Дани руске културе у Србији

„Русија и Србија су стари пријатељи и партнери. Сарадња наших земаља у сфери политике, економије и културе увек је позитивна“, наглашава министар културе Руске Федерације Владимир Медински. „Програм ‘Дана руске културе у Србији’ даје нам могућност да најтоплија осећања која гајимо према српском народу изразимо језиком музике и игре.“

Ирина Перен. Фотографија: Јекатерина Кравцова.

„Дани руске културе у Србији“ биће отворени 26. септембра грандиозним гала концертом балетских солиста водећих позоришта Русије. Програм који је припремљен специјално за овај пројекат омогућиће гледаоцима Сава центра да виде класична ремек-дела, али и да се упознају са инсценацијом у савременој кореографији. Те свечане вечери на сцени београдског Културног центра наступиће дражесни пар Михајловског театра, префињена Ирина Перен и Марат Шемиунов; најсјајније звезде Мариинског театра: добитник међународних награда и пете међународне награде балета „Dance open“ 2014. Владимир Шкљаров и примабалерина Викторија Терешкина, иначе једна од најпопуларнијих дива руског балета, добитница награде „Dance open“ 2011. и 2010; Антон Корсаков, заслужни уметник Русије који је 2005. проглашен за играча године према истраживању часописа „Dance Europe“; харизматични Олег Марков и дражесна Наталија Поворозњук, обоје солисти Театра балета Бориса Ејфмана, и многи други.

Другог дана, 27. септембра, житељи престонице Србије моћи ће да уживају у наступу солиста опере водећих позоришта Русије. Алексеј Долгов, „маркантни звучни тенор и сјајан глумац“, солиста Бољшог театра Русије; баритон Василиј Ладјук, солиста театра „Нова опера“, гостујући солиста Бољшог театра, који је 2001. проглашен за „стваралачко откриће године“, а 2005. је победио у престижном такмичењу „Operalia“ чији је оснивач Пласидо Доминго, као и две диве које су покориле многе светске оперске сцене: маркантна Вероника Џиојева, светска оперска дива, солисткиња новосибирског Театра опере и балета и гостујућа солисткиња Бољшог и Мариинског театра, победница ТВ пројекта „Велика опера“, и чаробна Јекатерина Сергејева, мецосопран, звезда Мариинског театра и гостујућа солисткиња Бољшог театра Русије. Распоред наступа уметника таквог ранга попуњен је за неколико година унапред, тако да је учешће звезда руске опере у пројекту „Дани руске културе у Србији“ прави поклон за поштоваоце и познаваоце оперске уметности. У програму концерта су најбољи међу најбољима. Гледаоци ће чути чувене арије светски познатих оперских дела: „Евгеније Оњегин“ П. Чајковског, „Дон Жуан“ В. А. Моцарта, „Севиљски берберин“ Ђ. Росинија и „Кармен“. Ж. Бизеа. Право изненађење за госте концерта биће фрагменти из легендарних оперета Ј. Штрауса и И. Калмана. Оперске уметнике ће пратити Симфонијски оркестар РТС-а под диригентском палицом Бојана Суђића. Исте вечери ће на диригентско место стати и Алим Шах (Шахмаметјев), уметнички директор Великог симфонијског оркестра у Театру опере и балета Санктпетербуршког конзерваторијума „Римски-Корсаков“ и главни диригент Камерног оркестра Новосибирске филхармоније. Данас је Алим Шахмаметјев познат у целом свету. Он стално сарађује са многим оркестрима Русије, Европе и САД, учествује у међународним фестивалима, одржава семинаре и изводи показне наступе. На репертоару знаменитог диригента дела класика се комбинују са остварењима савремених композитора. Његове интерпретације талентованих дела истакнутих савремених композитора толико су добре, да Шахмаметјев ужива међу њима нарочито поштовање.

„Дани руске културе у Србији“ завршавају се концертима хора Државне академске капеле Санкт Петербурга, који ће се одржати 20. октобра у београдском Сава центру, 21. октобра у београдској саборној цркви св. Арханђела Михаила, 22. октобра у цркви Свете Тројице у Нишу и 23. октобра у новосадској синагоги. Публика ће уживати у дуго очекиваном сусрету са светски познатим санктпетербуршким хористима који су одавно постали омиљени у Србији.

Појачка капела Санкт Петербурга вуче корене из 1479, када су појци-писари цара Ивана III основали први професионални хор у Русији. После оснивања Санкт Петербурга овај колектив не само да је узео учешћа у свечаностима које је Петар Велики организовао тим поводом, него се и преселио у нову престоницу. Хор је много пута мењао називе, али је константно одржавао највиши могући професионални ниво. Томе је у великој мери допринела сарадња са истакнутим музичарима и композиторима различитих епоха, М. И. Глинком, Д. С. Бортњанским, А. Ф. Лавовом, М. А. Балакиревом, Н. А. Римским-Корсаковом и другима. Многи од њих су стварали своја дела специјално за Капелу.

После тешких времена и Великог отаџбинског рата хор се буквално препородио под руководством истакнутог хоровође Георгија Дмитријевског.

Више о руско-српским односима

Хор Капеле Санкт Петербурга већ више од три деценије је у Србији познат као хор „Глинка“. Он је у Србији гостовао чак и у периоду који је за њу био најтежи: наступао је на „Коларцу“ 15. априла 1999, за време бомардовања. Био је то глас Русије који је народу Србије пружио важну духовну подршку.

Хор ће наступити под диригентском палицом Владислава Чернушенка, народног уметника СССР-а и добитника државних награда Русије. Он спада међу највеће руске музичаре. Већ годинама руководи легендарним хором Санкт Петербурга. Управо за делатност Владислава Александровича Чернушенка везан је нови успон у извођачком животу Капеле. Током протеклих година он је дао огроман допринос очувању и развоју најбољих традиција санктпетербуршке музичке школе и очувању јединственог стваралачког потенцијала њеног професорског и предавачког колегијума.

Манифестација „Дани руске културе у Србији“ упознаће госте са достигнућима водећих извођача наше земље и допринеће продубљивању дугогодишњих међусобних односа који деценијама везују наше две земље чврстим везама пријатељства.

Росијскаја газета. Сва права задржана.