит, каже Иван Капитонов, доцент Високе школе за корпоративни менаџмент Руске академије за народну привреду и државну администрацију. У том случају ће украјински систем за транспорт гаса остати без 14-15 милијарди кубних метара годишње, колико се сада кроз тај систем извози у Турску. „Засада ће се стране концентрисати на прву етапу, тј. на изградњу прве линије капацитета 16 милијарди кубних метара”, каже Георгиј Вашченко, руководилац управе за операције на руском тржишту хартија од вредности у инвестиционој компанији „Фридом Финанс”. По његовим речима, други део пројекта је под знаком питања. Његова реализација треба да буде дефинисана посебним споразумом.

Перспективе

„Пројекат ’Турски ток’ се може поделити на два потпуно различита пројекта. Први треба да задовољи потребе за гасом у западном делу Турске, у који гас сада стиже кроз проблематични гасовод преко Украјине” објашњава Сергеј Хестанов, саветник за макроекономију генералног директора брокерске компаније „Открытие Брокер”. По његовим речима, друге линије су намењене извозу руског природног гаса у земље Западне Европе. Међутим, Турска није заинтерсована за развој тог другог дела пројекта. Ако на крају буде изграђена само једна линија, пројекат ће се исплатити Турској, каже Хестанов.

„Реализацијом пројекта Русија ће повећати диверзификацију својих праваца за транзит гаса и учврстити своју енергетску безбедност”, сматра Иван Капитонов. Он, међутим, додаје да питање исплативости пројекта и даље остаје отворено. Далеко је перспективнији пројекат проширења гасовода „Северни ток”, који је по дну Балтичког мора спроведен до Немачке, каже Капитонов. Проширење подразумева изградњу гасовода капацитета 55 милијарди кубних метара годишње, али Европска комисија још увек није подржала тај пројекат.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!