Младе звезде руске ритмичке гимнастике

На Светском првенству у ритмичкој гимнастици одржаном у Измиру руске спортисткиње су освојиле све златне медаље у појединачној конкуренцији. Јана Кудрјавцева је постала апсолутна победница првенства у олимпијском програму, освојила је „злато“ у дисциплинама вежбе са обручем и чуњевима, а у екипном такмичењу успех је поделила са другарицом из репрезентације Маргаритом Мамун.

Реч „другарица“ овде није тек тако употребљена. Јана и Маргарита су заиста добре другарице. „Супарнице смо само у сали и на такмичењима, а у приватном животу смо добре пријатељице“, објашњавају гимнастичарке. „Многи нам кажу да никада нису наишли на тако пријатељски однос међу директним конкуренткињама за место у репрезентацији и за медаље на такмичењима.“

Јана Кудрјавцева: анђео гвоздених крила

Ова петнаестогодишња девојчица се муњевитом брзином нашла у елити светске ритмичке гимнастике, победивши у вишебоју на Светском првенству 2013. у Кијеву. Овом победом је превазишла Алину Кабајеву и Јелену Карпухину које су постале апсолутне шампионке са 16 година. Од тада је плавокоса и нежна али одлучна Јана добила незванични надимак „Анђео гвоздених крила“.

„Са овим надимком се само делимично слажем“, признаје Јана. „Не могу да будем анђео јер нисам идеална, а ‘гвоздена крила’ сам добила у Кијеву за време квалификација када се у току наступа са траком неколико пута прекинула музика. Нисам се збунила ни застала. Успела сам да завршим цео програм: ушла сам у финале и победила.“

На Светском првенству 2014. у Измиру Кудрјавцева је поново све задивила својом гипкошћу, музикалношћу, префињеношћу и виртуозном спретношћу са реквизитима. Добила је и нове надимке: „принцеза ритмичке гимнастике“, „балерина из музичке кутије“ и „гимнастичарка рођена са лоптом у руци“. Последњи поменути надимак био је реакција на програм са лоптом када је Јана вртела лопту на једном прсту као кошаркаши и истовремено изводила колут унапред.

Два дана по завршетку првенства Јана Кудрјавцева је напунила 17 година, а већ је осмострука светска и четворострука европска шампионка. Међутим, Јана је и даље мотивисана да настави са напорним тренинзима јер жели да учествује на Олимпијским играма у Рију. Наиме, у породици Кудрјавцевих олимпијске победе су већ постале традиција. Јанин отац је познати руски пливач Алексеј Кудрјавцев, олимпијски шампион у штафети из 1992.

„Мој основни циљ није искључиво победа. Током наступа важно је дати све од себе, наступати са задовољством и не разочарати ни себе, ни тренере, ни навијаче. Тада и судије дају боље оцене“, размишља Јана као одрасла. „Много ми помаже сазнање да ће се моја породица увек поносити мноме. Док гледају моје наступе мама и бака по некад плачу због превише емоција. Тата има искуства у бројним спортским такмичењима и помаже ми да останем мирна и самоуверена.“

Маргарита Мамун: бенгалски тигар

Маргарита нимало не личи на своју другарицу. Она је изразита бринета, страсна и емотивна. Ирина Винер, главни тренер репрезентације Русије и председница Сверуске федерације ритмичке гимнастике, Маргариту зове „бенгалски тигар“.

„Мој тата је рођен у Бангладешу, а мама је Рускиња, тако да у мени заиста тече бенгалска крв“, објашњава 18-годишња Маргарита. „Ирина Винер је донекле у праву. Чини ми се да заиста имам добар осећај за музику уз коју вежбам. Нема потребе да дочаравам емоције, све моје емоције су сасвим искрене и долазе из срца. Скокови су ми веома добри зато што сам за то некако природно надарена.“

Маргарити недостаје само стабилност у наступима. На такмичењима није увек тако успешна као на тренинзима и понекад не може да контролише емоције. Зато није увек на победничком пиједесталу. Међутим, када успе да све савршено изведе, Маргарита Мамун добија боље оцене и од Јане Кудрјавцеве. Например, на етапи светског купа у Казању она је била прва гимнастичарка која је добила више од 19 поена у вежби са лоптом. На старту сезоне Маргарита није имала среће. На Светском првенству у Кијеву заузела је тек шесто место. Ни на Европском првенству 2014. није се нашла на победничком постољу.

На питање да ли је одувек желела да буде као Кабајева или Канајева Маргарита одговара да је ритмичку гимнастику почела да тренира само зато што је клуб био близу њене куће. Ритмичком гимнастиком је озбиљно почела да се бави тек по завршетку основне школе, што је по гимнастичким правилима доста касно. Без обзира на све, олимпијске шампионке су примери које треба следити. О такмичарском супарништву са Јаном Кудрјавцевом Маргарита говори помало филозофски.

„Наравно, увек желим да дам свој максимум, мада и у том случају Јана може да буде боља од мене“, признаје Маргарита Мамун. „Због тога ипак нисам много разочарана. Било је такмичења на којима сам правила грешке и нисам имала шансе за висок пласман, али је било и пуно одличних наступа који су ми причинили огромно задовољство.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.