Русија незадовољна радом ОЕБС-а

На седници Савета министара спољних послова ОЕБС-а у Даблину министар спољних послова РФ наступио је четврти по реду захваљујући двостепеној замени са Белорусијом и Немачком. По речима „Комерсантовог“ извора, блиског секретаријату ОЕБС-а, чим је Хилари Клинтон, којој је у извлачењу припало 13. место, сазнала да ће Сергеј Лавров говорити пре ње, захтевала је да је ставе на треће место. Међутим, успела је да се пробије само до седмог места.

Клинтонова се на свој начин „осветила“ организаторима. Сусрет је требало да почне заједничким фотографисањем, и министри 66 земаља су дошли на време, само је било празно место државног секретара САД. Госпођа Клинтон се појавила тек после 15 минута. Сергеј Лавров је за то време разговарао са генералним секретаром ОЕБС-а Ламбертом Занијером, и чак је разменио пар фраза са Јанезом Ленарчичем, директором Канцеларије за демократске институције и људска права чији рад на мониторингу изазива оштре критике Руске Федерације.

Невладине организације постају страни агенти
Руска Дума је данас одобрила закон по коме невладине организације (НВО) које се баве политиком и добијају новац из иностранства добијају статус „страних агената“.

Сергеј Лавров је посебну пажњу посветио примедбама на рад Канцеларије за демократске институције и људска права. Подсетивши да су 2012. избори одржани у РФ, САД, Француској, Белорусији, Казахстану, Украјини и низу других земаља, руски министар је рекао: „У раду Канцеларије за демократске институције и људска права везаном за надгледање избора поново су се појавили двоструки стандарди. На једну страну су упућене стотине посматрача, а на другу само неколико људи. Једна иста појава, као што су превремени избори, у различитим земљама је различито оцењена.“ Он је позвао ОЕБС „да разради правила надгледања избора без двоструких стандарда“. Руска Федерација је истакла пројекат решења заједно са Белорусијом и Казахстаном, али је пројекат, као што је било и очекивано, одбачен будући да су САД и низ земаља Европске уније били врло скептични према њему.

И Хилари Клинтон је посветила део свог говора овогодишњим изборима. Похвалила је Грузију, а за изборе у Украјини је рекла да је то „удаљавање од демократије“. Белорусији и Казахстану је такође ставила примедбе због притисака на грађанско друштво и медије. Државна секретарка САД критиковала је и Русију због пооштравања закона о НВО и обавезе организација које се финансирају из иностранства да се региструју као „страни агенти“.

Та тема, по свему судећи, веома брине САД. Према „Комерсантовим“ информацијама, на сусрету сталних представника чланица ОЕБС-а, одржаном у Бечу иза затворених врата, исте примедбе је Руској Федерацији упутио и Гери Робинс, привремени опуномоћеник САД. Према стенограму са сусрета (којим располаже „Комерсант“), он је изјавио да је та мера „уведена са циљем да се угуши слобода мишљења, и да се грађанима РФ онемогући реализација њихових права и основних слобода“. Позицију САД су на том састанку делили и представници земаља ЕУ.

Иностране лекције из „обојених револуција“
Истражни комитет РФ у званичном саопштењу износи да су неки лидери руске опозиције „учили у иностранству“ како се праве „обојене револуције“. Такође се говори и о озбиљним намерама учесника „операције Удаљцов“ да организују масовне нереде у Русији.

Стални представник РФ при ОЕБС-у Андреј Келин заузврат је препоручио колегама да обрате пажњу на чињеницу да „закони САД нису усклађени са високим стандардима заштите људских права“ и навео конкретне примере те „неусклађености“. Тако, по његовим речима, „методи које примењују руски правосудни органи у спречавању противзаконитог деловања на митинзима хуманији су [него у САД и ЕУ], јер се не примењују специјална средства попут сузавца и бибер-спреја, водених топова, гумених метака и специјално обучених паса“. Поред тога, стални представник Русије убеђен је да су према Удаљцову, Развожајеву и Лебедеву власти РФ поступиле далеко хуманије него САД према информатору Викиликса Менингу. „Нико од њих није доживео судбину Менинга, који је држан у самици без постељине и личних ствари и са правом на једну 45-минутну шетњу у току дана“, подсетио је дипломата. На крају свог говора господин Келин је упитао: „Када можемо очекивати напредак у истрази учешћа европских земаља у програму ЦИА за тајно хапшење, депортовање и држање у тајним затворима лица осумњичених за тероризам? Све истраге се прекидају без образложења, или се отежу у недоглед, а у неким земљама се уопште и не спроводе.“

Седница у Даблину је још једном показала да РФ и западне земље различито гледају на будућност ОЕБС-а. Русија би желела да се ОЕБС уместо људским правима бави безбедношћу и економијом. „У називу ОЕБС само једна реч је тачна, то је придев ‘европски’“, пожалио се „Комерсанту“ извор у делегацији Руске Федерације. „Организација не постоји, јер ОЕБС нема статут. Безбедност она такође не може да осигура, а и у погледу сарадње је ситуација жалосна“. Руска Федерација сматра да ОЕБС због свог „неизбалансираног“ и „исполитизованог“ приступа проблемима постаје све мање ефикасан.

Примедбе на рад ОЕБС-а јуче су ставили и представници западних земаља, између осталих и САД. Међутим, они су предложили дијаметрално супротан начин за регулисање ситуације – предложили су да се ОЕБС интензивније бави управо људским правима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.