САД обустављају рад USAID-а у Русији

Администратор USAID-а, Раџив Шах. Фотографија из слободних извора.

Администратор USAID-а, Раџив Шах. Фотографија из слободних извора.

Скандал око деловања USAID-a представља најозбиљнији конфликт у односима САД и Русије после инаугурације Владимира Путина. USAID је биo највећи страни спонзор руских невладиних организација (НВО), на чију подршку је трошиo преко 100 милиона долара годишње.

У уторак 18. септембра САД су објавиле да њихова Агенција за међународни развој (United States Agency for International Development, USAID) прекида свој рад у Русији. Ова агенција је била највећи страни спонзор руских невладиних организација (НВО), на чију подршку је трошила преко 100 милиона долара годишње. Вашингтон је као разлог навео позицију власти у Русији. Међутим, како је изјавио портпарол председника РФ Дмитриј Песков, Кремљ није донео никакву посебну одлуку о забрани деловања USAID-а.

О томе да USAID прекида своје деловање у Русији јавност је сазнала од Викторије Нуланд, званичног представника Стејт департмента. „САД су недавно од руске владе сазнале за одлуку да се стави тачка на делатност USAID-а у Руској Федерацији. Веома смо поносни оним што је USAID постигао у Русији у последње две деценије и наставићемо рад са нашим партнерима и сарадницима како бисмо одговорно привели крају програме USAID-а или пренели на друге овлашћења за довршавање тих програма“, изјавила је она.

Из изјаве госпође Нуланд произилази да су власти Руске Федерације приморале САД да обуставе рад USAID-а. Кремљ одбацује такву могућност.

Шта је USAID?

Агенцију САД за међународни развој (United States Agency for International Development, USAID) основала је администрација председника Џона Кенедија 3. новембра 1961. То је федерална агенција која своју делатност координира са Стејт департментом. У свету постоји 87 мисија USAID-а. Агенција броји преко 8,5 хиљада службеника, од чега две трећине ради у страним представништвима. У Русији је агенција присутна од 1992.

„Амерички USAID је био дужан да се потчињава правним нормама Руске Федерације, као и све стране агенције које пружају финансијску подршку руским НВО. Ми, разуме се, не можемо да доносимо никакве одлуке о прекиду деловања агенције на нашој територији све док се Американци потчињавају тим нормама“, изјавио је портпарол председника РФ Дмитриј Песков.

Демонстративни одлазак USAID-а је у последњих пет година највећи конфликт између Москве и Запада по ономе што они називају „питање демократије и поштовања људских права у Русији“. Последњи пут је страна државна организација тог нивоа напустила РФ 2007, када је своја представништва затворио Британски савет (British Council) који су власти РФ оптужиле за неплаћање пореза и кршење руског законодавства.

Према подацима сајта америчке владе foreignassistance.gov, USAID и Стејт департмент су од 2006. потрошили 861,8 милиона долара на пројекте у РФ. У 2011. је агенција на Русију потрошила 127,6 милиона долара, од тога 70 милиона за „развој демократије и људских права“. У целини гледано, Русија је на периферији интересовања USAID-а. На пример, ове године ће Руска Федерација бити тек на 40. месту по количини издвојених средстава.

Министарство спољних послова РФ оптужило је USAID за покушај да утиче на изборе.

Деловање USAID-а у Русији биће обустављено од 1. октобра, каже се у саопштењу Министарства спољних послова РФ од 19. септембра.

„Ова одлука је изазвана пре свега тиме што деловање представника Агенције у нашој земљи по своме карактеру врло често није одговарало декларисаним циљевима пружања доприноса развоју билатералне сарадње у друштвеном сектору. Реч је о покушајима да се додељивањњем грантова утиче на политичке процесе, укључујући и изборе на разним нивоима, као и на институције грађанског друштва“, каже се у саопштењу.

Руска Дума је у великој мери циљала управо на организације које постоје захваљујући грантовима USAID-а када је у јулу усвојила нови закон о НВО, којим неке од њих добијају статус страног агента. Према том закону, НВО које добијају „новчана средства и имовину од других држава, међународних или страних организација, страних грађана и лица без руског држављанства“, а при томе се баве „политичким деловањем“, добијају статус страног агента.

Закон обавезује „стране агенте“ да се обрате Министарству правде са молбом да их упише у одговарајући регистар НВО, а такође да наводе свој статус приликом објављивања свих материјала у медијима и на Интернету. Ако нека НВО одбије да пружи информацију о себи, мораће да плати новчану казну од милион рубаља, а у случају да више пута прекрши закон, њеним руководиоцима следује затворска казна у трајању до 3 године. Извори блиски влади САД истичу да постоји директна веза између усвајања закона о НВО и прекида деловања USAID-а у Русији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“