Русија наоружава Киргизију и Таџикистан

Сусрет председника Русије Владимира Путина са председником Киргизије Алмазбеком Атамбајевом. Фотографија: Прес-служба Председника Русије.

Сусрет председника Русије Владимира Путина са председником Киргизије Алмазбеком Атамбајевом. Фотографија: Прес-служба Председника Русије.

На покушаје САД да потисну Руску Федерацију из Централне Азије Москва је одговорила мерама које ће учврстити њену позицију у региону: Киргизија и Таџикистан су добили од Русије 1,5 милијарди долара за војне потребе.

Како сазнаје лист „Комерсант“, Русија је спремна да потроши 1,1 милијарду долара на модернизацију наоружања киргиске армије и 200 милиона долара на потребе оружаних снага Таџикистана. Поред тога, Москва ће Душанбеу обезбедити још 200 милиона долара у виду повластица приликом испоруке нафтних деривата. Прецизније речено, ово је одговор на покушаје САД да оснажи своју позицију у Узбекистану.

Није реч о кредиту, него о војној подршци. Према речима „Комерсантовог“ извора у Генералном штабу РФ, Министарство одбране до марта 2013. треба да усагласи са Бишкеком (престоницом Киргизије) списак производа који ће бити обухваћени програмом. По речима „Комерсантовог“ извора у Влади РФ,  предвиђено је да прва партија руског оружја стигне у Киргизију већ у лето наредне године.

И Бишкек и Душанбе су не тако давно били заинтересовани за америчко оружје које се отпрема из Авганистана. Са тим оружјем би дошли и амерички инструктори и техничари. Неминовно би порастао и утицај САД у региону. Сада се на том путу гради препрека.

Киргиска армија приметно заостаје за суседима у региону. Како је недавно признао председник Атамбајев, савременим захтевима одговара само 25. бригада специјалних јединица „Скорпион“, у чијој припреми и обуци је учествовао НАТО. Киргиски артиљерци, на пример, још увек користе хаубице М-30 и Д1 калибра 122 и 152 mm, произведене 1938. и 1943.

„Ми чак немамо ни нормалну униформу“, пожалио се „Комерсанту“ Токон Мамитов, члан Савета одбране и председник комитета за одбрану и безбедност у парламенту Киргизије. „Војна опрема руске армије из 2009. у потпуности би одговарала нашим војницима.“ Према његовим речима, на списку оружја које би Киргизија хтела да добије од РФ „нема само сателита и авиона“.

Бишкеку су потребне све врсте лаког стрељачког наоружања. Он се такође нада да ће добити нова пешадијска борбена возила, као и борбена извиђачка возила, хеликоптере, пољске и стационарне болнице. За операције у планинском подручју Министарству одбране су потребни лака моторизована техника, преносни минобацачи и сателитска опрема. Према подацима „Комерсанта“, помиње се и значајно проширење обуке киргиских војних стручњака у руским војним академијама.

Програм војне подршке Таџикистану је скромнији. Према информацијама које поседује „Комерсант“, Руска Федерација је за ту сврху спремна да издвоји 200 милиона долара. Новац ће бити утрошен за модернизацију противваздушне одбране ове републике, као и за ремонт војне технике. Уосталом, то није све на шта Душанбе може да рачуна.

Како је „Комерсант“ већ писао, Таџикистан је од Москве тражио 250 милиона долара за размештање 201. руске војне базе на његовој територији. Међутим, током недавне посете Владимира Путина Душанбеу договорено је да се рок закупа територије продужи за 30 година без повећања цене. Заузврат је Москва пристала да поједностави режим боравка грађана Таџикистана на територији РФ и обећала да ће размислити о инвестирању у изградњу таџикистанских хидроцентрала.

Како сазнаје „Комерсант“, у току поменуте посете постигнут је договор о повластицама везаним за испоруку нафтних деривата Таџикистану. Руска Федерација неће наплаћивати царину ако је у питању сума приближна оној коју је Душанбе тражио за базу, а то је око 200 милиона долара годишње.

По речима „Комерсантовог“ извора у Влади РФ, Москва улаже у модернизацију оружаних снага Киргизије и Таџикистана са намером да „учврсти потенцијал Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), с обзиром на могуће погоршање ситуације у региону после одласка војног контингента САД из Авганистана 2014“, а такође и да обезбеди посао за сопствену војну индустрију. Руска Федерација се нада да ће спречити јачање позиција САД у региону, признаје саговорник „Комерсанта“. И Бишкек и Душанбе су не тако давно били заинтересовани за америчко оружје које се отпрема из Авганистана. „Са тим оружјем би дошли и амерички инструктори и техничари“, објашњава „Комерсантов“ саговорник. „Неминовно би порастао и утицај САД у региону. Сада се на том путу гради препрека.“

„Русија се једноставно враћа курсу кога се држала последњих двеста година – и за време царева, и за време комуниста“, изјавио је за „Комерсант“ Вадим Козјулин, експерт Центра за политичка истраживања. „Намере Москве могу бити крунисане успехом само уколико она у свом арсеналу поред оружја буде имала и „меку силу“ (soft power), тј. пројекте који ће заинтересовати не само владајуће елите, него и обичне грађане у републикама Централне Азије.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“