Трговинско представништво РФ у Србији – успеси и перспективе

Фотографија: ТАСС

Како оцењујете садашње стање економских веза Русије и Србије? Недавно су поменуте бројке које сведоче да је извоз из Србије у Русију опао.

Андреј Хрипунов: Ја сматрам да се сарадња између наших земаља развија прилично динамично. Прошле године је забележен раст промета робе и раст испоруке српских пољопривредних производа у Русију. За годину дана та испорука је удвостручена, а за неке производе је тај показатељ још већи. На пример, извоз свињског меса у Русију је увећан 10 пута.

Међутим, ако се погледа статистика, заиста се у првом кварталу ове године примећује смањење промета робе. За то постоје многи објективни разлози. Међу њима су и девалвација рубље, и конкуренција изазвана интересовањем других земаља за руско тржиште (Турске, Кине, земаља Латинске Америке и чак Албаније). Ја сам, међутим, уверен да је смањење српског извоза у Русију привремена појава и да ће се ситуација поправити. Имамо споразум о слободној трговини и безвизни режим, а рубља је уведена у српску корпу валута. Према статистици Народне банке Србије, прошле године су трансакције у рубљама између Русије и Србије износиле преко 400 милиона евра.

Помоћу којих сектора ће, по Вашем мишљењу, бити компензовано то смањење промета робе?

А. Х.: У целини гледано промет робе се стабилизује и то се дешава не само захваљујући пољопривредном сектору. Већ сада у Србији активно послују гиганти као што су „Газпром нефть”, РЖД, УГМК („Уральская горно-металлургическая компания”), „Силовые машины“, „Лукойл”, инвестициона финансијска компанија „Метрополь”, „Сбербанк”, ВТБ, „Согаз”. Ако се узме само РЖД (Руске железнице), ту се реализују пројекти вредни преко 940 милиона долара. Интерсовања су испољили такође „Русгидро”, „Интер РАО”, „Росатом”, група ГАЗ и други. Поред великих компанија интересовање испољава и мали и средњи бизнис. Постоје добри примери улагања руских инвестиција у српска индустријска предузећа за прераду сировина (гумара „Вулкан” у Нишу, фабрика за обраду метала „Корун” у Ужицу, фабрика намештаја „Вапекс“ у Чачку и др.). Постоје перспективе даљег јачања нашег присуства у таквим секторима као што су петрохемија, аграрна индустрија и туризам. Заједнички пројекти који се данас реализују сведоче о томе да ми размишљамо о дугорочној сарадњи.

У медијима се редовно појављују саопштења о томе да је Србија под сталном контролом због реекспорта производа из земаља према којима је Руска Федерација увела санкције. Да ли заиста постоји такав проблем?

А. Х.: Нажалост, има таквих случајева. Прилично је тешко рећи ко је тачно крив за то. По мом мишљењу тиме се бави група међународних превараната који желе на томе да зараде. Али ми имамо добре контакте на нивоу министарстава пољопривреде као и ветеринарских и фитосанитарних служби. У августу прошле године основан је Координациони савет на нивоу Привредне коморе Србије. Захваљујући сталним контактима успели смо да се договоримо о увођењу новог система декларисања робе. Пре него што се српском извознику уручи фитосанитарни сертификат за одређену групу производа, копија тог сертификата се сада шаље у Федералну службу за ветеринарску и фитосанитарну контролу „Россельхознадзор”. И српска страна за све сертификате гарантује да су испоручени производи српског порекла, тј. да неће бити незаконитог реекспорта. Мислим да ће нам то помоћи да злоупотребе сведемо на минимум. Тешко да ћемо успети у потпуности да их избегнемо у датој ситуацији, али ми треба максимално да се боримо против тога и да постављамо филтере на све стране.

Врши ли Европска унија притиске на српски бизнис? Да ли су српске фирме заиста пасивне у коришћењу повољних околности које им пружа Русија?

„Сарадња са Русијом је добра за српску економију“
У Москви је отворена 22. међународна изложба „ПРОДЕКСПО-2015“, на којој су своју продукцију представиле и прехрамбене компаније из Србије.

А. Х.: На српску страну се свакако врши притисак. Ја сам веома захвалан српским државним структурама и пословним круговима за то што не подржавају, и надам се да и даље неће подржавати санкције које се уводе Руској Федерацији. У Русији и Србији постоје веома тесни контакти на свим нивоима почев од руководства двеју земаља. И Т. Николић, и А. Вучић, и И. Дачић су недвосмислено изјављивали да се Србија неће придружити санкцијама. Са друге стране, није увек коректно говорити о пасивности српских предузећа. Пре ће бити да је ту реч о њиховој неорганизованости, о одсуству финансијских средстава, тако да је новим фирмама веома тешко да се пробију. Па ипак, перспективе су веома велике.

Да ли је тачно да је руски бизнис у Србији помало изолован у условима санкција?

А. Х.: Руски бизнис у Србији се понаша као савестан партнер који испуњава све обавезе. Свакако да санкције врше одређени утицај. То се односи на „Гаспром нефть”, „Сбербанк” и друге руске компаније у Србији. То се на пример тиче ограничења приступа кредитно-финансијским тржиштима. Фактички су веома ограничене могућности НИС-а и Збербанке када је реч о добијању дугорочних кредита. Поред тога, било је конкретних случајева у којима су српске банке блокирале одређене исплате по уговорима и новац је враћен без објашњења разлога. Такви моменти се свакако одражавају на пословање компанија. Ипак, руски бизнис не намерава да напусти Србију. Он ће овде јачати и ширити се.

Више о руско-српским односима

Услед развоја билатералних односа током 80-их година промет робе између двеју земаља достигао је око 6 милијарди америчких долара, што је било 200 пута више у односу на показатеље из 1955. године. У послератним годинама трговинско представништво се активно укључило у рад у новим околностима. На садашњој његовој територији тада се налазила амбасада СССР-а, јер је старо здање, које се налазило где сада стоји споменик руском императору Николају II, било уништено у бомбардовању Београда од стране фашистичких завојевача.

Милан Панић: Економске санкције помажу Путину
„Московски комсомолац“ је разговарао са Миланом Панићем о догађајима од пре двадесет година, али и о текућој ситуацији, јер се аналогија понекад сама намеће.

После распада СССР-а руска влада се брзо прилагодила новим околностима и успешно се преоријентисала на нови тржишни систем деловања и наставила да функционише чак и у условима економских санкција и за време бомбардовања Југославије од стране НАТО пакта 1999. године. Од 2012. године трговинско представништво је почело да ради у новом формату, у контексту пројекта „Новог изгледа трговинских представништава“. То значи да се његово деловање сада у већој мери оријентише на клијенте и бави се конкретним пројектима. Дадатни импулс су добили правци попут међурегионалне сарадње, подршке извозу, малом и средњем бизнису, као и сарадње у области високих технологија.

У којој мери ће развој трговинских односа зависити од ситуације у читавом региону и Европи?

А. Х.: Већ данас многи представници руског бизниса из Београда раде у читавом балканском региону и у земљама Европске уније, на пример у Бугарској, Словенији и Мађарској. Добра сарадња се може развијати по линији Росатома, а сада постоји перспективан пројекат везан за нуклеарну медицину који ће омогућити да Србија постане регионални центар за производњу и продају препарата за радиофармацеутику. На снази је мораторијум у погледу изградње нуклеарних електрана који сада, по мом мишљењу, већ не одговара савременим реалијама. Пројекти из ове области су перспективни и могли би користити нашим двема земљама, али и региону у целини.

Росијскаја газета. Сва права задржана.