Какав договор су постигли Путин и Ердоган?

11. октобар 2016. Јекатерина Чулковска
У оквиру Светског енергетског конгреса у Истамбулу је 10. октобра одржан сусрет председника Русије Владимира Путина и председника Турске Реџепа Ердогана. То је њихов трећи лични сусрет откако се Турска страна званично извинила за оборени руски бомбардер Су-24 у новембру прошле године. У сусрету су стране постигле три важна договора.
President Tayyip Erdogan
Илустрација: Reuters

1. „Турски ток“ ће бити реализован

Важан резултат сусрета је потписивање међувладиног споразума о изградњи гасовода „Турски ток“.

Договор о изградњи овог гасовода постигнут је још у децембру 2014. године. Требало је да тај пројекат буде алтернатива за гасовод „Јужни ток“. Међутим, реализација је одлагана из многих разлога, међу којима су попуст на цену гаса, број линија гасовода, нагло погоршање билатералних односа од инцидента у коме је турска авијација оборила руски авион, као и спекулације на тему обнављања пројекта „Јужни ток“ и одустајања од „Турског тока“.

На линии: Шта ће бити с Балканом после новог Турског тока

У сусрету у Истамбулу стране су ипак успеле да доврше започети посао, тј. потписале су међувладин споразум. Штавише, Русија и Турска су се договориле о попусту на цену гаса у оквиру овог пројекта.

После сусрета председник Путин је истакао да се „на тај начин ми крећемо у правцу реализације планова председника Турске о стварању великог енергетског чворишта у овој земљи“.

2. Турско воће се враћа на руско тржиште

Други важан проблем билатералне сарадње је питање укидања једностраних економских санкција, које је Москва увела Анкари пре годину дана, после инцидента са обарањем руског авиона. Председник Путин је изјавио да је Москва одлучила да пусти пољопривредне производе из Турске на руско тржиште.

По мишљењу руског лидера, та одлука одговара и једној и другој страни. Он је прецизирао да се ради о пољопривредним производима као што су коштичаво воће и цитруси. „Руска пољопривредна индустрија нема такве производе, а увоз турских производа на руско тржиште може довести до смањења њихових цена, што ми и очекујемо“, објаснио је Путин.

Председник Руске Федерације је додао да „то, наравно, значи отварање руског тржишта за турске партнере“. Путин је подсетио да је „обим продаје тих турских производа на руском тржишту прошле године износио 500 милиона долара“.

3. По питању Сирије стране неће сметати једна другој

Поред питања везаних за економску сарадњу на дневном реду је била и ситуација око Сирије. Сиријски проблем је и даље питање од првостепеног значаја у спољној политици Русије и Турске.

Обе ове земље су физички увучене у сиријски конфликт. Русија спроводи ваздушну операцију против припадника терористичке организације „Исламска држава“, а Турска спроводи операцију „Штит Еуфрата“ на северу Сирије, где чисти погранична подручја са Сиријом од терориста „Исламске државе“. Додуше, уједно их чисти и од одреда сиријских Курда за које Анкара тврди да су повезани са Радничком партијом Курдистана (курдска организација која се залаже за одвајање од Турске и са којом турске власти ратују од 1984. године; у Турској, САД и ЕУ третира се као терористичка организација – „Руска реч“). Па ипак, постоји једна битна разлика у ставовима Русије и Турске. Москва, наиме, подржава легитимну власт Башара Асада и врши ваздушне нападе на наоружане одреде који се супротстављају регуларној сиријској армији, док Турска подржава антивладине снаге, а Асадову власт третира као терористичку.

„Русија и Турска су се договориле о спровођењу операције ’Штит Еуфрата’ управо за време Ердоганове посете Петербургу, дакле још у августу. Москва готово да није реаговала када је покренута турска операција у Сирији“, истиче Јуриј Мавашев, руководилац политичког правца у Центру за проучавање савремене Турске. По његовом мишљењу, између Москве и Анкаре постоји споразум за који јавност не зна, а који се састоји у томе да две стране неће сметати једна другој у Сирији. Тај договор је за време Путинове посете Турској потврђен и учвршћен. „Турски функционери и медији не коментаришу руско учешће у ослобађању Алепа. Они су добили команду која гласи: нас не занима Алеп, јер нам је Русија препустила север Сирије“, истакао је Мавашев.

Керим Хас, експерт за евроазијску политику аналитичког центра „Међународна организација за стратешка истраживања” (USAK, Анкара) сматра да се „главни конкретни резултат разговора председника Ердогана и председника Путина фактички састоји у томе што су се они споразумели у погледу сиријске кризе да треба наставити са позитивним програмом и преговорима користећи директни званични тространи механизам који постоји између министарстава спољних послова, генералштаба и обавештајних служби. Ситуацију у Алепу, хуманитарну кризу у Сирији и разграничавање опозиционих и терористичких одреда треба разматрати помоћу тог механизма”.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!