Руска срећа далеко од Москве

Најсрећнији грађани Русије уопште не живе у престоници, па чак ни у највећим градовима. До таквог закључка су дошли стручњаци агенције за мониторинг „NewsEffector“, која је заједно са Фондом за регионална истраживања „Региони Русије“ направила листу најсрећнијих градова у земљи. На тој листи Москва је тек на 52. месту, а на првом месту је Грозни, престоница Чеченије.

У анкети је учествовало скоро 27 хиљада људи из 100 највећих руских градова. Социологе је интересовало да ли су испитаници задовољни својим материјалним положајем, екологијом, инфраструктуром града и темпом његовог развоја. Последње питање на списку било је: „Да ли сте срећни у свом граду?“

Сибирска срећа

Како се испоставило, и поред често понављане тврдње да срећа није у новцу, ипак материјално благостање није безначајно. Управо захваљујући њему је Сургут на тако високој позицији (4. место). Тај град усред тајге један је од главних центара за експлоатацију нафте. Тешко да се Сургут може похвалити динамичним развојем и екологијом, али је зато на првом месту по броју становника који су задовољни својим материјалним положајем (71%). „Просечан лични доходак у Сургуту (око 1700 долара) отприлике је двоструко већи од просечног личног дохотка у земљи“, потврђује Андреј Коровкин, стручњак из Института за национално-економско прогнозирање Руске академије наука. Нафтни градови Нижњевартовск и Тјумењ такође су на листи међу првих десет.

И житељи двеју престоница (како их називају сами грађани Русије) у великој мери су задовољни својим материјалним положајем: тако се изјаснило 67% испитаника у Москви и 61% у Санкт Петербургу. Али и једнима и другима срећу квари динамика развоја ових градова. Поред тога, Москва је апсолутни аутсајдер када је реч о екологији. Свежег ваздуха има довољно само за 13% Московљана. Ситуација је по том питању лошија само у старим индустријским градовима као што су Братск (3%) и Магнитогорск (8%).

У потрази за сунцем

По речима стручњака, за Русе је екологија заиста један од најважнијих фактора среће. Поред тога, Русија се традиционално асоцира са хладном климом, али њени грађани ипак више воле топлије крајеве. У еколошком смислу најбоље су се показали градови на обали Црног мора и на Кавказу: Владикавказ (71%), Грозни (68%) и Сочи (65%). Наравно, тешко да ће доћи до масовне миграције грађана Русије у топлије крајеве, иронично примећује Олга Соломатина, предавач на катедри опште социологије Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ).

Топла клима и чист ваздух нису довољна гаранција за срећан живот. Владикавказ је први на еколошкој листи, али у укупном пласману је заузео тек 40. место, јер има лошу инфраструктуру и стандард његових житеља је доста низак.

„Кавказ и европски део Русије упадљиво се разликују по менталитету и начину живота. На Кавказу се дошљак врло тешко социјализује. Уопште немам идеју шта би требало да уради, рецимо, Московљанин да би био прихваћен у Чеченији“, размишља Соломатина.

Парадокси рата

Када је реч о динамици развоја и инфраструктури, житељи многих градова су незадовољни. Али постоје и изузеци, од којих је највећи Грозни. Како признаје директор компаније „NewsEffector“ Сергеј Мороз, и сами социолози били су изненађени што је чеченска престоница заузела прво место. „Додуше, последњих година Грозни се доста изменио и сада изгледа много боље него раније“, додаје Мороз.

То је заиста тако. Још пре десет година престоница Чеченије била је практично у рушевинама – оба чеченска рата оставила су видљиве последице у свакој улици и сваком дворишту. Грозни је поново саграђен практично из темеља, и такав темпо развоја у последње време заиста није имао ниједан други град у Русији. Ефекат лоше стартне позиције и прилив средстава из федералног буџета учинили су своје, тако да је 73% житеља задовољно темпом развоја града. По том показатељу је Грозни далеко одмакао свим конкурентима. Најближи му је Казањ са 52%, док је просек за целу земљу око 30%.

Избор за свачији укус

Све у свему, „топ-листа среће“ је веома шаролика, тако да грађанин Русије који жели да промени место боравка може да бира. Суптропски Сочи је међу првих десет градова, али ту су и Сургут и Нижњевартовск, који нису баш гостопримљиви у погледу климе. Ту су и индустријски Тјумењ, и аграрни Краснодар, и тихи провинцијски Белгород. Ту је и Јарослављ са обиљем историјских споменика, и Казањ са својим милионима.

Детаљније информације и комплетну листу са 100 руских градова можете пронаћи на интернет-страници агенције „NewsEffector“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.