Рушење „образовне Картагине“

Ако број високошколских установа буде мањи, биће теже постати студент. Извор: ИТАР-ТАСС.

Ако број високошколских установа буде мањи, биће теже постати студент. Извор: ИТАР-ТАСС.

У наредне три године у Русији ће се затворити 20% државних универзитета и 35% њихових филијала.

„Картагина мора бити разорена, а универзитети који не одговарају савременим критеријумима морају променити профил или нестати. То је моје дубоко убеђење.“ Тим речима се Дмитриј Медведев обратио влади. Идеја да се учи мање, али боље, није нова. Њу је још раније изрекао Владимир Путин, али речи Дмитрија Медведева долиле су уље на ватру бурних дискусија.

Заменик министра образовања Игор Реморенко изјавио је да дели премијерове ставове. „После распада Совјетског Савеза број високошколских установа у нашој земљи повећао се 10 пута, са 300 на 3000, тако да њихов број свакако треба смањити“, објаснио је чиновник. „Главни критеријум ће бити квалитет образовања. Није важно да ли се ради о државном или приватном универзитету, важно је да настава буде квалитетна.“

Па ипак, не мисле сви да ће затварање универзитета и смањење њиховог броја решити проблем. Многи су изразили бојазан поводом Медведевљевог предлога да се разори образовна Картагина. Александар Сигов, ректор Московског државног универзитета радио-технике, електронике и аутоматике, истиче да реализацији тог плана треба прићи веома опрезно.

„Требало би да постоји мишљење професионалне експертске комисије, и уопште један људски приступ“, сматра Сигов. „Приликом доношења одлуке треба узимати у обзир мишљење људи из професије, научника, и што је такође важно, тржишта које има потребу за новим кадровима. Поред тога, постоје и други показатељи: број објављених публикација, индекс цитираности.“

После распада Совјетског Савеза број високошколских установа у нашој земљи повећао се 10 пута, са 300 на 3000, тако да њихов број свакако треба смањити.

Игор Реморенко, заменик министра образовања

Најчешће упозорење поводом иницијативе за смањење броја универзитета односи се на могући пораст корупције. Ако број високошколских установа буде мањи, биће теже постати студент, не само због строже селекције у којој отпадају мање успешни кандидати (због чега је, између осталог, и неопходна оваква мера), него и због тога што ће приликом уписа интелигентним кандидатима конкуренција бити кандидати који имају новац и везе. Међутим, по Сиговљевом мишљењу, тако нешто ће бити могуће само у лошим институцијама, дакле управо у оним које и треба да буду затворене. „Тешко могу да замислим организовану корупцију на универзитету са дугом традицијом и јаким стручним кадром“, каже научник.

Експерти су већ реаговали на Медведевљеву иницијативу. Недавно основана Асоцијација водећих економских и менаџерских универзитета Русије изразила је спремност да разради критеријуме за оцену високошколских установа и припреми потребан програм за смањење њиховог броја.

„Задатак наше асоцијације је да разради методику и каже које високошколске установе не испуњавају постављене захтеве, јер припремају кадрове који нису потребни ни бизнису, ни држави. За такве универзитете ће се решавати хоће ли бити припојени неком већем и јачем универзитету или ће бити затворени“, наводи лист „Известија“ речи Михаила Ескиндарова, ректора Финансијског универзитета при влади Русије.

Коначну одлуку о гашењу овог или оног универзитета доноси његов оснивач, а то је у већини случајева Министарство за науку и образовање. Ескиндаров, међутим, каже да асоцијација има уговоре са владом о непосредном учешћу у процесу гашења високошколских установа. Штавише, већ су разрађени врло транспарентни критеријуми за оцену образовних институција.

На пример, ефикасност рада ће се оцењивати по критеријумима као што су примања дипломираних стручњака пет година после завршетка студија, ниво личних доходака наставног особља у поређењу са просеком за дати регион, проценат студената који су уписани без пријемног испита због освојених првих места на школским такмичењима. Узимаће се у обзир и научна делатност универзитета, на пример, цитираност радова њихових предавача.

Експерти кажу да задатак асоцијације највероватније неће бити смањење броја високошколских установа, него заштита појединих универзитета. По мишљењу Виктора Панина, заменика председника одбора Општеруског друштва за заштиту права корисника образовних услуга, асоцијација ће моћи да лобира за интересе универзитета који су на овај или онај начин повезани са њеним члановима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“