Русија и Србија

Колико је тешко научити руски?

Колико је тешко научити руски?

Наставници руског језика у иностранству на различите начине покушавају да својим ученицима што више приближе руски језик: падеже објашњавају поредећи речи са мачкама, а инфинитив са брашном. Како би их упознали са руском традицијом и културом ученике и студенте воде у „бању“ (руско парно купатило) и служе их „медовухом“.

ПРЕДГОВОР

„Руска реч“ ће покушати да српским читаоцима представи погледе најбољих руских политичких аналитичара о свим аспектима међународне политике Русије који се непосредно тичу Србије, као и о свим занимљивим и важним питањима директно везаним за руско-српске односе.

Ср­би­ја и Ру­си­ја су по­ве­за­не мно­штвом исто­риј­ских ве­за, религијским наслеђем и срод­ним је­зи­ци­ма. То­ком по­след­ње де­це­ни­је оја­ча­ли су по­ли­тич­ки, по­слов­ни и кул­тур­ни кон­так­ти ме­ђу на­шим зе­мља­ма. Гра­ђа­ни Ру­си­је све ви­ше по­се­ћу­ју Ва­шу зе­мљу, а гра­ђа­ни Ср­би­је у све ве­ћем бро­ју до­ла­зе да ра­де и жи­ве у Ру­си­ји. По­че­ли смо ви­ше да ко­му­ни­ци­ра­мо јед­ни са дру­ги­ма на људ­ском ни­воу.

Вести и чланци
Шта је потписано у Београду, а шта није

Шта је потписано у Београду, а шта није

30. октобар 2014. Алексеј Лосан

Током посете председника РФ Владимира Путина Београду 16. октобра 2014. потписано је седам важних докумената. Већина потписаних споразума и меморандума има начелни карактер, али су у сфери железничког саобраћаја и енергетике постигнути конкретни резултати. Међутим, један документ, изгледа, није потписан.

Ко прља сећање на Црвену армију

Ко прља сећање на Црвену армију

29. октобар 2014. Никола Лечић, Вјачеслав Чарски

Откуда слика совјетског војника који Србију ослобађа, али узгред пљачка и силује? Зашто су уклањани споменици Црвеној армији? Постоји ли у савременој Србији антифашизам? Поводом 70 година ослобођења Београда на ова тешка питања одговара историчар Никита Бондарев у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“.

Црвена армија: ослободилац или окупатор?

Црвена армија: ослободилац или окупатор?

26. октобар 2014. Александар Широков

Свима нам је добро познато да би поједине државе (Украјина, Летонија, Литванија, Естонија и Хрватска) радо преиспитале (а неке то већ активно чине) резултат Другог светског рата. Србија не спада међу фалсификаторе, али с времена на време и у њој многи подигну глас о „злочинима“ јединица Црвене армије на српској територији.

Масовна гробница савести

Масовна гробница савести

24. октобар 2014. Александар Коц, Комсомолска правда

Новинар и ратни репортер Александар Коц прича о томе како се масовне гробнице користе у политичкој игри: ако Кијев предочи своју „Сребреницу“, тешко да ће хашка Јустиција на други крај теразија ставити доњецку „Крајину“.

Зашто „Јужни ток“ поскупљује?

Зашто „Јужни ток“ поскупљује?

23. октобар 2014. Алексеј Лосан

Цена црноморске деонице гасовода „Јужни ток“ порашће са 10 на 14 милијарди евра, док ће изградња копнене деонице преко европске територије поскупети са 6,6 на 9,5 милијарди евра, наводи се у званичном саопштењу „Гаспрома“. Притом ова компанија не планира да одустане од пројекта и, мада званична сагласност од Европе није добијена, у Србији су већ почеле припреме за почетак радова.

Русија и Србија: још увек много стереотипа, и позитивних и негативних

Русија и Србија: још увек много стереотипа, и позитивних и негативних

22. октобар 2014. Росијска газета

Вјачеслав Чарски, заменик главног уредника Дирекције за међународне пројекте „Russia Beyond The Headlines“ (RBTH) издавачке куће „Росијска газета“, чији је део „Руска реч“, говори о српској перцепцији Русије и о уређивачкој политици сајта ruskarec.ru.

Мој деда је ослобађао Београд

Мој деда је ослобађао Београд

20. октобар 2014. Динара Грачова

Сећање на деду-хероја: једна млада Рускиња, дописница „Руске речи“ из Београда, чији је деда, потпоручник Црвене армије, ослобађао од нацистичких окупатора град у коме она сада живи, са читаоцима дели своја сећања и размишљања поводом 70-годишњице славних догађаја.

„Србија је бедем стабилности западног Балкана“

„Србија је бедем стабилности западног Балкана“

16. октобар 2014. Михаил Гусман

Премијер Србије Александар Вучић у наставку ексклузивног интервјуа који је дао првом заменику генералног директора агенције ИТАР-ТАСС Михаилу Гусману говори о потенцијалима центра за ванредне ситуације у Нишу, уласку Србије у Европску унију, Косову и Србији као мултиконфесионалној држави.

Руска филмска историја у Београду

Руска филмска историја у Београду

7. октобар 2014. Александар Широков, Lenta.ru

Премијерна приказивања новог филма Никите Михалкова одржавају се необичним редоследом. Прво приказивање је било у Београду, затим у Симферопољу и Севастопољу (Крим). Московска премијера је заказана за 7. октобар. Дописник издања „Lenta.Ru“ из Србије у „Сунчаници“ види позив на будност.

x
Повежите се са
„Руском речи“
НА ВРХ